arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Дански окументарац "15 минута - Масакр у Двору"

Злочин у Двору на Уни пред лицем света

22. март 2016.

На фестивалу у Хагу сутра ће бити приказан филм за који би званични Загреб волео да никад није снимљен. Дански синеасти одбили да „фризирају“ филм „Масакр у Двору“ према жељама Хрватске телевизије ДАНСКИ филм „15 минута – Масакр у Двору“ сутра ће бити приказан на Филмском фестивалу у Хагу у „поправљеној“ верзији. Оштра реакција хрватске јавности и ХТВ „натерала“ је данске продуценте да у филму са којим ће наступити на смотри организације „Амнести интернешнл“ убаце детаљ да је генерал Миле Новаковић, саговорник са српске стране, „ратни злочинац осуђен у одсуству у Хрватској“, односно да из одјавне шпице избаце два пута (грешком) потписану захвалност српском генералу што је учествовао у филму.

Вишеград: Парастос Фото: СРНА

Обиљежене 74 године од страдања 6.000 Срба у Старом Броду

22. март 2016.

У Спомен-комплексу Стари Брод, у кањону Дрине, између општина Вишеград и Рогатица, служена је заупокојена литургија и парастос за 6.000 Срба из источног дијела БиХ, које су у прољеће 1942. године звјерски убиле усташе „Црне легије“ Јуре Францетића, међу којима су предњачили муслимани из подрињског краја. Након заупокојене литургије у Спомен-капели, којој је присуствовао велики број потомака убијених Срба, свештеник Рајко Цветковић, уз саслужење два свештеника и једног ђакона, служио је парастос на Спомен-обиљежју подигнутом крај Дрине у Старом Броду. „Ово мјесто је обитавалиште мученика, а гдје су мученици, ту су и побједници. Наша вјера православна и јесте у томе васељенска што тражи да без мучеништва нема спасења“, истакао је

Идејно рјешење за Доњу Градину

Малешевић: Процедура идејног рјешења Меморијалног центра „Доња Градина“ спроведена законито

22. март 2016.

Министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић изјавио је да је комплетна процедура избора понуда за израду идејног рјешења Меморијалног центра „Доња Градина“ спроведена у складу са законом и да ту за ресорно министарство нема ништа спорно.Малешевић је рекао да ће за наредну сједницу Народне скупштине Републике Српске бити припремљена комплетна презентација. „Надам се да ћемо ићи у правцу даље реализације тог пројекта. Нека виђења одређених кругова заинтересованих за рјешавање питања спомен–подручја нисмо прибавили, али их прибављамо сада и до наредне сједнице скупштине ћемо у томе успјети“, рекао је Малешевић новинарима у Бањалуци. Он је додао да је потребно обавити разговоре са Синодом Српске православне цркве, Јеврејском заједницом и

Суђење Орићу Фото: РТРС

Суђење Орићу: Свједок потврдио заробљавање српских војника у Залазју

22. март 2016.

Свједок Тужилаштва БиХ Миломир Лазаревић рекао је на суђењу ратном команданту такозване Армије БиХ у Сребреници Насеру Орићу да је чуо војника да оптуженом говори да су се предали српски војници који су се крили у поткровљу куће у сребреничком селу Залазје, али да никада није сазнао шта им се касније догодило. Лазаревић је навео да је чуо да су се предали Миодраг Ракић, Петко и Ранко Симић, Милисав Илић и Драгомир Тубић, а да је међу њима био и судија Слободан Илић. Он је додао да је само познавао Петка Симића јер је са њим некада радио. Он је испричао да је село Залазје до 12. јула 1992. године

Aкадемик Матија Бећковић

Матија Бећковић: Када бих владао Србијом

22. март 2016.

Кад бих владао Србијом, почео бих од нуле. А то значи – био бих реалан. И да бих изабрао и кренуо најсигурнијим путем. Главни слоган моје владавине, исписан на свим заставама би гласио: Ми смо нико и ништа. То би била српска стајна тачка и полазна позиција. Тако бисмо бар будућим нараштајима отворили очи и обезбедили светлију будућност. Да знају ко су и шта су и да се не изненађују кад се нађу било где на земаљској кугли и буду третирани као нулине нуле. Ако се неким случајем негде у неком кутку Земљиног шара испостави да није тако, то ће бити чист ћар и пријатно изненађење које не може никоме

Јасеновац трагика, митоманија, истина

Злoчинaчкa свojствa устaшкe НДХ

22. март 2016.

Диjeлoви књигe Слaвкa Гoлдстeинa ‘Tрaгикa, митoмaниja, истинa – Jaсeнoвaц’ кoja ускoрo излaзи у издaњу Фрaктурe из Зaпрeшићa (2): У нoвoуспoстaвљeнoj НДХ живjeлo je oкo 6 милионa стaнoвникa, oд тoгa oкo 3,5 милионa Хрвaтa, oкo 700 хиљада Mуслимaнa и oкo 1,800.000 Србa. Зaмисao o eтнички ‘чистим прoстoримa’ знaчилa je oкo 1,800.000 људи прoтjeрaти, пoубиjaти или прeвoђeњeм у кaтoличaнствo прeтвoрити у Хрвaтe. Пaвeлић и њeгoви блиски сарaдници брутaлним су импрoвизaциjaмa oдмaх приступили рeaлизaциjи свojих гeнoцидних идeja O гeнoциду нaд Јеврејима у Jaсeнoвцу пoстojи рeлaтивнo нajвишe дoкумeнaтa и прeпричaних пoдaтaкa. У пoчeтним мjeсeцимa лoгoрa, свe дo кaснe jeсeни 1941., Јевреја je билo нajвишe. У исцрпљуjућим рaдoвимa нa нaсипу и у присилнoм трчaњу у

Уметница Љиљана Стевановић

Љиљанине слике српска историја, насликала око 170 знаменитих личности

22. март 2016.

Потомак Солунца, деде Миладина, Љиљана Стевановић већ деценију чува кичицом успомене на великане наше историје САМО је Првом светском рату и ослободилачким ратовима на српским територијама сликарка Љиљана Стевановић посветила више од 100 дела, а избор од 25 слика биће у Легату Милића од Мачве у Крушевцу, све до 26. марта. Већ је 34 града обишла ова неуморна уметница излажући део колекције „Великани наше славне прошлости“, додајући да је то њена обавеза, и као сликарке и као, потомка солунаца. Јер, Љиљанин деда Миладин преживео је као пешадинац Солунски фронт, а његов рођени брат Влада обрео се у коњици. – Са стрицем се догодила невероватна ствар, његов коњ стигао је у

У Старом Броду помен страдалим Србима

22. март 2016.

У Старом Броду, код Вишеграда, данас ће бити служен помен за 6.000 Срба које су убиле усташе 1942. године. Света литургија биће служена у капели у Старом Броду, а потом и парастос за убијене Србе. Усташке јединице, предвођене Јуром Францетићем, покренуле су у прољеће 1942. године офанзиву у намјери да протјерају и побију српско становништво из источног дијела БиХ. Током офанзиве, усташе су мучки убиле Србе с подручја Сарајева, Сокоца, Олова, Кладња, Рогатице, Хан Пијеска и Вишеграда, који су покушали да пређу Дрину и потраже спас у Србији. Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: Злочин у Старом Броду – Покољ 6000 Срба на Дрини 1942. Сакрили масакр 6.000

Аустријска премијера српског филма „Ви идите, ја нећу!“ одржана у Инзбруку (ВИДЕО)

21. март 2016.

У недељу, 20. марта 2016. године, у биоскопу „Metropol Kino“ у Инзбруку успешно је у организацији Српске православне омладине Инзбрук – СПОЈИ одржана Аустријска премијера документарног филма „Ви идите, ја нећу!“ чији је редитељ Хаџи-Александар Ђуровић. Аустријска премијера документарца „Ви идите, ја нећу!“ организована је поводом 12-годишњице мартовског погрома на Косову и Метохији који се догодио 2004. године, са циљем не да се ми као српски народ поново стављамо у улогу жртве, већ да гостима вечери прикажемо једно ново сведочење о страдању српског народа на Космету и да се сетимо свих невиних страдалих у погрому, али и да се кроз приход од продаје карата и добровољне донације помогне пројекат куповине

Загреб Фото: РТРС

Блокада Србије и по цијену изласка из ЕУ

21. март 2016.

Хрватска странка права затражила је од највиших хрватских државника да не буду попустљиви када је ријеч о српској сарадњи са Хашким трибуналом и реформи правосуђа као услову за приступање Србије преговорима са Европском унијом. Предсједник ХСП-а Даниел Срб рекао је да ова странка тражи од предсједника Хрватске Колинде Грабар Китаровић, премијера Тихомира Орешковића и министра спољних послова Мире Ковача да инсистирају на „политици осуде ратних злочинаца, посебно лидера радикала Војислава Шешеља“. Он је нагласио да Шешељ мора бити осуђен, да мора бити у затвору, те да га Србија мора ухапсити и да Шешељ, ако буде очекивана осуђујућа пресуда, одмах мора на издржавање казне, преносе хрватски медији. „Све друго било би

Срђан Мишљеновић

Коментар: Тамница

21. март 2016.

Ретки су Срби који су изашли из Хага. Излазили су, али већином у ковчезима. Они који покушавају да се одбране немају ни промил шансе СВАКИ Србин који покуша да се избори за правду у Хашком трибуналу умреће у најстрашнијим мукама у тамницама широм Европе. У Хагу је за Србе само једно сигурно: тамница, и то, по могућности – доживотна. Додатна мучења и шиканирања су гратис од Трибунала. Поготово у затворима у Естонији. Нешто је лагодније у Немачкој и Данској. Тамо Србин може чак да шета, дише и пише. Ретки су Срби који су изашли из Хага. Излазили су, али већином у ковчезима. Они који покушавају да се одбране, попут др

Љубомир Кораћевић

Љубомир Кораћевић: Европско бреме логора

21. март 2016.

Млади писац о запаженом роману „Лагер“. Желео сам да проговорим о искуству изопштености. Позорница дешавања је интернирски логор у Араду ПАЖЊУ критике и читалаца млади писац Љубомир Кораћевић (1982) скренуо је на себе романом „Лагер“ (КОВ), који је доспео у ужи избор за Нинову награду и награду „Биљана Јовановић“. Позорница најчешћих дешавања у књизи је Царски и краљевски интернирски логор у Араду, али се, осим њега, помињу још нека места у којима су људи бивали интернирани током Првог светског рата. – Арад је, иначе, град у којем још увек стоје српска црква и зграде Табаковића и који је значајан за нашу историју уметности, бар колико и Трст. Осим тога, то

Повлачење српске војске преко Албаније (Фото: Википедија)

Речима непријатеља: Највећу похвалу српском јунаштву дали су најљући противници

21. март 2016.

Највеличанственији, а уједно и најстрашнији тренутак бурне српске историје био је Први светски рат. О њему су писали бројни новинари, књижевници и историчари, а највећа похвала јунаштва и храбрости нашег народа дошла је са непријатељске стране. Српска историја пуна је примера великих победа и славних тренутака. Многи заљубљеници у прошлост ће вам рећи да је највеличанственији, а уједно и најстрашнији тренутак бурне српске прошлости био Први светски рат. О њему су касније писали новинари, књижевници и историчари… Ипак, можда највећа похвала јунаштва и храбрости нашег народа током те крваве четири године почетком 20. века дошла је са непријатељске стране. Када је крајем лета 1914. године далеко надмоћнија Аустроугарска напала Србију,

Запаљен локал у Горњем Карину

У Горњем Карину нaпaд мoлoтoвљeвим кoктeлимa

21. март 2016.

У цeнтру Гoрњeг Kaринa у Хрватској дeмoлирaн je лoкaл кojи сe нaлaзи у призeмљу породичне кућe. Oсим рaзбиjeних прoзoрa, пoлициja je тoкoм увиђаја прoнaшлa бoцe сa зaпaљивoм тeкућинoм У цeнтру Гoрњeг Kaринa, мjeстa у Oпштини Oбрoвaц, у нoћи с чeтврткa нa пeтaк нaпaднут je лoкaл кojи сe нaлaзи у призeмљу привaтнe кућe Гoрaнa д. Kaкo je влaсник кaзao у рaзгoвoру зa ‘Нoвoсти’, нaпaд сe дoгoдиo у трeнутку кaдa су члaнoви њeгoви трoчлaнe породице спaвaли нa спрату кућe. – Супругa сe трзнулa из снa и крoз прoзoр углeдaлa дим. Сa синoм сe склoнилa у двoриштe, a ja сaм сишao дo лoкaлa, у кojeм тoкoм сeзoнe вoдимo кaфић, и видиo дa je

Хрватска: Отимачина од 78.000 прогнаних

21. март 2016.

Ни после 15 година од потписивања Бечког споразума о сукцесији, Срби не могу да дођу до своје имовине. Вредност одузетог најмање 30 милијарди евра, без станарског права 40.000 људи ОД 78.000 прогнаних породица из Хрватске, колико их је било, према попису Савезног министарства правде СРЈ из 1996, тек 3.620 њих, и то не само из Хрватске, већ и из других делова некадашње заједничке државе, пријавило је отету имовину Савезу Срба из региона. Зато је са 15. марта, за кад је било планирано окончање овог пописа, рок за пријаву померен на 30. јун. У пописивање отете имовине, како кажу у Савезу, укључиће се и повереници Комесаријата за избеглице, који ће помоћи

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Илија Ивановић

Рођен 1928. године у Подградцима, Босанска Градишка Свједочи: Усташе 21. априла 1945.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА