Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Ispovest Kose Košević: Kfor je ubio mog sina samo zato što je Srbin, pucali mu u glavu i pregazili ga tenkom!

Datum objave: petak, 27 aprila, 2018
Objavljeno u Kosovo, Otadžbinski rat
Veličina slova: A- A+

Ispovest Kose Košević, koja je iz Benkovca u Hrvatskoj sa porodicom izbegla u Zubin potok na Kosmetu. Sina ubio Kfor, ćerka umrla od tuge za bratom, a zatim joj preminuo i suprug

Izbeglička kolona iz Hrvatske Foto D. Milovanović
Izbeglička kolona iz Hrvatske Foto D. Milovanović

Ostala sam bez dva deteta i supruga. A prethodno i bez kuće u Hrvatskoj i svega što smo imali i godinama sticali. A sada, ovde u izbeglištvu, sa dva preostala sina živim život nedostojan čoveka, bez pomoći, dokumenata, bez ičega. Niko nas više gotovo i ne obilazi. Da svrati i upita imamo li šta za hranu i jesmo li živi – priča nam Kosa Košević (70), koja je sa tada petočlanom porodicom iz Benkovca u Hrvatskoj izbegla u okolinu Zubinog Potoka.

Nadala se da će im život daleko od ratnog vihora biti mirniji i bolji. Umesto toga, izbeglištvo im je, kaže, donelo još veće patnje i nedaće.

– Došli smo na Kosmet i prvih petnaestak dana bili smo u barakama kod jezera Gazivode. Iako smo ležali na dušecima, na podu, barem nismo više bili gladni – priča Kosa dok sedi na krevetu u jednoj prostoriji vikendice koja im je dodeljena kao prinudni smeštaj.

Iako su se nadali da će tu naći mir, njihove tragedije su tek usledile.

– Najstarijeg sina Duška (45), koji je i po izbeglištvu radio kao vojno lice u Kuršumliji, ubili su mi 1999. godine danski vojnici Kfora. Došao je da nas poseti i prvog dana, negde između sela Ugljara i Varage, zaustavili su ga vojnici Kfora i legitimisali. Tada su mu rekli da će ga ubiti ako ga ponovo budu videli, a to su i učinili narednog dana, kada je krenuo da kupi neke namirnice. Zasmetao im je samo zato što je Srbin. Čula sam kasnije da su mu prvo pucali u glavu, a potom ga pregazili tenkom – sa suzama u očima priča Kosa lomeći ruke, koje vidno podrhtavaju.

Kosa
Kosa

Priseća da su joj sina držali četiri dana mrtvog i tek petog dana ga vratili porodici u sanduku. Od tuge za bratom i umorna od izbegličkog života, marta 2013. umire joj i kćerka Milka (45), koja nije mogla da se pomiri sa bratovljevom smrću.

– Milka je preminula zbog srca u niškoj bolnici i tamo smo je i sahranili – sve usporenije priča Kosa svoju mučnu ispovest. Pre tri godine umro joj je i suprug Jovan (71), a ona sa sinovima, Slobodanom (41) i Zlatkom (31) nastavlja, kaže, mučenički život.

Zlatko
Zlatko

Iako je nasledila suprugovu penziju, najteže joj pada što sinovi nigde ne rade. Slobodan je građevinac po struci, a zna i kuvarski zanat, ali ne uspeva da nađe posao. Mlađi Zlatko često ide u seču drva… U tuđoj vikendici, koja im je deljena kao prinudni smeštaj, nedostaje im mnogo toga. A pre svega pažnja i osećaj da nekome pripadaju. Da su dostojni života iako su izbeglice.

– Nažalost, osim izbegličkih legitimacija još nemamo ni srpska ni hrvatska dokumenta. Iako su nam mnogi obećavali da će nam pomoći oko toga, sve se završilo na tome. A niko nas više gotovo i ne obilazi – priča Kosa okružena pohabanim nameštajem. – Mada su nam iz Komesarijata za izbeglice obećali neko seosko imanje, tu želju ne možemo da ostvarimo bez srpskih dokumenata koja, nažalost, sami nismo u mogućnosti da nabavimo.

Slobodan
Slobodan

IMOVINA

U Benkovcu smo imali kuću, ali smo se bavili i poljoprivredom na seoskom imanju. Najstariji sin, koji je radio kao vojno lice, imao je stan u Zadru. Iako nam je sva imovina tamo ostala, sve bih dala samo da su mi sin, suprug i kćerka živi – govori Kosa dok nas ispraća iz svojevrsnog izbegličkog naselju u okolini Zubinog Potoka, gde živi još desetak porodica proteranih iz Hrvatske.

DOKUMENTA I POMOĆ

– Iako su nam mnogi obećavali pomoć oko pribavljanja srpskih dokumenata, sve se, nažalost, završavalo na obećanjima. Danima sam odlazila kod predsednika Opštine Zubin Potok, koji je upoznat s našom situacijom, a i poverenik za izbeglice u ovoj opštini nas sve ređe obilazi – priča Kosa.

Predstavnici Opštine prethodnih dana nisu odgovarali na telefonske pozive reportera “Novosti”.

Autor: Dragana Zečević

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Gdje su i kako žive srpske izbjeglice?

Ispovest izbeglice iz Hrvatske: Posle bekstva sa ognjišta, kao …

22 godine od pogroma Srba u „Oluji“: Pamtimo zbegove i jame …




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top