arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Избjeглицa знa кaкo je другимa кojи су oстaли бeз дoмa - Aлeксaндрa Стиjeљa

Пoкoшeни нa Пeтрoвaчкoj цeсти

29. новембар 2016.

Причa кoja дoбивa нa aктуaлнoсти збoг свe вишe oптужницa зa рaтнe злoчинe у Бoсни и Хeрцeгoвини: Mлaдa Бeoгрaђaнкa Aлeксaндрa Стиjeљa у aвиoнскoм рaкeтирaњу избjeгличкe кoлoнe у БиХ, 1995. гoдинe, при биjeгу из oкoлицe Бeнкoвцa, изгубилa je oцa и дjeдa, дoк je мajкa умрлa oд пoсљeдицa рaњaвaњa Дјeцa из избjeгличкe кoлoнe, oвaкви су нaслoви вeћ нeбрojeнo путa oбjaвљeни у мeдиjимa, кaдa су тeмe билe пoтрeснe судбинe и живoтнe причe млaдих људи кojи су бeзбрижнo дjeтињствo и игрe зaмjeнили избjeгличким кoлoнaмa и путeм у нeпoзнaтo. Пoд oвим нaслoвимa су oбjaвљивaнe и причe o дjeци кoja су прeкo нoћи мoрaлa oдрaсти. Taкo и судбинa Бeoгрaђaнкe Aлeксaндрe Стиjeљe (24) тeшкo дa нeкoгa мoжe oстaвити

Недићеве заслуге на транспарентима, фото А. Станковић

Јевреји и Субнор хоће да сведоче

29. новембар 2016.

Нови захтеви заинтересованих страна у поступку рехабилитације Милана Недића, ратног премијера Србије. Суд треба накнадно да одлучи о овом питању Савез јеврејских општина, Јеврејска општина Београд и Субнор тражили су да се укључе у поступак рехабилитације премијера Србије током немачке окупације Милана Недића. Суд ће о овоме накнадно одлучити и обавестити заинтересоване странке, изјавила је Анђелка Опачић, судија у овом поступку пред Вишим судом у Београду. И Више јавно тужилаштво тражило је увид у документацију, пре одлуке да ли ће учешће тражити и држава. Овом предлогу оштро се супротставио заступник предлагача рехабилитације Зоран Живановић, истакавши да је поступак, по Закону о рехабилитацији из 2006, једностраначки: – Било је сличних предлога

Зашто Вучићева влада жели срушити Републику Српску

29. новембар 2016.

Трудим се да не пишем и не говорим о Србији и њеној политици, дубоко увјерен да је то дужност многих мојих пријатеља у Београду и Србији, и да би моје бављење том отвореном раном колективне стабилности Балкана, а не Србијом као темом, било негирање тих храбрих, патриотских и стручних напора које чине добри људи, интелектуалци и неки политички активисти у Србији. Ипак ми се понекад омакне, па поменем или напишем понешто о томе, више због потребе да јасно искажем свој став о политичком злочину и кукавичлуку који се чини у име цјеле Србије и српског народа, него што вјерујем да је то моје мишљење значајно или потребно. Иако не сумњам

Застава "велике Албаније"

Иза заставе кроје „Велику Албанију“

29. новембар 2016.

Баш уочи албанског празника, лидери пет градова из региона у Тирани основали унију. Дрецун: Провоцирају неалбанске грађане. Арифи: Циљ да се боље спремимо за ЕУ Тирана, Приштина, Прешево, Тетово и Улцињ формирали су Унију општина у региону којима руководе Албанци, и то само дан уочи празника албанске заставе, на који је проглашена и независност Албаније. Зато су овај потез многи протумачили као прелазак у конкретну акцију стварања „велике Албаније“. Челници градова из Албаније, Црне Горе, Македоније и с југа Србије и Космета саопштили су да им је циљ да размењују искуства у областима урбанизма, иновација, животне средине, културе и инвестиција, али шеф скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун читав подухват

Немачко гробље са уписаним именима погинулих војника Вермахта

Сетите се и наших жртава!

28. новембар 2016.

Немачко гробље на делу војног аеродрома Голубовци и даље изазива бурне реакције. Да се не замери НАТО, држава пристала да понижава потомке убијених Подгорица – Шездесет четири гробнице за припаднике злогласне СС „Принц Еуген“ дивизије која је сејала смрт по Пиви, Велици и другим црногорским местима, смештене на делу војног аеродрома у Голубовцима надомак Подгорице, жестоко су поделиле Црногорце. Посебно оне чије кости предака чаме у бројним јамама и другим стратиштима чекајући да буду достојно сахрањене. – Сваки човек има право на гроб и гробови не би требали да су било коме непријатељи, али нама сметају двоструки аршини у којима актуелни режим не дозвољава право на гроб и обележје за

Европски суд за људска права у Стразбуру (фото: www.intermagazin.rs)

Прогнани Срби из Хрватске од Европског суда траже заштиту грађанских права

28. новембар 2016.

Чланови Удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске са држављанством БиХ у наредном периоду планирају да поднесу Европском суду за људска права у Стразбуру већи број захтјева за заштиту грађанских права избјеглих Срба у Хрватској. „Велики смо оптимисти у погледу подношења ових апликација, јер сматрамо да су нарушена грађанска права Срба избјеглих из Хрватске“, рекао је Срни бањалучки адвокат Жељко Бубић, правни заступник ове асоцијације. Он је истакао да ће ови захтјеви бити поднесени по узору на крајишке Србе пред Судом у Чикагу против правне насљеднице, америчке компаније МПРИ, због саучествовања у прогону Срба из Хрватске 1995. године, гдје је спор окончан нагодбом. „На овај начин отварамо могућност да

Матија Бећковић: Надам се да се нећемо извињавати Билу и Хилари

28. новембар 2016.

Академик Матија Бећковић за „Новости“ о књизи сонета посвећеној Његошу, духовним стожерима, нашем месту између истока и запада Песник, академик Матија Бећковић испевао је збирку сонета „Праху оца поезије“ (СКЗ), своју оду, похвалу, или најпре службу Његошу, Пустињаку цетињском, Ловћенском тајновидцу… То што је један од највећих српских песника написао књигу посвећену можда највећем међу својим претходницима, ономе који је „за дух народа српскога учинио највише после Свемоћнога“, насловљену комбинацијом двеју великих Његошевих посвета – по себи је културни догађај највишег реда. Певајући ономе који је „свету без светиње светиња једина, свету без истине једина истина“, Матија, у свом маниру, успева да каже безмало све – о свему. О Његошу,

Хрaм Свeтoг Спaсa изнaд врeлa Цeтинe

Oпстaнaк нa извoру Цeтинe

28. новембар 2016.

У Цeтини дaнaс нeмa ни тргoвинe ни пoштe, aли зaхвaљуjући интeрнeту Цeтињaни мoгу кoмуницирaти сa дjeцoм, штo им je дoвoљнo дa сe oсjeтe диjeлoм цивилизoвaнoг свиjeтa. Зa oстaлo сe сaми снaлaзe. Oвдaшњeм стaнoвништву, нeнaвиклoм нa удoбнoсти сaврeмeнoг свиjeтa, мaлo je пoтрeбнo зa срeћу У дaлмaтинскoм кршу, испoд зaпaдних oбрoнaкa плaнинe Динaрe, угниjeздилo сe живoписнo сeлo Цeтинa. Oвo плoднo пoљe испрeсиjeцaнo je вoдeним тoкoвимa истoимeнe риjeкe кoja je oвoм крajу пoдaрилa мнoштвo прирoдних љeпoтa, aли и плoднoст шкртoj дaлмaтинскoj зeмљи. Збoг тoгa je oвaj крaj oд пaмтивиjeкa биo нa мeти oсвajaчa, a у њeму сe бeз вoљe и нaдљудскe упoрнoсти тeшкo oпстajaлo. Taкo je билo у прoшлoсти, a ни дaнaс ниje

Драгомир Грујовић (Фото: Г. Оташевић)

Српски суд саслушаће Драгомира Грујовића

28. новембар 2016.

Обрт у случају официра ВС из Чачка: јунак са две потернице Интерпола изјавио „Политици” да ће се појавити пред судијом за претходни поступак Миланом Дилпарићем Чачак – Највећи живи српски јунак, Драгомир Грујовић (55) из Чачка, позван је да приступи у зграду Вишег суда у Београду – Одељење за ратне злочине – ради саслушања због оптужбе да је починио кривично дело ратног злочина. У позиву стоји да је реч о замолници Републике Словеније – Окружног суда у Новом Месту – јер Основно тужилаштво из тог словеначког града терети Грујовића за ратни злочин против цивилног становништва и убиства у покушају. – Официр ће се одазвати позиву јер воли своју отаџбину и

Капела на аустроугарском војном гробљу, подигнута 1918. године (Фото: Урош Богдановић)

Записи у мермеру на немачком, мађарском и хрватском језику

28. новембар 2016.

Окупатор до ослобођења града није стигао да пренесе остатке свих аустроугарских војника из масовних гробница у Београду и Земуну Аустроугарски војници погинули током борби за Београд 1914–1915. сахрањивани су у провизорним гробницама широм града. Након окупације, од октобра 1915, рањеници преминули у резервним болницама сахрањивани су око објеката Војне болнице на Врачару и на привременој локацији уз градско „Ново гробље”. Војни генерални гуверман у Србији је убрзо покренуо питање формирања сталног, централног војног гробља. За ову намену одређено је дотадашње привремено аустроугарско војничко гробље поред североисточног дела „Новог гробља”. Аустроугарска парцела се граничила са српским војничким гробљем, на којој ће после рата бити подигнута спомен-костурница браниоцима Београда. До 9. октобра

Некадашњи Дом ЈНА у Дервенти

500 српских мученика тражи правду

27. новембар 2016.

Логораши Дервенте с нестрпљењем чекају суђење Азри Башић и сећају се пакла из 1992. Тукла, клала, касапила. Сви из логора остали инвалиди Слетањем авиона на сарајевски аеродром из САД у којем је била Азра Башић, васкрсле су тешке и болне успомене на брутална убиства и мучења дервентских логораша, али и нада да ће ову жену монструма, „крваву Азру“, „Азру два пиштоља“, како су је у време логоровања сами прозвали, напокон стићи и заслужена рука правде. Председник дервентског Удружења логораша Драго Кнежевић један је од готово 500 овдашњих мученика који су прошли голготу специјалних метода мучења Азре Башић и других крволока из овог града. – За све нас она је, посебно,

Љуба Ковачевић

Није баш свако ковач(евић) своје среће: Љубу више нико не љуби

27. новембар 2016.

У зарушеној уџерици, напуштена од свих и осуђена на вечну осаму, дочекала је последње дане старица Љуба, кћер Анта Ковачевића, једног од оснивача Степановићева – доскоранајвеће херцеговачке насеобине у Бачкој пише: Младен Булут Као утамничена, у тескобној и као гроб хладној, јединој преосталој собици испод полеглог крова, самовала је и дуготрајним мукама се одвикавала од живота Љуба Ковачевић. Притиснута самоћом и чемерним јадом, она се тек с времена на време, не показујући пред светом своје изнурено лице, као рањена зверка, болним криком оглашавала да макар начас васцело село подсети на своје бедно постојање. Заветница убогог дома – Шта ћу кад ме, овако грешну, ни Бог неће – јадала ми се

Азра Башић

Многе Азре још на слободи?!

27. новембар 2016.

У пријавама МУП РС двоцифрен број крвница из Посавине. У сваком логору жене доказивале „домољубље“ убијањем комшија – Нe надамо се некој спектакуларној пресуди у случају Азре Башић. Јер њена „саборкиња“ Индира Камерић осуђена је на четири године, а Албина Терзић на три и Марина Грубишић Фејзић у првом степену на пет година. Овако мале казне добиле су, пре свега, због лошег квалификовања кривичног дела. Од злочина наведених у оптужници, тек за њих десетак одсто је утврђено да су криве, упркос многобројним сведоцима – овако говори Невенко Вранеш из Центра за истраживање ратних злочина РС у Бањалуци. Према евиденцији Центра из Бањалуке, за неописиве патње више од 2.500 српских логораша

Морамо живети тако да нас унуци памте

27. новембар 2016.

Властодршци упорно покушавају да нас убеде да је позив на слободу Отаџбине у ствари призивање рата, плашећи наивне да је глас разума и достојанства који сваком нормалном човеку говори изнутра да није рођен да би био роб – у ствари глас некаквог безумља. Желе да прикажу да људи који воле слободу заправо имају ратно-хушкачки став. Осмишљава запад разне дефиниције и називе који већ при самом изговору делују застрашујуће, не би ли и тако одбили људе од сваке помисли да се бране и боре за своју слободу. Сваку дискусију о слободи они почињу реченицом да је било доста сукоба, да се не смеју призивати нови ратови …  Право питање никад није

Мирослав Лазански

Техника велике лажи

27. новембар 2016.

Рат који је НАТО повео против СРЈ 1999. био је еклатантан пример кршења међународног права и повеље УН. А наш пријатељ Јенс рече како је „тај рат поведен да би се заштитили цивили“ Заправо као генерални секретар НАТО-а, Јенс Столтенберг вероватно није ни могао ништа друго да изјави. Наиме, изразио је жаљење за све невине цивилне жртве агресије НАТО-а на СР Југославију 1999. године. Што, по његовом мишљењу, значи да су постојале и цивилне жртве које нису биле невине и, наравно, да жртве међу војницима, подофицирима и официрима, припадницима оружаних снага СРЈ никако нису биле невине. А рат који је НАТО повео против СРЈ 1999. био је еклатантан пример кршења

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА