Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 230

Хрватима несхватљиво: Загребчанка у редовима Исламске државе

17. септембар 2017.

Уз један националистички и вјерско-шовинистички дух, карактеристичан за Хрватску, Вечерњи лист пише о католкињи која је прешла на ислам и прикључила се борби Исламске државе у Сирији. Према јавном извјештају Сигурносно-обавјештајне агенције (СОА) Хрватске, на подручју које је под контролом Исламске државе боравило је седам особа које имају хрватско држављанство – шесторо с двојним и никада нису трајно живјели у Неовисној Републици Хрватској (НДХ), док је тридесетогодишња Дора Билић рођена Хрватица, која се преобратила у ислам. Загрепчанка из угледне породице, одгајана у католичком духу, шокирала је своје ближње преласком на ислам, онај радикални. Према доступним информацијама, Дора Билић је након изврсних оцјена у средњој школи уписала Правни факултет, но након

Александар Лексо Саичић Фото Приватна архива

Лексо сабљом стекао славу!

17. септембар 2017.

Ко је био један од највећих црногорских јунака коме у Беранама његови Васојевићи подижу споменик. Капетан Александар Саичић у Руско-јапанском рату, у двобоју, 1905. посекао јапанског самураја Васојевићи, којима је борба за слободу увек ишла од руке и била „редовна појава“, сетили су се, додуше са великим закашњењем, свог великог сина. Једног од највећих јунака које је дало ово племе, али и цела Црна Гора – капетана црногорске војске и Русије Александра Лекса Саичића. Ко је човек коме ће у Беранама, одлуком одборника коалиције „Здраво Беране“, бити ускоро подигнут споменик, питају се само они који се нису напајали знањем са народних врела, или они који у журби за бољим животом

Код спомен-обиљежја у Сердарима у недјељу, 17. септембра, биће служен молитвени помен за 16 невино страдалих Срба из овог села које су прије 25 година убили, а потом масакрирали припадници хрватско-муслиманских снага.

Данас парастос за 16 убијених Срба у Сердарима

17. септембар 2017.

Код спомен-обиљежја у Сердарима данас ће бити служен молитвени помен за 16 невино страдалих Срба из овог села које су прије 25 година убили, а потом масакрирали припадници хрватско-муслиманских снага. Најмлађа жртва злочина у Сердарима имала је четири године, а најстарија 60 година. У нападу муслиманско-хрватских снага на Сердаре у зору 17. септембра 1992. године убијени су Бранко /60/, Босиљка /53/, Јеленко /31/, Радмила /21/, Славко /60/, Данка /54/, Драго /47/, Мирко /31/, Славиша /22/ и Споменка Сердар /19/, Љубица /40/, Слободанка /12/ и Сњежана Tепић /4/, Никола Дукић /40/, те Славко /55/ и Славојка Бенцуз /21/. Апелационо вијеће Суда БиХ осудило је Фикрета Планинчића на 11 година затвора за

22 године од егзодуса Срба из Доњег Вакуфа

16. септембар 2017.

Поводом обиљежавања 22 године од егзодуса Срба из Доњег Вакуфа /Србобрана/, код спомен-крста у Ровинама данас је служен парастос за погинуле борце 19. Србобранске бригаде Војске Републике Српске, страдале српске цивиле из Доњег Вакуфа и погинуле борце из ове мјесне заједнице. Вијенце су положили представници општине Градишка, Борачке организације општине Градишка и Мјесне борачке организације Ровине. Замјеник начелника општине Градишка Огњен Жмирић рекао је да општина, Борачка организација и мјесна заједница заједно морају да покрену активности да се у Ровинама изгради спомен-обиљежје свим погинулим борцима из ове мјесне заједнице. „Покушаћемо у наредном периоду да обезбиједимо средстава за изградњу спомен-обиљежја, јер то погинули борци из ове мјесне заједнице заслужују“, рекао је

Милош са мајком, сестром и хуманитарцем Хидом Муратовићем / Фото М. Н.

Херој са кошара на корак до усељења

16. септембар 2017.

Ниче кућа за Милоша Јовановића, болесног ратника, у селу Троштице, подно Голије. Помогли људи из Новог Пазара, других градова широм Србије и дијаспоре. Анонимни добротвор послао 100.000 динара Захваљујући добротворима из Новог Пазара, других делова Србије и дијаспоре, за непун месец, у забитом селу Троштице подно Голије, укровљена је кућа од 50 квадрата у којој ће живети Милош Јовановић (38), болесни, сиромашни и, све до ове године, од свих заборављени ратник са Кошара. Како истиче познати новопазарски хуманитарац Хидо Муратовић, који на својим плећима носи ову и друге акције за помоћ болеснима и сиромашнима у овом делу Србије, до сада је за изградњу Милошеве куће сакупљено и утрошено око 7.300

Како је усамљени тенк направио помор нациста у окупираном Минску

16. септембар 2017.

Војни новинар Александар Короленко осврнуо се на невероватну причу како је један совјетски Т-28 средњи тенк смело спровео изненадни напад у нацистима окупираном Минску у првим недељама Великог рата. Русија је 10. септембра прославила Дан тенкиста, званични празник посаде тенкова, који је установљен давне 1946. године у част достигнућа оклопних и механичких снага у Великом патриотском рату. У светлу ове прославе, дописник РИА Новости Александар Короленко написао је чланак о једној од најупечатљивијих епизода херојске тенковске посаде током рата: невероватан напад једног совјетског тенка Т-28 у окупираном Минску у јулу 1941. године. Био је 12. дан рата Почетком јула 1941. године, средњи тенк Т-28, којим је руководио мајор Дмитриј Малко, погођен је у нападу оружаних снага нацистичке

Полагањем вијенаца на Спомен-обиљежје погинулим борцима одбрамбено-ослободилачког рата на бањалучком гробљу "Свети Пантелија" данас је обиљежено 26 година од формирања 16. крајишке моторизоване бригаде Војске Републике Српске.

Обиљежено 26 година од формирања прве крајишке моторизоване бригаде

16. септембар 2017.

Полагањем вијенаца на Спомен-обиљежје погинулим борцима одбрамбено-ослободилачког рата на бањалучком гробљу „Свети Пантелија“ данас је обиљежено 26 година од формирања 16. крајишке моторизоване бригаде Војске Републике Српске. Вијенце су положили савјетник министра рада и борачко-инвалидске заштите генерал Милан Торбица и некадашњи припадници 16. Крајишке моторизоване бригаде Војске Републике Српске. Торбица је истакао да је 16. Крајишка моторизована бригада Војске Републике Српске једна од највећих моторизованих бригада у протеклом отаџбинском рату. „Позната је од првог дана формирања и преласка ријеке Саве, а била је на свим ратиштима Републике Српске“, рекао је Торбица нагласивши да ова јединица служи на понос и част српском народу. Торбица је подсјетио да је ова бригада прошла

Велике промјене политике на Балкану водиле би у крвопролиће

16. септембар 2017.

Прослављени режисер Емир Кустурица оцијенио је да је веома тешко бити политичар на Балкану и да се у то не би уплитао без обзира што му „подмећу“ и често пишу да се кандидовао за предсједника или да је основао неку странку. „То је једна шаховска утакмица, потези су предвиђени, а велике промјене би водиле у велико крвивопролиће“, рекао је Кустурица. Он сматра да било која гарнитура која дође на власт са собом ће да донесе испуњење жеља некога са стране. „Јер ако то не уради, завршиће као Зоран Ђинђић, а ако буду превише на страни онога за шта смо оптужени у овом рату, онда ће се наћи неко ко може

„Старохрватски поздрав“

16. септембар 2017.

Од свог доласка на власт, HDZ („Hrvatska demokratska zajednica“) упорно покушава да рехабилитује и у службену употребу врати подрав ZDS (Za dom-spremni!) као тобож наводни „старохрватски“, а не службени поздрав хрватске фашистичке NDH. Дежурни тумачи хрватске „тисућљетне повијести“ (непостојећа миленијумска историја), труде се да пронађу прихватљиво објашњење за ЕU која се заклиње у европски антифашизам, али ипак не слави Дан победе кога су брже преименовали у Дан Европе, само да се не помиње антифашистичка победа у Другом светском рату, где су и Хрвати као народ учествовали на страни нациста и фашиста, док су појединци као антифашисти били у два српска покрета отпора, све док Црвена армија није скршила нацистичку војску у Стаљинграду!

У Мостару је приказан документарни филм "Завештање" снимљен на основу свједочења жртава које су као дјеца преживјели логоре и геноцид у Независној Држави Хрватској /НДХ/ од 1941. до 1945. године.

Приказан филм „Завештање“ о страхотама у усташким логорима

16. септембар 2017.

У Мостару је приказан документарни филм „Завештање“ снимљен на основу свједочења жртава које су као дјеца преживјели логоре и геноцид у Независној Држави Хрватској /НДХ/ од 1941. до 1945. године. Посљедњи живи свједоци кроз емотивне исповијести причају своје судбине и ужасе кроз које су прошли у логорима НДХ. Филм је синоћ приказан у организацији Српског културног и просвјетног друштва /СКПД/ „Просвјета“ – Градски одбор Мостар. Режисер филма Иван Јовић каже да је „Завештање“ архивско-документарни пројекат који се бави жртвама усташког геноцида у Независној Држави Хрватској од 1941. до 1945. године. „Снимили смо 94 свједока који говоре о страдању у логорима НДХ и на кућом прагу. Имамо 450 часова снимљеног документарног

Разбијање заблуда: Представљено дело „Знаменити Срби о Хрватима“

16. септембар 2017.

Дело „Знаменити Срби о Хрватима“ Василија Ђ. Крестића представљено у СКЗ. Циљ књиге да укаже на противсрпске и великохрватске намере На основу дугогодишњих истраживања у домаћим и страним архивама, листова и часописа, мемоарске литeратуре, записала саборских седница, па и песничких текстова, настала је књига „Знаменити Срби о Хрватима“ историчара и академика Василија Ђ. Крестића (1932). Друго, прерађено и допуњено издање овог дела објавила је, у знаменитом „Плавом колу“, и представила Српска књижевна задруга. Аутор се определио за 11 најистакнутијих представника српске политичке и интелектуалне елите од прве половине 19. века до краја Другог светског рата. То су: Илија Гарашанин, Јован Суботић, Светозар Милетић, Светозар Марковић, Јован Јовановић Змај, Јаков Игњатовић,

Рута смрти од Старог сајмишта до Јајинаца

16. септембар 2017.

Изградња меморијалног комплекса на месту стравичног логора у време Другог светског рата је од националног, али и светског интереса Када сам прошлог викенда са представницима Међународне федерације покрета отпора и антифашиста положио венац на Старом сајмишту, осетио сам срамоту и понос. Срамоту јер се на Старом сајмишту, где је живот изгубило 18.000 људи, данас налазе теретана и ресторан. Понос јер смо за само протекле три године урадили много да Старо сајмиште постане Меморијални центар посвећен жртвама холокауста, што није урађено за пуних седам деценија раније. Прича о логору Старо сајмиште једна је од најстрашнијих у историји Београда. То је прича о погрому београдских Јевреја и страдању Срба и антифашиста у злочиначкој НДХ.

Јунаци (не)заборава СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ

15. септембар 2017.

Херојство никада није било само храбро погинути, или славно победити у рату. То је кроз векове доказано, увек било много узвешнија особина, боље речено Божја вештина. Људи који су у себи носили ту клицу никада пред Богом и вечношћу нису, нити ће остати заборављени, вечна слава наградила их је неземаљском чашћу да њихово име буде спомињано с дивљењем. Само се нама, смртницима и грешницима, људима, догоди да превидимо под каквим хоризонтима путују неки међу њима који и данас бдију над нама, без обзира да ли знамо ко су они, или боље речено, да ли знамо ко смо ми. Људи су творци једног од највећих грехова, потирања, заборава и отклањања од историје

Ломпар: Црњански први пророковао српску трагедију у Другом светском рату

15. септембар 2017.

У својим политичким чланцима, због којих је стекао трајне противнике својих ставова и књижевних дела, Црњански је први пророковао српску трагедију у Другом светском рату, наводи проф. др Мило Ломпар. У претплати је 15. том критичког издања Сабраних дела Милоша Црњанског у суиздању Задужбине Милоша Црњанског и издавачке куће Catena mundi Политички чланци 1919–1939 чији је уредник проф. др Мило Ломпар. Преносимо интервју који је професор Ломпар дао за Catena mundi. Поштовани професоре,, можете ли нам прецизирати о чему се тачно ради: шта је критичко издање, када је овај начин објављивања Црњанског почео и зашто је он битан? „Критичко издање је научно издање свих текстова једног писца: оно доноси све варијанте тих текстова, попис

Никола Бајто: Живимо са претњама

15. септембар 2017.

Притисци на „Новости“ нису од јуче, па Никола Бајто, главни уредник гласила српске мањине, каже да они већ месецима живе са претњама ЗАГРЕБ ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА Два пута у кратком року у Загребу су спаљиване „Новости“, које издаје Српско народно веће. Притисци на „Новости“ нису од јуче, па Никола Бајто, главни уредник гласила српске мањине, каже да они већ месецима живе са претњама. * Како се ради у таквим условима, има ли људског страха због атмосфере линча? – Засада не, ми радимо нормално и схватамо то као неки аспект посла у којем се боримо за слободу говора и новинарства, али и за право гласа оних који су у мањини. Борба са