Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 228

Посљедње речи Драже Михаиловића биле су пророчанске. Ево шта се остварило …

19. септембар 2017.

Из завршне речи ђенерала Михаиловића на југословенском комунистичком суду јула 1946. “Верујем да ће се наша будућа поколења, на прави начин позабавити невино страдалима; како од немачке, усташке, муслиманске, белогардијске и балистичке, тако и од ваше (партизанске) пушке. Такве захтеве намеће истина, као најбоља заштитница од нове несреће… Од свих савезничких војски у свету, наша је била једина, која се борила не само на једном, на два, већ, на жалост, на три фронта: против окупатора силног и свирепог и до зуба наоружаног, против усташа који су по злочинима премашили своје немачке господаре, стављајући под нож све што је српско, без разлике, жене децу и старце, и против трећег, Титовог, најжалоснијег

Обиљежавање 22 године од одбране општине Козарска Дубица настављено је данас полагањем вијенаца на спомен-обиљежје у Доњој Градини, гдје је у септембру 1995. године у хрватској агресији живот изгубио припадник интервентног вода полиције Зоран Булић.

На мјесту страдања полицајца Зорана Булића обиљежен Дан побједе

19. септембар 2017.

Обиљежавање 22 године од одбране општине Козарска Дубица настављено је данас полагањем вијенаца на спомен-обиљежје у Доњој Градини, гдје је у септембру 1995. године у хрватској агресији живот изгубио припадник интервентног вода полиције Зоран Булић. Начелник општине Козарска Дубица Раденко Рељић рекао је да се храброст Булића не смије препустити забораву. „Обавеза је младих генерација и нас који вршимо власт да се сјетимо тих догађаја, који морају постати дио историје“, рекао је Рељић. О догађајима у Доњој Градини 19. септембра 1995. године, када је херојском одбраном заустављен и други напад хрватске војске, говорио је предсједник Борачке организације општине Козарска Дубица Драгољуб Ћибић. „Овај датум за нас има велики значај јер

„На кључним позицијама у Хрватској проусташе и фашисти“

19. септембар 2017.

Берлин — На свим кључним позицијама у хрватском друштву су проусташки, филоусташки и фашистички кадрови, каже за РСЕ Борис Буден, културни теоретичар и филозоф. Према речима Будена, који живи у Берлину, хрватска јавност данас је великим делом приватизована. Реч је, каже, о интересима владајуће класе, која и није формирана као капиталистичка, већ се ради о вишим феудалним сталежима који се састоје од политичке класе, од криминалних богаташа, од Цркве, једне идеолошке елите и од ратних ветерана. „Заправо, у тој јавности се одвија класна борба. Виша класа се већ 25 година бори против нижих класа како би обезбедила своје привилегије“, навео је Буден и додао да комуниста, наравно, више нема. Али

Пукла љубав Хрватске и Немачке: Како је Загреб поломио зубе

19. септембар 2017.

Швајцарски лист „Бернер цајтунг“ пише у чланку о Хрватској као о „новом проблематичном детету Европске уније“, чије понашање, откако је ушла у ЕУ 2013. године, изгледа као „антиреклама за проширење“. „У Хрватској чак и смрт интелектуалних величина изазива бујицу жестоких емоција. ’Лажов‘, ’велеиздајник‘, ’жидовски расиста‘ и ’антихрист‘ заправо су безазленије увреде које су преплавиле хрватски интернет након смрти реномираног публицисте Славка Голдштајна“, пише „Бернер цајтунг“ и позива се на „Индекс“, који је констатовао да је Голдштајнова смрт изазвала низ мрзитељских реакција, које указују на фашизацију хрватског друштва. „Заиста се чини да су се хоризонти у Хрватској након уласка у ЕУ 2013. године сузили, уместо да се проширују. Проповеди националистичких свештеника пуни мржње против некадашњих партизана и српске мањине иду у корак

Митровић: ИЦМП да ријеши проблем идентификације 650 тијела

19. септембар 2017.

Републичка организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила сматра да Међународна комисија за нестала лица /ИЦМП/, прије изласка из оснивачке структуре Института за нестала лица БиХ, мора да ријеши проблем идентификације посмртних остатака 650 лица који се налазе у три спомен-костурнице у Републици Српској. Предсједник ове организације Недељко Митровић рекао је Срни да ће породице погинулих и несталих из Републике Српске инсистирати на рјешавању овог проблема, јер је највећи број посмртних остатака ексхумиран у периоду дјеловања ИЦМП-а у БиХ. Он је истакао да није коректно да се ИЦМП повуче прије него што ријеши проблем ексхумираних, обдукованих, а неидентификованих посмртних остатака, јер је она и створила Институт. Предсједник Одбора

НАТО бомбардовање у Србији Фото: Глас Српске

Снимање руско-српског филма о НАТО бомбардовању

19. септембар 2017.

У селу Штитково, код Нове Вароши, почело је снимање руско-српског филма о НАТО бомбардовању Србије под називом „Балканска међа“. Филм се снима у режији руског редитеља Александра Волгина у руско-српској копродукцији, пишу „Вечерње новости“. Тема овог документарно-играног филма је НАТО бомбардовање на Косову и Метохији, а један од продуцената и носилаца главних улога је познати српски глумац Милош Биковић. Биковић већ годинама гради каријеру и у Русији, гдје слови за велику звијезду, а ушао је у продукцијске воде оснивањем студија „Архангел“. Он жели да ојача филмску сарадњу двије земље у којима живи и ради, али и да привуче руске туристе у Србију. Међу глумцима су Иван Михаиловић и Александар Радојичић.

Јединица остварила нестварне подвиге у два балканска и Првом светском рату: Гвоздени пук Фото: Промо

Дели се књига о Гвозденом пуку: Несвакидашња акција новинара „Блица“ у част наших славних предака

19. септембар 2017.

Није баш уобичајено да се нешто поклања читавој земљи, али је управо то случај са романом о најславнијој војној јединици коју смо имали. Новинар „Блица“ Дарко Николић, у чијим текстовима уживате на спортским странама нашег сајта, не пише само оне емотивне приче о спортистима, већ и активно истражује српску историју. Последње три године је, поред тога што ради у нашој редакцији, посветио истраживању о Гвозденом пуку и, уз помоћ прилога дародаваца, књигу је одштампао, али је не продаје. Дели је бесплатно. Интересовање за ову реконструкцију свакодневног живота војника Гвозденог пука, али и живота обичног народа у Србији почев од 1912. када су почела ратна збивања на овим просторима у 20.

Усташки леци у сарајевском населју Добриња Фото: klix.ba

Плакати са усташким порукама у насељу Добриња

19. септембар 2017.

У Министарству унутрашњих послова Кантона Сарајево Срни је речено да је у току испитивање свих чињеница и навода у вези са плакатима са усташким порукама који су излијепљени у сарајевском насељу Добриња. Према наводим грађана овог насеља, памфлети са истакнутим нацистичким знаковима, симболима фашистичке творевине НДХ, уз ознаку усташког покрета и проусташки текст, полијепљени су на неколико на неколико хаустора, бандера, те закачени на брисаче аутомобила, преносе федерални медији. Текст је сажетак „честитке“ из 1968. године, објављене на дан годишњице оснивања НДХ коју потписује усташки командант и злочинац Вјекослав Лубурић. Извор: СРНА Везане вијести: Мостар- Исписали кукасте крстове и усташке симболе | Јадовно … ФОТО: Графит „Босанске Србе на врбе“ месецима ружи фасаду …

Загреб- Присталице НДХ-а (Фото: Facebook/Igor Premuzic)

Хрвати неће представнике мањина у Сабору

18. септембар 2017.

У Хрватској су све гласнији захтјеви за реформом изборног законодавства, у дијелу који се односи на заступање мањина у Сабору. Послије премијештања спорне плоче ХОС-а са усташким поздравом “за дом спремни“ из Јасеновца у Новску, десница тражи референдум којим би се ограничила могућност избора заступника мањинских заједница. О измјенама изборног закона прича се након сваких избора у Хрватској. Ипак, посљедњих дана видљив је посебан интерес да се ограничи могућност избора мањинских посланика. Посебно су ангажовани десничарски политичар Анто Ђапић и удружење “У име обитељи“ који сматрају да посланици мањина у хрватском Сабору нису потребни. (Агенције) Извор: Радио Телевизија Републике Српске

Идемо даље…

18. септембар 2017.

„Ма колико те пута неко саплитао – устани! Небитно колико те гурали и притискали – настави! Нека те вера у оно што чиниш и оно што ствараш држи и носи, и знај да идеш управо тамо где нико до сада није био!!! Не бој се! Јер ти то можеш. Ако не ти … А ко ће други?“ Драги моји, Одружи се ово лето и ова пауза коју смо сами себи након промоције у Београду доделили. Признајем да је било успона и падова. Да је било, има и биће разних притисака. Да проблем нису мањи. Напротив. Ипак са сваком промоцијом расли смо и ми – ја као аутор, људи који су

Саборни храм добио мошти јасеновачких мученика

18. септембар 2017.

Саборни храм Светог Јована Владимира у Бару је од преосвећног епископа пакрачко-славонског Јована добио дио моштију Светих мученика јасеновачких. Из Митрополије црногорско-приморске саопштено је да је посебан благослов што је ријеч о моштима дјеце која су мученички пострадала у дјечијем логору у селу Млака, недалеко од Јасеновца. „О дубини усташких злочина најбоље говори податак да је злогласна Независна Држава Хрватска била једина земља у свијету која је имала концентрационе логоре за дјецу“, наводи се у саопштењу. У саопштењу се подсјећа да су, осим логора у Млаки, српска дјеца страдала и у логорима у Јастребарском и Сиску. „Више од 20.000, углавном српске дјеце, страдало је у овим логорима“, наводи се у

Милош Ковић: Велики и мали

18. септембар 2017.

Да мали не морају и не смеју да попуштају пред притисцима великих, показују и историографске студије које се баве знањима и предрасудама државника великих сила о страним, понекад врло далеким земљама о чијим судбинама су хтели да одлучују На Западу, нарочито у англосаксонским земљама, већ вековима се верује да међународни односи нису царство хуманости и идеала, него силе и интереса. У последњим деценијама, истина, почевши од напада на Србију 1999, најјаче државе Запада воде и ратове због „вредности“. Независнији умови су, међутим, уочили да они непријатно личе на крсташке ратове, јер воде у бескрајна и масовна крвопролића. Уместо победе или правде, ратови за „вредности“ доносе пустош и вечите, тињајуће сукобе

У Козарској Дубици, код Спомен крста на обали ријеке Уне, данас је служен парастос за 46 Дубичана страдалих 18. и 19. септембра 1995. године у агресији хрватске војске на подручје ове општине.

Служен парастос за страдале у агресији хрватске војске у септембру 1995.

18. септембар 2017.

У Козарској Дубици, код Спомен крста на обали ријеке Уне, данас је служен парастос за 46 Дубичана страдалих 18. и 19. септембра 1995. године у агресији хрватске војске на подручје ове општине. Са комеморативног скупа у оквиру обиљежавања 22 године од одбране подручја општине Козарска Дубица истакнута је важност сјећања на те судбоносне догађаје и суграђане који су положили животе у одбрани свог града и народа. „Ово је дан када се морамо присјетити наших људи, војника и цивила, који су дали живот за нашу слободу на данашњи дан, када је хрватска војска на неколико линија напала западне границе Републике Српске и наш град“, изјавио је начелник општине Козарска Дубица Раденко

Дан одбране западних граница Републике Српске у одбрамбено-отаџбинском рату у Костајници обиљежен је данас полагањем вијенаца на спомен-обиљежја у градском парку.

Обиљежен Дан одбране западнокрајишких општина

18. септембар 2017.

Дан одбране западних граница Републике Српске у одбрамбено-отаџбинском рату у Костајници обиљежен је данас полагањем вијенаца на спомен-обиљежја у градском парку. На споменике погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског рата и Народноослободилачке борбе вијенце су положиле делегација припадника Војске Републике Српске Борбене групе „Баљ“, општине Костајница, Борачке организације општине Костајница и Скупштине општине Костајница. Командант Борбене групе „Баљ“ Душан Ђенадија изјавио је да се и данас са поносом сјећа догађаја из септембра 1995. године. „У Костајници је био специфичан ниво одбране јер нигдје није било оваквког споја цивилне и војне власти, свештенства и становништва што нам је дало велику снагу. Овдје народ није желио да напусти своја огњишта, па је и војска дала

Зашто?

18. септембар 2017.

Сваки човек својим мртвима постави обележје, као спомен да су постојали и свет својим животом обдарили. Сваки народ, онима који су за њих у ратовима гинули, подигне обележје, за спомен на њихову жртву. Дирати у те спомене мртвима је вандалски чин јер значи, не пуко рушење камена, већ узнемирење душе покојника која живе не може у том чину зауставити. Такав вандалски чин догодио се неког од претходних дана (или ноћи) у селу Челебић, на спомен-гробљу на Барјаку. Спомен-плочу са именима страдалих Челебићана у рату 1992-1995.године, непозната особа (или особе) су у безумном чину мржње разлупале. Тиме су повредили осећања не само Срба него сваког човека који поштује своје и туђе