Heroj sa košara na korak do useljenja

Datum objave: subota, 16 septembra, 2017
Objavljeno u Srbija 1999
Veličina slova: A- A+

Niče kuća za Miloša Jovanovića, bolesnog ratnika, u selu Troštice, podno Golije. Pomogli ljudi iz Novog Pazara, drugih gradova širom Srbije i dijaspore. Anonimni dobrotvor poslao 100.000 dinara

Miloš sa majkom, sestrom i humanitarcem Hidom Muratovićem / Foto M. N.
Miloš sa majkom, sestrom i humanitarcem
Hidom Muratovićem / Foto M. N.

Zahvaljujući dobrotvorima iz Novog Pazara, drugih delova Srbije i dijaspore, za nepun mesec, u zabitom selu Troštice podno Golije, ukrovljena je kuća od 50 kvadrata u kojoj će živeti Miloš Jovanović (38), bolesni, siromašni i, sve do ove godine, od svih zaboravljeni ratnik sa Košara.

Kako ističe poznati novopazarski humanitarac Hido Muratović, koji na svojim plećima nosi ovu i druge akcije za pomoć bolesnima i siromašnima u ovom delu Srbije, do sada je za izgradnju Miloševe kuće sakupljeno i utrošeno oko 7.300 evra. Predstoje unutrašnji radovi, malterisanje i izrada fasade, a potom i useljenje, što bi, po gruboj proceni majstora, trebalo da košta još 5.000 evra.

– Puno ljudi poželelo je da pomogne Milošu, njegovoj majci Rosi (60) i sestri Marini (35), koji žive u tuđoj i potpuno oronuloj kući bez ikakvih primanja i uslova za život. Država se ogrešila o Miloša – za 17 godina, otkako se blatnjav, ranjav i sav u opekotinama vratio s Kosova, ništa nije učinila da mu pomogne. Tek ovoga leta, kada smo, uz pomoć nekoliko medija, čvrsto odlučili da mu započnemo kuću, Vojska mu je omogućila lečenje na VMA, a Opština Novi Pazar je uplatila 50.000 dinara i poslala buldožer da pročisti put do Troštica. Pomogli su i mnogi dobri ljudi i Miloševi saborci iz Beograda, drugih delova Srbije i inostranstva. Hvala im, veliki sevap čine – ističe Muratović.

Podsećajući na to da se bliži zima, on kaže da se čini sve kako bi se Miloš pod svoj krov uselio pre prvih hladnoća.

– Trudimo se da nastavimo radove i Miloša uselimo što pre. Razumeju nas ljudi i pomažu. Anonimni dobrotvor iz Beograda poslao nam je 100.000 dinara, a jedan drugi Beograćanin 15.000 dinara. Tekstilno-krojačka firma “Pionir-Mur” iz Novog Pazara poklonila je kompletnu PVC stolariju za Miloševu kuću, firma “Mujen” iz Novog Pazara donirala je komplet sanitarije i pločice za kupatilo, kuhinju i hodnik, Goran Jovanović i Siniša Nedeljković iz Zvečana lično su došli da podrže Miloša i njegovu porodicu i uruče im po 100 evra… Doći će i Miloševi saborci da uvedu struju.

Predstoje malterisanje, postavljanje podova, keramički radovi…

– Potrebni su nam kaučevi i ostali nameštaj. Očekujemo i pomoć od drugih dobrotvora i nadamo se da ćemo Miloša useliti do kraja jeseni – naglašava Muratović.

POMOĆ

Ko želi da pomogne Milošu da se pre zime skući u svom novom domu može to učiniti uplatom na račun 205-9011007013986-02, otvoren kod Komercijalne banke u Novom Pazaru.

– Na korak smo do cilja, svaka pomoć Milošu i njegovoj porodici mnogo znači. Zaslužio je ovaj hrabri mladić kuću i lepši život. Pomozimo mu – poručuje Hido Muratović.

Zahvaljujući ljudima dobre volje, kuća bi trebalo da bude završena pre zime

SVI PLAKALI

Otkako su došli majstori, Miloš se od njih ne odvaja iako je ozbiljno bolestan – teško diše, ima česte glavobolje, od pretrpljenog stresa enormno se ugojio, i trudi se da im pomogne.

– Kad smo ukrovljavali kuću, plakao je Miloš kao dete. Rasplakao se i majstor Avdo Hajrović, a onda, uz njih, i naš dobrotvor Hido Muratović. Svi smo plakali zbog svega što smo proživeli, ali i od sreće što ćemo imati svoj dom sa kupatilom – priča Miloševa sestra Marina.

POČINjE ŽIVOT OD NULE

Svašta sam doživeo i preživeo nakon povratka sa Kosova, bilo je i dana kada smo i bukvalno gladovali, nisam imao ni uslova, ni novca za lečenje. Konačno, ovog leta, na VMA su sanirali moje zdravstveno stanje, ali su mi i rekli da sam totalni invalid i da moram da se borim za invalidsku penziju – priča Miloš. – Sve će biti lakše i lepše kada dobijem novi krov nad glavom i bolje uslove za život i oporavak, posebno se radujem kupatilu u kome ću kao čovek moći da se okupam, do sada sam se kupao ispred kuće iz zarđalog bojlera. Hvala mojim saborcima, hvala svim dobrim ljudima koji nam pomažu, hvala Vojsci i Opštini što su me se konačno setile, moj život sada počinje od nule.

Miloš naglašava da ga u snu često bude slike ratnih strahota sa Košara, dozivanje i jauci ranjenih drugova i sahranjivanja poginulih.

Autor: M. Niđiforović

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Naš borac sa Košara ne bi smeo da gladuje | Jadovno 1941.

Borac sa Košara od svih zaboravljen | Jadovno 1941.




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top