Lompar: Crnjanski prvi prorokovao srpsku tragediju u Drugom svetskom ratu

Datum objave: petak, 15 septembra, 2017
Veličina slova: A- A+

U svojim političkim člancima, zbog kojih je stekao trajne protivnike svojih stavova i književnih dela, Crnjanski je prvi prorokovao srpsku tragediju u Drugom svetskom ratu, navodi prof. dr Milo Lompar.

Milo Lompar
Milo Lompar

U pretplati je 15. tom kritičkog izdanja Sabranih dela Miloša Crnjanskog u suizdanju Zadužbine Miloša Crnjanskog i izdavačke kuće Catena mundi Politički članci 1919–1939 čiji je urednik prof. dr Milo Lompar.

Prenosimo intervju koji je profesor Lompar dao za Catena mundi.

Poštovani profesore,, možete li nam precizirati o čemu se tačno radi: šta je kritičko izdanje, kada je ovaj način objavljivanja Crnjanskog počeo i zašto je on bitan?

„Kritičko izdanje je naučno izdanje svih tekstova jednog pisca: ono donosi sve varijante tih tekstova, popis razlika u njihovom objavljivanju na različitim mestima, utvrđuje njegov konačni oblik, služi kao uzor za sva potonja izdanja. To je posao dugotrajan, detaljan i skup, ali neophodan da bi jedna kultura stupila na viši nivo poznavanja svojih pisaca.

Kritičko izdanje Crnjanskog počelo je 1993. godine, odvijalo se u prekidima, uslovljenim teškim okolnostima života piščeve zadužbine, ali se sa objavljivanjem njegovih Političkih članaka 1919–1939 približilo svom okončanju: ostala su još svega tri toma. To je ipak prihvatljiv rok za naše uslove, ako znamo da su Vukova dela izlazila oko 50 godina, da Njegoševih dela u kritičkom izdanju još nema, a da Andrićeva dela tek počinju da izlaze.“

Kao urednik ovog izdanja, predsednik Zadužbine Miloša Crnjanskog i verovatno vodeći stručnjak za ovog srpskog pisca, možete li predočiti našim čitaocima koju tematiku ovaj tom Sabranih dela obuhvata?

„On obuhvata sve njegove novinske članke koji su se pojavili između dva svetska rata: to su prevashodno politički tekstovi, posvećeni različitim temama, pisani tako prodorno i efektno da deluju kao da su današnji, sa velikim osećanjem za istorijsku tragiku našeg naroda i sa izvanrednim poznavanjem tadašnjih evropskih prilika.

Tu ima tekstova zbog kojih je Crnjanskog klevetala komunistička inteligencija od časa kada su oni objavljeni, pa sve do danas. Jedan deo tih tekstova nikad nije preštampavan, uključiv i jednu fantastičnu priču koja je objavljena u časopisu Naša krila i posvećena avijaciji.“

Od kraja osamdesetih godina dvadesetog veka pa na ovamo nekoliko puta su objavljivani izbori političkih članaka Miloša Crnjanskog, pa se nameće pitanje u čemu je ovo izdanje različito od njih? Zašto je ono bitnije?

„Pored one neuporedive prednosti koju donosi kritičko izdanje samo po sebi, ovo izdanje donosi jedan broj neobjavljivanih novinskih tekstova, nekih koji nisu popisani ni u piščevim bibliografijama, pa čitalac ovog izdanja stiče uvid u sve što je Crnjanski napisao u tom periodu. Tog uvida nema ni u jednom od prethodnih izdanja.“

Kraj dvadesetog veka doneo je mnoga razočaranja Srbima. Šta su možda mogli da predvide da je, kojim slučajem, politička misao Miloša Crnjanskog bila dostupnija? Šta je, kako Vi kažete, „najveći srpski pisac“ predvideo?

„Najveći srpski moderni pisac nije dobio takvo priznanje upravo zato što je imao hrabrosti da naglasi dramu srpskog postojanja u Jugoslaviji: kao jugoslovenski orijentisani pisac, on je prvi uočio da nema nikakve uzajamnosti koja obezbeđuje život jugoslovenstvu; on je prvi kao uslov za tu uzajamnost predložio da se stvari počnu – kod Srba – gledati sa srpskog stanovišta, kada se tako gledaju kod drugih nacija u Jugoslaviji; on je prvi to iskazao i time stekao trajne protivnike svoje književne i intelektualne fizionomije; on je prvi otkrio laž komunističke inteligencije – „naš salonski komunizam“ – koja i danas nastoji da falsifikuje kako njegovo delo tako i našu istoriju.

On je prvi prorokovao nadolazeću srpsku tragediju u Drugom svetskom ratu; on je – posle Drugog svetskog rata – jedini proglašen mrtvim piscem, iako je bio živ i posle tog proročanstva napisao niz velikih dela. Bio je i ostao – i u hronološkom i u vrednosnom smislu – prvi: to se – u našem svetu – ne oprašta.“

Izvor: IN4S

Vezane vijesti:

Milo Lompar: O promeni svesti | Jadovno 1941.

Prof. Dr Milo Lompar: Titoizam je naš najveći problem …

Najava – Milo Lompar: ,,Srpski narod posle raspada …

KONAČNO: Milo Lompar o knjizi „Povratak srpskom stanovištu …


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top