Хрватски десничарски портали означили су Србе, симпатизере Југославије и „лоше Хрвате“ као кривце за пресуду Жалбеног вијећа Хашког трибунала, које је потврдило умијешаност Хрватске у сукоб у БиХ и учешће државног врха те земље у удруженом злочиначком подухвату. „Не могу Хрватску у оваквим тренуцима водити и њом дириговати Срби Милорада Пуповца, не могу је водити хрватски Бошњаци, који ћуте о свему што знају, уживајући благодати хрватске државе“, поручује портал „Народ“. Овај портал наводи да Хрватску не могу да воде „Радин /истарски политичар/ и слични, нити је могу водити насљедници Весне Пусић, која је одавно припремала терен за овакву пресуду“. Десничарски портали, како они окренути дешавањима у Хрватској, тако и они

Жалбено вијеће Хашког трибунала потврдило је пресуде о удруженом злочиначком подухвату шесторице функционера Херцег-Босне и државног врха Хрватске са Фрањом Туђманом на челу током рата у БиХ и да је сукоб Хрвата и муслимана био – међудржавни, имплицирајући учешће Хрватске. Вијеће је прогласило Стари мост у Мостару за легални војни циљ. Јадранко Прлић, бивши предсједник Владе Херцег-Босне био је дио удруженог злочиначког подухвата, сматра Вијеће и пресуђује да је он имао овлаштења да би био кључен у тај подухват, као и други осуђени чланови. Осуђеници Ћорић и Пушић дјелимично су ослобођени одговорности за све квалификације удруженог злочиначког подухвата, али то не утиче на њихово учешће у том чину. Жалбено вијеће

Професор Универзитета у Загребу Дејан Јовић промовисао је књигу „Рат и мит: политика идентитета у савременој Хрватској“, у којој, између осталог, каже да је у Хрватској „на делу перманентно митотворство којим се покушава обликовати, а затим и свима наметнути и од критике заштитити нациотворан и државотворан мит о ’Домовинском рату‘“. На 406 страна, Јовић каже да су главни елементи тог мита презентовани у Декларацији Сабора о „Домовинском рату“ од 13. октобра 2000. године, а у њој су сви грађани позвани да штите темељне вредности и достојанство „Домовинског рата“, као залог наше цивилизацијске будућности. Залажући се за плурални приступ том питању, Јовић сматра и да је из Декларације видљиво да се држава својим „политичким упутством за интерпретирање недавне прошлости, директно укључила у процес

Управник судске писарнице Прекршајног суда у хрватској Пожеги Кристина Чуљак позира у мајицама са усташким поздравом и сматра да је то сасвим у реду. Кристина Чуљак његује идеале странке Хрватске странке права /ХСП/ доктор Анте Старчевић и редовно објављује фотографије са мотивима ХОС-а и усташким поздравом. „Неки кажу `смрт фашизму`, али то не пише у катекизму – тако ме учили моји стари“, поручује она испод фотографије објављене на друштвеним мрежама. Кристина Чуљак је својевремено била члан Предсједништва ХСП-а, а из странке је избацила Ружа Томашић, тадашњи предсједник, такође, љубитељ усташа. Ријеч је о личној нетрпељивости, наводе хрватски медији, јер су обје имале исте политичке ставове. Извор: СРНА Везане вијести: Казнити