arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Доња Градина

У суботу обиљежавање Дана сјећања на жртве холокауста

У Спомен подручју „Доња Градина“ у Козарској Дубици у суботу, 27. јануара, биће обиљежен Међународни дан сјећања на жртве Холокауста. Међународни дан сјећања на жртве Холокауста биће обиљежан полагањем вијенаца на спомен-обиљежју жртвама логора Јасеновац и изложбом предмета, докумената и фотографија који свједоче о жртвама усташких злочина геноцида и Холокауста у НДХ и њеном највећем логору Јасеновац, који су прикупљени на основу иницијативе која је покренута 2016. године, саопштено је из Спомен-подручја „Доња Градина“. Из те јавне установе је најављено је да ће у суботу, 27. јануара, у 9.00 часова, вијенац на спомен обиљежје жртвама Јасеновца у Доњој Градини положити посланик у Народној скупштини Републике Српске Дарко Бањац. Јавна установа

Spomenik "Porodica"

Данас обиљежавање 76 година од Новосадске рације

Град Нови Сад, заједно са Епархијом бачком Српске православне цркве /СПЦ/ и Јеврејском општином, данас ће обиљежити 76 година од злогласне Новосадске рације. У злочиначком пиру мађарских фашистичких окупационих снага у јануару 1942. године само у Новом Саду и околини страдало је више хиљада недужних људи, првенствено Срба и Јевреја. Током крваве и невиђено сурове и бруталне акције у Новом Саду страдао је и један број недужних људи других националности, прије свих Руса и Рома. Предсједник Организационог одбора за обиљежавање 76 година од Новосадске рације Мирослав Илић рекао је да програм почиње сутра у 12.00 часова обраћањем градоначелника Новог Сада Милоша Вучевића. „Помен невиним жртвама Рације служиће епископ бачки Иринеј,

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (33): Караџић: Мапа о подјели Босне нема

Караџић нас убјеђује да „мапа о подјели Босне нема“ и да ће се дијелити по оној „што освојиш твоје је“… Међутим, Јајце, Шипово, Петровац су пред падом. Чим је завршио разговор и спустио слушалицу, одмах пита пратиоце куда се може до Бањалуке, али да се не иде преко Мркоњић Града. Јер Мркоњић Град само што није пао… 12. септембар 1995. Улазим у педесету годину, надам се, каквог таквог, али ипак живота… На Балкани сам код Мркоњић Града… Караџић нас убјеђује да „мапа о подјели Босне нема“ и да ће се дијелити по оној „што освојиш твоје је“… Међутим, Јајце, Шипово, Петровац су пред падом. Караџић у телефонском разговору за Радио

ПОДРШКА Присталице рехабилитације Милана Недића у понедељак испред суда Фото З. Јовановић

Рехабилитација Недића: Судија једва смирила страсти

Сведочење професора Милана Ристовића у поступку рехабилитације Милана Недића изазвало велику буру у судници. Сведок био узрујан покушајима да се оправдају поступци ратног премијера Маратонски поступак рехабилитације Милана Недића, српског премијера за време Другог светског рата, настављен је у понедељак сведочењем Истостовића, у неуобичајеној атмосфери. Троипочасовно рочиште протекло је у полемици, а у једном моменту председавајућа судског већа Анђелка Опачић „запретила је“ десетоминутном паузом „док се не смире страсти“. Повишене тонове су изазивала питања правног заступника предлагача рехабилитације Зорана Живановића у вези с Недићевом улогом. Ристовић је одговарао видно узрујан свим покушајима да се оправда Недићев избор да учествује у, како је рекао, марионетској управи, а не правој влади, која

Готовина одржао говор на обиљежавању 25 година од убиства Срба

У Задру се обиљежава 25 година од војно-полицијске акције „Масленица“ у којој су убијени Срби са подручја Равних Котара и Малог Алена, а на обиљежавању је говорио хрватски генерал и бивши хашки оптуженик Анте Готовина. „Данас обиљежавамо 25 година од једне у низу ратних операција, операције `Масленица` која је донијела безбједност Задру, Сињу, Шибенику, али и повезала сјевер и југ Хрватске“, рекао је Готовина. Готовина је за протекли рат у Хрватској рекао да он није био избор „него потреба“ за људе који живе ту, независно од тога које су народности и вјероисповијести, преносе хрватски медији. У акцији „Масленица“, изведеној 1993. године у заштићеној зони УН, убијено је 348 српских војника

Представа "Шест ликова тражи аутора" изазвала бурне реакције Фото: youtube.com/Хрватско народно казалиште Сплит

Представа о усташкој свадби шокирала бившег министра Хрватске

Представа „Шест ликова тражи аутора“ Оливера Фрљића у петак увече премијерно је изведена у загребачком Сатиричком позоришту Керемпух. Представа коју је писао нобеловац Луиђи Пирандели преобликована је тако да критикује данашње хрватско друштво, а започиње пародијом на свадбу Велимира Бујанца у којој се појављују Здравко Мамић, Марко Перковић Томпсон, Жељка Маркић и Златко Хасанбеговић, чије главе подсећају на свиње. Осим што су означени као ликови именима и презименима, актери су опремљени гуменим маскама, посебно израђеним, које карикирају њихова лица уз додатак свињске њушке, пише „Јутарњи лист“. Венчање почиње доласком намерно у кардинала унапређеног пензионисаног бискупа Миле Боговића, који се докотура, веома вешто, на плинској боци. Потом с импровизовног постоља „венча

У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос Србима са подручја Равних Котара и Малог Алена које су прије 25 убили припадници Хрватске војске у акцији "Масленица".

Поражавајуће што је и даље некажњен злочин над Србима у „Масленици“

У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос Србима са подручја Равних Котара и Малог Алана које су прије 25 година убили припадници Хрватске војске у акцији „Масленица“. Tада је у заштићеној зони УН убијено 348 војника и цивила српске националности, међу којима и 35 жена и троје деце, а за тај злочин, до данас нико није одговарао, ни пред домаћим, нити међународним судовима. Уз прислужене свијеће, избјегли Срби и пријатељи страдалих одали су пошту сународницима са надом да ће одговорни за тај злочин бити процесуирани. Послије парстоса, представнци удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“ су у Tашмајданском парку положили вијенац и цвијеће код споменика убијеним Србима.

Никола Пузигаћа

Помоћи Србима избјеглим из Хрватске да остваре статусна права

Предсједник Удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске са држављанством БиХ Никола Пузигаћа изјавио је да је ово удружење пред гашењем, јер нема средстава за функционисање, те апеловао на надлежне институције Републике Српске и БиХ да помогну члановима Удружења да остваре своја права. Пузигаћа каже да чланови овог удружења неће одустати од захтјева за рјешавање статусних права Срба избјеглих из Хрватске који се односе на радна, пензијска, имовинска и станарска права. „Чланови нашег удружења су углавном људи који се налазе у стању социјалне потребе и немају новца за ангажовање адвоката како би остварили статусна прва у Хрватској“, рекао је Пузигаћа Срни. Он је навео да чланови овог удружења траже

Програм стамбеног збрињавања у Хрватској у функцији етничког чишћења Срба

Више од две деценије трају проблеми бивших носилаца станарског права, међу њима и Срба избеглих из хрватских градова којима је држава станарско право одузела на основи законских одредби СФРЈ, по којима је носилац губио станарско право ако у стану није боравио дуже од шест месеци. Ти се прописи, међутим, нису примењивали на Хрвате с подручја бивше Крајине или избеглице хрватске националности из БиХ и са Косова и Метохије, с апсурдним образложењем да су они своје домове морали присилно напустити док су Срби то, чинили „доброволјно“!  С обзиром на то да је правна утемелјеност термина „станарско право“ нестала деведесетих, његови бивши носиоци остали су у својеврсном вакууму до 2003. године када

Угљеша Даниловић о одмазди херцеговачких устаника над муслиманима

Угљеша Даниловић, од септембра до децембра 1941. године био је у Херцеговини, гдје је радио на реорганизовању устаничке војске и стварању партизанских одреда. Од септембра 1941. године, био је командант штаба НОП одреда у Херцеговини. У свом извјештају о почетку устанка у Херцеговини и стању на терену, између осталога, писао је и о разлозима одмазде устаника над херцеговачким муслиманима. Даниловић наводи два фактора од утицаја на ток догађаја: „Прво, то су људи који су или сами преживјели јаме или им је цјелокупна породица поклана. Ови су били најактивнији у клању и они су први покољ на Дабру и извршили. Други фактор био је тај што су ово гранични крајеви гдје

Добој ових дана / Фото Љ. Ђ.

Само Србе криве за злочине

После пресуде Суда БиХ за ратна дешавања у Добоју, припремају се нови процеси. Карагић је осми у низу са српске стране који је осуђен за злодела 1992. Добој, судећи према пресуди од 12 година затвора бившем припаднику “Црвених беретки” и ВРС Слободану Карагићу коју је недавно изрекао Суд БиХ, наставља да плаћа цех за наводне злочине у ратним дешавањима у БиХ 1992. Карагић је осми у низу са српске стране који је осуђен за ратни злочин, а против још четворице ратних челника у граду Добоју води се судски процес. Већ две године траје судски процес бившем члану Председништва БиХ и председнику Кризног штаба Бориславу Паравцу, оснивачу и некадашњем председнику СДС

Парастос страдалима у Равним Котарима и Малом Алану

Парастос ће се служити у цркви Св. Марка, у Београду, 22. jануара 2018. године (понедјељак), с почетком у 11 часова. Ове године као и до сада, породице несталих и poгинулих Краjишника обиљежиће Парастосом 25. годишњицу страдања српског народа у Равним Котарима (Масленица 93.) и на Малом Алану. Операциjа хрватске воjске „Масленица 93.“ изведена jе 22. jануара 1993. године на подручjу Равних Котара и Велебита, коjе jе било под заштитом УН. У злочину хрватске воjске, са подручjа Равних Котара протjерано jе више од 10.000 Срба, тако да jе то подручjе етнички очишћено од Срба. У тоj операциjи погинуло jе 348 српских воjника и цивила, међу коjима 35 жена и троjе дjеце узраста до 12 година. Краjем 1996. године,

„Ледена тишина“ – сећања на жртве Новосадске рације

  ЛЕДЕНА ТИШИНА Сећање на жртве Новосадске рације 22. 1. – 29. 1. 2018. Културни центар Новог Сада Културни центар Новог Сада и ове године низом културних догађаја обележава један од најтрагичнијих догађаја у историји града Новог Сада, „Новосадску рацију“. У оквиру програма „Ледена тишина“ суграђани ће имати прилику да се од 22. до 29. јануара, кроз изложбу, предавања и пројекције филмова боље упознају са овим немилим догађајем. У оквиру обележавања 76. годишњице Новосадске рације, у уторак, 23. јануара у Ликовном салону у 20 сати биће отворена изложба посвећена стваралаштву Миленка Ђурића, а аутор поставке је уметник Војислав Радовановић. Новосађани ће изложбу имати прилике да виде до понедељка 29. јануара 2018.

Документ Службе државне безбедности Србије / Поручник Бора Благојевић убијен 8. марта 1975.

Убиства тајне полиције у име државе

Улога УДБе у ликвидацијама угледнијих чланова српске политичке емиграције. На десетине активиста у Европи и САД жртве „државног тероризма“ У децембру 1971. године појавио се један крајње занимљив документ Републичког секретаријата унутрашњих послова Србије, односно Службе државне безбедности. Под ознаком строго поверљиво – искључиво за личну информацију, на 72 стране дата исцрпна анализа „Непријатељска активност српских и албанских имигрантских организација на Западу усмерена према нашим грађанима на привременом раду у иностранству“. Ова информација, упућена на три стотине адреса, највишим савезним и републичким функционерима, шефовима Службе безбедности и оперативцима објашњава настанак и састав политичке организације на Западу, њихова програмска начела и непосредне активности, са именима свих чланова и њихових симпатизера. На

Планинарским маршом у Пјеновцу код Хан Пијеска послије готово три деценије обновљен је "Чичин меморијал" у знак сјећања на погибију народних хероја Милана Илића Чиче Шумадијског, Славише Вајнера Чиче Романијског, Драгана Павловића Шиље и 59 пролетера, који су погинули на овом мјесту 21. јануара 1942. године.

Обновљен „Чичин меморијал“ послије готово три деценије

Планинарским маршом у Пјеновцу код Хан Пијеска послије готово три деценије обновљен је „Чичин меморијал“ у знак сјећања на погибију народних хероја Милана Илића Чиче Шумадијског, Славише Вајнера Чиче Романијског, Драгана Павловића Шиље и 59 пролетера, који су погинули на овом мјесту 21. јануара 1942. године. Антифашистички марш у Пјеновцу, који је окупио око 160 учесника, почео је на стази дугачкој 12 километара од Хан Пијеска до Пјеновца. У маршу су учествовали чланови планинарских друштава из Хан Пијеска, Пала, Сокоца и Власенице. Најмлађа учесница марша била је седмогодишња Викторија Гавриловић из Хан Пијеска. Планинарски марш окупио је представнике Савеза удружења бораца народноослободилачког рата /СУБНОР/, Савеза удружења антифашиста и бораца народноослободилачке

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.