arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Milenko_Jahura_001.jpg

Миленко Јахура: Ако Господ не чува града, узалуд стража не спава!

Миленко Јахура, председник Српског националног друштва Пребиловци, за Слободну Херцеговину отворио jе душу и испричао генезу пребиловачких мука, од коjих многе траjу и данас  Мало jе простора на овим страницама ка­ко би се навеле све акциjе удружења Српског националног друштва Пребиловци (у даљем тексту СНД Пребиловци), коjе су одавно превазишле оквире Пребиловаца и долине Неретве. СНД Пребиловци и Миленко Јахура баве се многим активностима од велике важности и националног значаjа. Тешко jе наћи компетентниjег саговорника за разговор на тему страдања српског народа у НДХ, нарочито на простору Доње Херцеговине. Миленко ниjе проучавао страдање Срба само на основу података из књига, већ се на терену упознао са српским стратиштима и сведоцима

pricao-o-dva-decaka.jpg

Прича о два дечака

Момчило и Споменко су припадали jедном народу и jедном веку. И jедноj истоj епскоj вертикали. Одрастали су у различитим срединама и различитим епохама, али са много тога заjедничког. Момчило се родио 1906. у Трбушници код Лознице. Ниjе честито ни закорачио у свет игре, маште и дечиjе чаролиjе, када jе 1914. загрмео рат какав свет ниjе видео. Аустроугарске снаге прешле су Дрину и потиснули српску воjску, привремено заузимаjући Мачву. Чувши за покоље у суседним селима и предосетивши зло, отац jе послао Момчила код стрица са поруком да припреми запрегу и неjач за збег. При повратку у село, дечак jе затекао стравичан призор. Његове родитеље, седморо браће и сестара, зверски су на кућном прагу

Фондови и збирке Српске православне цркве у хрватским архивима и музејима

            Пише: Мр Горан Латиновић, Универзитет у Бањалуци, Одсjек за историjу У Загребу jе 2006. године обjављен Pregled arhivskih fondova i zbirki Republike Hrvatske, у два обимна тома, чиjи jе издавач Хрватски државни архив, а главни уредник Јосип Колановић. У овом квалитетно урађеном водичу заинтересовани истраживачи могу пронаћи податке о садржаjу и условима коришћења архивске грађе у 14 архива, у Хрватскоj академиjи знаности и умjетности, у Националноj и свеучилишноj књижници и у jош 10 библиотека, затим у 12 научних и културних центара, института, завода и управа, као и у 54 музеjа. Такође, ту се могу наћи и подаци о архивскоj грађи у вjерским заjедницама, углавном у Римокатоличкоj цркви, али и у другим црквама, нпр. у Српскоj православноj

milo-lompar.jpg

Мило Ломпар о културној политици, ћирилици..

Давно jе било када jе Слободан Јовановић написао да не постоjи српски културни образац. То jе, дакле, феномен дугог траjања. Он одсликава столетни неуспех да утврдимо српску jезичку норму, да означимо место ћирилице у нашоj jавноj свести, да без предрасуда и поуздано сагледамо облике српске културне прошлости, да све то учинимо у складу са савременим осећањем националне припадности. Тако бисмо интересе српске националне егзистенциjе разложно довели у везу са непорецивим чињеницама и европским наслеђем. Све то изостаjе услед владаjућег распореда историjских и културних сила.     Ово jе мишљење Мила Ломпара, професора на Филолошком факултету у Београду, где предаjе Српску књижевност 18. и 19. века и Културну историjу Срба. Тврдите

susnjar-3.jpg

ТРЕЋИ ОКРУГЛИ СТО „ШУШЊАР 1941.“

English У Оштроj Луци jе 1. августа 2013. године одржан Трећи округли  сто „Шушњар 1941.“ у чиjем раду jе учествовало око 45 историчара,  друштвених и научних радника, бораца НОР-а, преживjелих страдалника, књижевника, новинара и других. Организовали су га општина Оштра Лука и Организациони одбор коjи су сачињавали: проф. др Владимир Лукић, Петар Додик, Михаjло Орловић, Ранко Павловић и Вукашин Давидовић. Поднесено jе више од 35 саопштења и сjећања свjедока стравичних злочина великих размjера српског и jевреjског становништва коjе су починили припадници хрватске и муслиманске националности у овом граду и његовоj околини, а коjи су се догодили о Илиндану 1941. године, али и у више других наврата.    На самом почетку пjесник

Душан Бабић: Злочини усташа

Душан Бабић ЗЛОЧИНИ УСТАША приредио: Јован Бабић ЗБИВАЊА И СВЈЕДОЧЕЊА Уредник мр Павле Ботић Нови Сад: Полет прес, 2003. Прочитаjте ову књигу…

Предговор књиге „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – Ђуро Затезало

  English Свjедочанства избjеглих од смрти само су дио истине преживjелих свjедока о томе што се све догађало и на коjе се све начине мученички страдало и умирало. Многи су рањени умрли, а да нитко ниjе записао њихове патње. Због тога су многе истине о озакоњеним усташким злочинима остале недоречене или прешућиване, и због онога ниjе jош вриjеме, треба дистанца од 50 година, треба сачекати, то би вриjеђало осjећаjе народа коме су усташе припадале… Наљутит ће се приjатељи, али и неприjатељи са коjима у будућности мислимо да будемо приjатељи. Све то зло нека чека боље прилике. Не треба прикупљати, записивати и обjављивати о тим ужасним усташим злочинима, чему евидентирати масовне

sabranje-062.jpg

Видео: Сабрање на Козари 2014.

У организациjи УГ Јадовно 1941. Бања Лука – Београд и РО породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Р. Српске на легендарноj Козари у периоду 03-05. октобра 2014. године одржано jе прво Сабрање удружења потомака и поштовалаца српских жртава у ХХ виjеку. У току три дана учесници из Србиjе, Републике Српске и Хрватске имали су прилику да представе своjе организациjе и узму учешће у пленарном раду Сабрања. Одржано jе предавање из области историjске науке, културе сjећања и меморализациjе. Учесници су имали прилику да погледаjу и два документарна филма на тему страдања Срба у Другом свjетском рату. Преко двадесет организациjа и поjединаца на краjу Сабрања потписало jе Протокол о сарадњи

Dana.jpg

Желим да моје дијете, никада не доживи оно што смо ми и наши преци проживјели

Поштовани, Припала ми jе велика част, али исто тако и велика одговорност, да могу говорити данас на Козари, мjесту коjе са Јасеновцем, Доњом Градином, Госпићем, Јадовним, острвом Паг, Косовом и Метохиjом, као и краjем из ког jа долазим, представља мjесто страдања, прогонства, прогона и погрома нашег српског народа. Обраћам вам се, приjе свега, као маjка дjетета, рођеног у наjтежим годинама посљедњег, али, по страдањима ништа мањег, отаџбинског рата, коjи jе са собом однио многе невине жртве. Обраћам вам се и као супруга храброг воjника, коjи jе оно што му jе наjвриjедниjе – своj живот, положио за слободу, вjеру и сигурност свих нас. Обраћам вам се и као човjек, коjи вjеруjе да све ово што данас имамо, дугуjемо управо оним

jadovno-lester-14.jpg

16.11.2013 – Објелодањена Јадовничка трагедија Србима у Лестеру

English У цркви Светог Великомученика Георгиjа у Лестеру УК, 16. новембра прослављена Храмовна слава, отворена изложба Моjе Јадовно и одржано предавање о госпићкоj групи логора. У цркви Светог Великомученика Георгиjа у Лестеру у Великоj Британиjи, прошле суботе, служена jе света Литургиjа, прослављена Храмовна слава Светог великомученика Георгиjа и освештане двиjе новопостављене иконе.Св. Литургиjу jе чиноначалствовао протоjереj-ставрофор у пензиjи, Милун Костић, дугогодишњи парох храма Св. Саве у Лондону. Саслуживали су му протоjереjи-ставрофори Видо Вуковић, парох Бедфордски, Никола Котур, парох Оксфордски, Радмило Стокић, парох Дарбиjско-Лестерски и jереj Горан Славнић парох Плашчански. Програм прославе настављен jе у дому четничког Покрета,  гдjе jе отворена изложба „Моjе Јадовно“. На седамнаест изложбених паноа, посjетиоцима jе презентована изложбена

Prebilovci-1.jpg

Обнова матичних књига у чапљинској парохији

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВЕНА ОПШТИНА ЧАПЉИНСКА Парох Марко Гоjачић Контакт: +387 65/923-990 Броj 223 /14 од 30. септембар 2014. године Предмет: Писмо о обнови матичних књига парохиjе чапљинске Драга браћо и сестре, На инициjативу Црквене општине Чапљина од 1. октобра почиње прикупљање података како би се обновиле матичне књиге крштених парохиjе чапљинске. У току протеклог рата 1992. године поред храмова коjи су уништени, али чиjа jе обнова у току, изгорела jе богата архива парохиjе коjа обухвата и све матичне књиге (књига крштених, венчаних, умрлих). Трудом свештеника коjи су били на парохиjи након рата обновљен jе мали део ове богате архивске грађе. С тим у вези молимо све коjи живе на подручjу општине Чапљина (Чапљина, Тасовчићи, Пребиловци, Клепци, Габела, Речице),

kalendar-genocida.jpg

05. новембар 1944. – Годишњица страдања Срба у Лици

Село Медак, Госпић. Усташе 5. новембра 1944. побиле и спалиле 40 српских сељака.   Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Везане виjести: Покољ у селу Медак 5. новембра 1944.  

Да ли ћете Ви моћи нешто учинити да се њихове кости спасе и извуку из јаме?

Са моjим оцем Миланом отишли су и бачени у ту jаму истог дана и рођена браћа Миланова и то: Мирко, Никола и Дане. И они су ЧЕТИРИ РОЂЕНА брата и дан данас у тоj jами. Нико ниjе покушао да их повади из те jаме.           ПИСМО:   Мирко Рапаић                                                  4. март 2011.г. 11000 Београд Србија     Др. Душан Басташић Краља Алфонса XIII 49/а 78000 – Бања Лука Република Српска, БиХ   Веома поштовани Др. Душане! Јучер смо разговарали у Београду у Удружењу Срба – избјеглица. Том приликом Ви сте ми дали Вашу адресу и замолили сте ме да Вам пошаљем слику мога оца Милана Рапаића кога

vladika-nikolaj.jpg

Eвропски дуг Србији

Речи Николаjа Велимировића изречене у Лондону 1916. године и данас одзвањаjу гласно и говоре много У тешким временима ауторитети постаjу ослонац. У њима проналазимо снагу и веру у боље сутра. Њихове речи даjу мотив за борбу, њихове поруке постаjу путокази, а личним примером постаjу узори. Но, како се постаjе ауторитетом? Чини се, тако што људи препознаjу нечиjу храброст, одлучност и истину у његовим речима. Људи препознаjу оне коjи непобитним чињеницама и истинским примерима снажно бране интересе свога народа.  Препознаjу снагу разума. Владика Николаj Велимировић jе рођен 1880. године у ваљевском селу Лелићу. Из родне куће и села млади Николаj jе понео, и кроз живот носио, отвореност и jедноставност српске православне

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

МОМ ДЕДИ НИКОЛИ

Дошла сам ти, Лико, стоjим на дедовини. Препознаjеш ли ме, земљо? Дошла сам

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.