Скочите на садржај
Рођен у Великоj Жуљевици, Нови град, Р. Српска. У маjу као радник одведен из куће, (види књигу др Затезала: ЈАДОВНО: 439 стр.) и убиjен мучки у логору Јадовно у jулу 1941. Од потомака, данас има 3 унуке од кћери Мирjане: Гину, Борку и Радмилу, а од а од кћери Гине унуке Николу и Драгољуба у Новом Граду. Прилог дао унук Лончина Никола, приликом Парастоса на Јадовну 26. jуна 2011.
На Западу jе уобичаjено да се за распад СФРЈ оптужуjе српски национализам. Потребно да прође неки довољно дуг временски период (нпр. jедан век) да би неки непристрасан западни историчар могао да устврди оно што jе од почетка заправо било очигледно, али што jе због пропаганде заташкивано: за распад СФРЈ одговорне су католичке нациjе – Хрвати и Словенци. Доказа за гореизречену тврдњу jе безброj. Један од њих jе владавина хрватског jезичког национализма. У Хрватскоj готово да нема установе коjа нема етничку ознаку („Хрватски”). У Србиjи готово да нема оне коjа га има („Српски”). Између два светска рата (1918 – 1941) Између два светска рата све водеће политичке странке Хрвата емфатично су носиле национални предзнак: Хрватска сељачка странка,
Неколико дана уочи Богоjављења, Јелка Јовандић jе уснила Светог Јована коjи jоj jе рекао: „Дошао сам по своjе стадо“. Бележи ту реченицу у своjоj књизи о породици Јовановић-Вакини, др Вера Јовановић. Јелена – Јелка Јовандић jе после причала да тада ниjе знала шта то значи. А онда jе дошао 6, односно 19. jануар 1942. Вода jе у Уjвидеку била освећена, jавио се Бог у лику Оца и Сина и Светога духа. Кажу у разним речницима симбола да вода брише историjу, jер уводи у ново стање: урањање се може поредити са полагањем Христа у гроб, после чега Он васкрсава. Веруjем да су у праву. Сутрадан, 7, односно 20, био jе дан
Књига „На кућном прагу“ садржаjно jе подиjељена у двиjе цjелине. Први дио „Горка судбина“ говори о догађаjима у западноj Славониjи након успоставе НДХ у травњу 1941. године; о прогону и покољу Срба и свих оних коjи од злочиначког усташког режима проглашени неприjатељима и непоћуднима. У пет мањих цjелина дат jе краћи опис развоjа Народноослободилачке борбе у Славониjи 1941-1942. године, па до формирања већих партизанских оружаних jединица те борби 1943. и 1944. године. Други дио „Помрачење“ говори о континуитету прогона и злочину над Србима у Пожешкоj котлини и шире на простору западне Славониjе 1991-1992. године. Књига изузетно добро компарира 1941. годину са 1991. везано уз злочине над српским становништвом Пожешке котлине. Наш почасни члан, повиjесни писац Пожежанин Миодраг Бjелић
Поводом књиге Василиjа Крестића „Хрватске претензиjе на Воjводину и БиХ од 1848. године до данас“, Зрењанин 2012. Зачета у германско-католичким радионицама као део стратегиjе ширења римске вере, хрватска политика jе историjски коначно уобличена када су Хрвати стекли могућност за релативно независну политику од Пеште и Беча, и ниjе се мењала више од стотину година. То jе политика коjа, по феудалном принципу, не признаjе Србе као политички народ, коjа jе и данас разлог због коjег Хрвати претендуjу на српски етнички простор, политика коjа jе била узрок злочина геноцида и потоњег етничког чишћења Грађански рат у Југославиjи и његови трагични исходи потврдили су многе резултате вишедецениjских историографских истраживања Василиjа Крестића. Изузетан jавни
English Анте Земљар: Харон и судбине – Усташки концентрациони логори Слана и Метајна на острву Пагу – 1941. Књига Харон и судбине стравична је прича о усташким концентрационим логорима Слана и Метајна на острву Пагу које су усташе основали половином јуна и расформирали крајем августа 1941. године. У књизи су описана мучења и звјерства усташких крвника који надмашују средњовјековне примјере мрачне инквизиције. Имена и догађаји су аутентични. То су казивања очевидаца, ријетких преживјелих логораша и преслушања ухваћених усташких крвника. Слана и Метајна, море око њих, сабирни центар Госпић те пут до Карлобага – мјеста су стравичних звјерстава, дивљања изопачених људи – монструма, мјеста надљудских патњи хиљада недужних људи, историја крвљу исписана. Књига је објављена
Срна доноси фељтон у пет наставака о усташком покољу у Великом Паланчишту код Приjедора у октобру 1942. године, када су у jедноj ноћи убиjена 342 житеља села, међу коjима 226. дjеце. Другу чету из састава Павелићевог батаљона предводио jе Иво Батинић, усташки поручник коjи jе учествовао и у масакру српских цивила коjи jе предводио заповjедник Јосип Мишлов 7. фебруара исте године у Дракулићу код Бањалуке. У уводном тексту пишемо о околностима коjе су претходиле злочину, у другом диjелу обjавићемо изводе из докумената НДХ-а, а у трећем диjелове документа из пера њемачких официра са ознаком „Врло таjно“! У четвртом наставку представићемо документарни филм аутора Зорана Радоњића „Да се њима никад не
Зборник саопштења, свjедочења и докумената Оштра Лука, 2008. English Зборник jе доступан у формату Acrobat PDF: Шушњар 1941: Зборник саопштења, свjедочења и докуменатаAcrobat PDF документ, 4.304kB У Оштроj Луци jе 1. августа 2008, тачно шездесет седам година након стравичног илинданског усташког покоља у коме jе између 7.000 и 10.000 Срба и Јевjера тадашњег среза Сански Мост (тачан броj jош ниjе утврђен, али се треба надати да ће то бити учињено у догледно вриjеме) звjерски убиjено само зато што су припадали другоj вjери и другоj нациjи, одржан округли сто „Шушњар 1941.“ Организатори округлог стола били су општина Оштра Лука и Удружење расељених Сањана „Санска огњишта“ са сjедиштем у Бањоj Луци, а
Спомен – подручjе Доња Градина Јавна установа „Спомен-подручjе Доња Градина“ организоваће у сриjеду, 30. септембра, изложбу документарних фотографиjа под називом „Циглана“. Из ове jавне установе наjављено jе да се изложба организуjе у поводу обиљежавања Дана европске баштине, а у оквиру заjедничког програма Савjета Европе и Европске комисиjе. Аутори изложбе су Деjан Мотл и Тања Тулековић, кустоси у Јавноj установи „Спомен-подручjе Доња Градина“. Изложба ће бити представљена у Народноj библиотеци у Козарскоj Дубици у 19.00 часова. Извор: Везане виjести: ЧАСОПИС „ТОПОЛА“ БИЋЕ ОБЈАВЉИВАН ЈЕДНОМ ГОДИШЊЕ Голема jе срамота српска СКУПШТИНА ДА УСВОЈИ ДЕКЛАРАЦИЈУ О ГЕНОЦИДУ НДХ Ужас какав се не памти
Графит посвећен Милану Тепићу Полагањем виjенаца и паљењем свиjећа на мjесном гробљу у Комленцу сутра ће у Козарскоj Дубици бити обиљежен Дан сjећања на народног хероjа Милана Тепића. У присуству чланова породице, виjенце ће на породичну гробницу Тепића положити начелник општине Козарска Дубица Миле Злоjутро, предсjедник Скупштине општине Милован Баришић, посланици у Народноj скупштини Републике Српске и представници Општинске борачке организациjе. Маjор Југословенске народне армиjе Милан Тепић погинуо jе 29. септембра 1991. године у бjеловарскоj касарни на Беденику, након што jе дигао у ваздух воjно складиште и себе, не желећи да препусти неприjатељу оружjе коjим би убиjао његове воjнике. За таj jуначки чин маjор Тепић jе одлуком
Споменик српским цивилима убиjеним у Вариводама У селима Вариводе и Гошић код Кистања данас ће бити одржана комеморациjа у спомен на српске цивиле са подручjа Шибенско-книнске жупаниjе убиjене након акциjе „Олуjа“. Комеморациjу организуjу Српско народно виjеће и општина Кистање. На данашњи дан навршава се 20 година од убиства девет мjештана српске националности у селу Вариводе, и за те злочине до данас нико ниjе осуђен, саопштио jе данас предсjедник Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац. Двадесетосмог септембра 1995. године, готово два мjесеца по завршетку „Олуjе“, у селу Вариводе, убиjено jе девет мjештана српске националности: Јован Берић (75), Шпиро Берић (55), Раjдивоj Берић (69), Мариjа Берић (69), Мирко Покраjац (84), Душан Дукић (59),
Српска православна црква сматра да jош ниjе време да папа посети српску Цркву, изjавио патриjарх Иринеj, коjи каже да папу као државника власти могу увек да позову да посети Србиjу и да се Црква у то неће мешати Патриjарх Иринеj БЕОГРАД – Српска православна црква сматра да jош ниjе време да папа посети српску Цркву, изjавио патриjарх Иринеj, коjи каже да папу као државника власти могу увек да позову да посети Србиjу и да се Црква у то неће мешати. „Ми као Црква не бисмо имали ништа против, нама би чак била и част да примимо папу, али имамо у виду огроман броj нашег народа коjи jе из Хрватске протеран,
Након што су мjештани Гостовића, села у близини Завидовића, протjерани 1992.године, порушено jе и више од 80 одсто њихових мjесних надгробних споменика. Порушени споменициФото: РТРС Двадесет три године послиjе, споменици су и даље на мети вандала. Неки су обнављани чак и пет пута. Починиоци никада нису пронађени. А то довољно говори, кажу протjерани мjештани, да у Гостовићу нису добродошли. Извор: Радио Телевизиjа Републике Српске Везане виjести: ПОЛИЦИЈА ДА ПРОНАЂЕ РУШИТЕЉЕ СПОМЕНИКА – Jadovno … СРУШЕНО СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈЕ У ДВОРИШТУ СРПСКЕ ЦРКВЕ ПРЕДМЕТ 10 ГОДИНА СТОЈИ У ТУЖИЛАШТВУ БиХ! – Jadovno … Озрен – Возућа – Jadovno 1941.
Ратко Личина Недавно морбидно обиљежавање 20. годишњице „Олуjе“ у Хрватскоj, али и актуелни суманути „царински рат“, коjи jе званични Загреб обjавио Србиjи због таласа миграната с Блиског истока, потврђуjу да ће односи два наjвећа народа на простору бивше Југославиjе jош дуго потресати Балкан. О кључним контроверзама с овим предзнаком, Пресс jе разговарао с Ратком Личином, данашњим министром у влади РСК у прогонству, коjи jе послиjе првих вишестраначких избора у Хрватскоj 1990. године био наjмлађи посланик СДС-а у Хрватском сабору. – Као што су Хитлер и Ниjемци у Другом свjетском рату вjеровали да ће постићи „коначно рjешење“ jевреjског питања, тако су и Туђман и Хрвати послиjе „Олуjе“ помислили да су коначно
У сребреничком храму Покрова Пресвете Богородице данас jе служен парастос и прислужене су свиjеће за покоj душа маjору Српске воjске из Првог свjетског рата, ослободиоцу Кости Тодоровићу и његовим саборцима спаљеним на данашњи дан 1914. године. Протоjереj Александар Млађеновић подсjетио jе да су на данашњи дан приjе 101 годину рањеног маjора Тодоровића са неколико сабораца окупатори живе спалили на ломачи у Сребреници гдjе се данас налази парк у коме су сачуване спомен-плоче захвалности маjору и његовим четницима. Ужичанин Коста Тодоровић jе, командуjући jуришном jединицом четника почетком септембра 1914. године, прешао Дрину и на неколико дана били су ослободили Сребреницу од Аустро-угарске. Након вишедневних борби, маjор Тодоровић и студент из Брчког
Српска православна црква данас обележава Сабор новомученика Гламочких и Куленвакуфских Саборни празник
Доносимо вам трећи, завршни дио репортаже Ј.Михајловић са освртом на неке историјске
Дан сјећања на дјецу убијену током геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима
У дану када СПЦ слави свештеномученика владику Саву Горњокарловачког и годишњицу страдања
„… са Османом Растодером могао (је) сарађивати само онај који чини зла
Пре тачно 87 година, током одржавања литије коју су власти забраниле, у
Влада ФНРЈ одредила је делегацију да буде при Међународном суду у Нирнбергу,
Фронтал.РС доноси вам други дио репортаже Ј. Михаjловић с освртом на нека
Фронтал.РС доноси вам репортажу Ј.Михајловић у три дијела са освртом на историјске
Свака будућа Србија вредна да се зове Србијом може бити утемељена на
Чиновници ЕУ Ђозеп Борељ и Оливер Вархељи, поводом годишњице догађаја у Сребреници,
У петак, 13. јула 2023. године, вечерњим богослужењем са петохљебницом, отпочело је
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.
Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
