Премиjер Хрватске Зоран Милановић понашао се као хулиган коjиjе дошао на бриселску племићку журку, док jе Србиjа, као земља кандидат, преузела улогу државе коjа чува основне европске вредности. У Хрватскоj се никада не расписуjу ванредни избори. У Србиjи се ванредни избори редовно расписуjу. Хоће ли ови закони одредити судбине политичких елита у Београду и Загребу? Хрватском премиjеру Зорану Милановићу, новом загребачком барбарогениjу, следе редовни избори и ниjе ли га управо таj цаjтнот приморао да направи толику пометњу у региону, да се у jедном тренутку учинило како су се у Зорана истовремено уселили Милан Бандић и Бранимир Главаш, те су, тако сjедињени, успосгавили трансцендентални линк с Фрањом Туђманом. Како другачиjе описати

Чедомир Антић Историчар Чедомир Антић сматра да jе увредљива реторика премиjера Зорана Милановића израз потребе хрватских социjалдемократа да докажу правоверну националну ориjентациjу. Изjава хрватског премиjера Зорана Милановића да jе „велики приjатељ Срба у Хрватскоj”, али да су „Србиjанци нешто друго” прерасла jе актуелни међугранични спор Београда и Загреба и отворила више културолошких и политичких питања. Једно од наjважниjих jе шта би се у било коjоj земљи Европске униjе десило да шеф владе каже да су припадници националне мањине у његовоj земљи бољи и другачиjи од своjих сународника из матице. Друго, ако израз „Србиjанац” многи у Србиjи доживљаваjу увредљиво, има ли смисла да га користи премиjер Хрватске. – Одреднице српски и

Срђан Милаковић ВУКОВАР – Наjпре jе већина посланика Скупштине општине Вуковар изгласала нови Статут коjим се и фактички озваничило претходно лупање двоjезичних табли, а затим, неколико дана касниjе, на више локала у тржном центру у самом центру града осванули су увредљиви, проусташки графити.  Од средине прошлог месеца Вуковар jе jедно од ретких места на планети у коjима jе Србима и званично и незванично поручено да нису добродошли! Репортери „Вести“ посетили су оваj град тражећи одговор на питање колико се та усиjана атмосфера „охладила“ или се „летња врућина“ тек спрема за предстоjеће републичке изборе и 18. новембар када ће Хрватска 24. пут обележити национални празник Дан сећања на жртве Вуковара. У

У Београду ће данас бити одржана годишња Скупштина Удружења „Фонд диjаспора за матицу“ коjа ће окупити представнике Срба из Европе, Канаде и Аустралиjе. Скупу ће у своjству госта присуствовати директор Представништва Републике Српске у Београду Млађен Цицовић и предсjедник Удружења „Јадовно“ Душан Басташић. Током скупштине представници Управе Фонда предочиће информациjе о хуманитарном дjеловању Фонда у протеклоj години, посебно на отклањању посљедица прошлогодишњих временских непогода и о планирним хуманитарним активностима у наредноj години. У своjству госта Скупштине очекуjе се учешће представника државних органа и предсjедника општина из Србиjе и Републике Српске, коjима jе Фонд пружио значаjну помоћ у отклањању посљедица прошлогодишњих поплава, саопштено jе из Управе Удружења „Фонд диjаспора за матицу“.

Сузана Трнинић Новинарки београдске телевизиjе „Б92“ Сузани Трнинић у Риjеци су непознати починиоци пробушили гуме на аутомобилу док jе путовала ка Ровињу ради учешћа на „Викенд медиjа фестивалу“. Гуме на аутомобилу београдских регистрациjских таблица, коjи jе имао ознаку „прес“, пробушене су док jе новинарка са колегама пила кафу на бензинскоj пумпи на Гробнику. О овом инциденту Трнинићева jе говорила на jедном од панела на „Викенд медиjа фестивалу“, прениjели су хрватски медиjи. „Имам на `Твитеру` 32.000 пратилаца, али нисам ту вест jуче обjавила jер мислим да би се проширила хистериjа. Нисам хтела написати ни да моjе колеге и jа нисмо могли нормално прећи границу на Баjакову, него смо као хаjдуци пролазили

Пише: Градимир Аничић Колико jе мени познато, спор око употребе придева „србиjански“ или „српски“ потиче из 1882. године, када jе Кнежевина Србиjа постала краљевина, а краљ Милан Обреновић крунисан за краља. Убрзо након крунисања, краљ jе из Беча добио захтев у коме Аустроугарска истиче да краљ „не може бити српски, већ србиjански“, односно да своj краљевски придев заснуjе на териториjалноj, а не етничкоj одредници, будући да Краљевина Србиjа нема jурисдикциjу над Србима ван Србиjе. Хабзбуршка монархиjа jе себе сматрала домовином Срба пречана, па jе израз „српски“ доживљавала као одраз претензиjа Србиjе на све Србе. Не заборавимо да тада ни Воjводина ни Косово и Метохиjа нису били Србиjа. Отуда су вероватно