Сириjске избjеглице на граници у Товарнику Политичко удружење Напредни клуб саопштило jе данас да jе краjње вриjеме да државне институциjе Србиjе приступе формирању националне стратегиjе за односе са државама у региону, а приjе свега са Хрватском. Из Напредног клуба, чиjи jе предсjедник историчар Чедомир Антић, истичу да већ годинама преко извjештаjа о правима Срба, саопштења и чланака, упозораваjу jавност на дугорочну и планску неприjатељску политику Хрватске према Србиjи. Та се политика огледа кроз, како jе наведено, шиканирање прогнаних Срба повратника, оспоравање основних људских и мањинских права, као што су право на jезик и писмо, териториjалне спорове, тужбу за геноцид, притужбе међународним институциjама, предлагање неприjатељских резолуциjа на међународним форумима, онемогућавање слободног

Јосип Шимунић узвикуjе усташки поздрав Јосип (Џо) Шимунић, кога jе УЕФА казнила и суспендовала због узвикивања усташког поздрава „За дом спремни“, нови jе члан стручног штаба селектора Фудбалске репрезентациjе Хрватске Анте Чачића?! Чим jе именован за селектора, Чачић jе наjавио да ће Шимунић бити дио стручног штаба. Оваj скандал, како неки западни медиjи називаjу Шимунићево именовање, изазвао jе реакциjе медиjа у региону, али и у Европи. Лондонски „Гардиjан“ пише да jе Хрватска „запослила Јосипа Шимунића као помоћног тренера упркос нацистичком поздраву“. Шимунић се никада ниjе извинио за своj иступ, већ jе остао при тврдњи да jе то „историjски хрватски поздрав“. За многе медиjе његов повратак у репрезентациjу, оваj пут у

Њемачко тужилаштво подигло jе оптужницу против 91-годишње жене, бивше припаднице нацистичке „ес-ес“ дивизиjе, за саучесништво у убиству 260.000 људи током Другог свjетског рата у концентрационом логору Аушвиц. Портпарол тужилаштва у покраjини Шлезвиг-Холстин Хаjнц Долел изjавио jе да jе жена, чиjе име ниjе обjављено због закона о приватности, наводно била радио-оператер за команданта Аушвица од априла до jула 1944. године. Оптужница садржи чак 260.000 тачака. Тужилаштво тврди у да она може бити оптужена за саучесништво jер jе помагала у функционисању логора. Почетком године, некадашњи наредник „ес-ес“ дивизиjе у Аушвицу проглашен jе кривим на основу истих аргумената. Долел jе истакао да нема индикациjа да жена не може да поднесе суђење, мада суд,

Књигу Милоша Тимотиjевића обjавио „Службени гласник” У Клубу – књижари – галериjи „Гласник ”, књигу Милоша Тимотиjевића „Звонко Вучковић – Ратна биографиjа (1941-1944)”, расправу о проблемима прошлости и садашњости, представили су: др Коста Николић, рецензент, Борисав Челиковић, уредник и аутор. „Када jе 1977. године Звонко Вучковић, некадашњи капетан Југословенске воjске у Отаџбини (ЈВуО) и командант Првог равногорског корпуса, обjавио своjа ’Сећања из рата’, имао jе утисак да су питања везана за Други светски рат jош увек жива, свеприсутна и важна за свакодневицу, како српске емиграциjе расуте по целом свету, тако и за стварност социjалистичке Југославиjе. Био jе потпуно у праву. Обе стране су своj идентитет и легитимитет црпиле из догађа

Исповест Милана Аксентиjевића, генерала ЈНА, коjи годинама живи као непостоjећи грађанин „дежеле“. Љубљана ме третира као личност без права на име и презиме, лична документа и пензиjу Генерал са сликом своjе породице из 1968. ОТКАД су ми отац и мајка страдали 1941. и 1942. године одрастао сам као ратно сироче. Данас сам са 80 година живота, такође, сироче, али државе Словеније. Она ме не признаје као човека, иако шест деценија са породицом живим у њој. Да бих постао човек, морам да тужим дежелу Европској Унији. Ово у ексклузивној исповести за „Новости“ говори генерал некадашње ЈНА Милан Аксентијевић, житељ малог села Горњика код Крања, који најављује тужбу против државе Словеније за,

Повеља Кулина Бана У Србиjи се мора повести рачуне о томе да се у школама jезички споменици попут Повеље Кулина Бана, Мирослављевог jеванђеља, стваралашта Иве Андрића, Меше Селимовића, Скендера Куленовића проучаваjу као дио српске културне баштине, сматра Рада Стиjовић из Института за српски jезик Српске академиjе наука и уметности (САНУ). „Овакви ставови нису оспоравње права другима на културни идентитет, већ чување сопственог културног наслеђа и сопственог идентитета“, навела jе Стиjовићева у тексту за „Политику“ поводом оштрог реаговања диjела бошњачке jавности на саопштење овог институа да се jезик Бошњака може звати само „бошњачки“, а не „босански“. Она сматра да jе термин „босански jезик“ неприхватљив не само из лингвистичког разлога, већ и