Генерал Аксентијевић: Словенија ме опет избрисала зато што сам Србин

Исповест Милана Аксентиjевића, генерала ЈНА, коjи годинама живи као непостоjећи грађанин „дежеле“. Љубљана ме третира као личност без права на име и презиме, лична документа и пензиjу

Генерал са сликом своjе породице из 1968.

ОТКАД су ми отац и мајка страдали 1941. и 1942. године одрастао сам као ратно сироче. Данас сам са 80 година живота, такође, сироче, али државе Словеније. Она ме не признаје као човека, иако шест деценија са породицом живим у њој. Да бих постао човек, морам да тужим дежелу Европској Унији.

Ово у ексклузивној исповести за „Новости“ говори генерал некадашње ЈНА Милан Аксентијевић, житељ малог села Горњика код Крања, који најављује тужбу против државе Словеније за, како каже наставак кршења људских права зато што је Србин.

– Иако је Европски суд за људска права из Стразбура и Уставни суд Словеније пресудио да је дежела починила злочин избрисавши своје грађане и тиме што не поштује људска права Срба, она одбија да мени врати статус грађанина и да ми да пензију коју сам заслужио. Словенија и даље наставља да уништава Србе – категорично тврди Аксентијевић, иначе председник Удружења избрисаних људи у Словенији.

Аксентијевић, син српског свештеника, после погибије родитеља 1953. године из родног Крагујевца преселио се у Словенију, где је завршио високе војне школе. Као подофицир учествовао је у политичким биткама за Трст. Политички је био активан као делегат ЈНА у Републичкој скупштини Словеније. Био је почетком деведесетих толико популаран међу Словенцима, да су га ословљавали са „господин у униформи“.

РАСИЗАМ

– У Словенији, која је себе називала најнапреднијом државом Балкана, се од 1991. до 1998. године догодио статистички геноцид. Ми избрисани смо озлоглашени за најгору врсту људи. Поништени смо и као родитељи, јер немамо право на своју децу. Зато сам своју књигу мемоара, коју пишем, насловио „Расизам на словеначки начин“ – каже Милан Аксентијевић.

– Моја популарност као словеначког зета и пуковника ЈНА трајала је до оног тренутка када сам у парламенту гласао против осамостаљивања Словеније, јер за то није било подршке народа. Избачен сам из Клуба посланика и прекомандован у Загреб. Моја жена Ана и ћерка Љиљана су избачене из стана у Љубљани, а рођаци толико малтретирани да су у Словенији променили наше презиме – наставља генерал Аксентијевић.

У Хрватској је ухапшен и после 70 дана затвора размењен за Антона Кикаша и пребачен у Београд. Послат је крајем 1991. године у БиХ да преговара о спасавању људства и објеката ЈНА, али је изненада пензионисан у мају 1992. У то време Словенија му је одузела држављанство и избрисала га из регистра грађана, јер је „као држављанин суделовао у агресији непријатељске војске на Словенију“.

– Нису ми судили јер нисам починио никакав ратни злочин. Та политичка пресуда је престала да важи када ми је Амбасада Словеније у Скопљу 1995. године издала туристичку визу, па сам могао да се вратим у дежелу својој породици. Тамо сам, међутим, утврдио да не постојим као човек, јер сам избрисан. Поништена су ми лична документа, рачуни у банци, картон у болници, право на пензију и нормалан живот у Словенији. Кажњен сам брисањем из списка грађана јер нисам, као и још 25.671 Србин, хтео да узмем словеначко држављанство. То држављанство нису узели неки Енглези и Немци, али они нису избрисани са листе грађана дежеле – прича Аксентијевић и признаје да му је од тада живот постао мрачан као катран.

60 МИЛИОНА ЕВРА

– Словенија, као осуђена држава, треба да нама 25.671 избрисаном грађанину исплати за нематеријалну штету 15 милиона евра, а за материјалну штету 45 милиона. Али Словенија не жели да избрисаним Србима плати тих 60 милиона евра – тврди генерал Аксентијевић.

Избрисавање Срба је измислио Игор Бавчар, председник Одбора за људска права у словеначком парламенту, а пропагирао га је Јелко Кацин, који је Србе прогласио окупаторима и за Србе рекао: „Они не постоје. Они су нуле!“

– Наше брисање било је највећа државна тајна. Иако је Словенија истерала 12.000 Срба, одузела нам сву имовину и посао, плате и пензије, опљачкала нас и претворила у просјаке, ја нисам пристао да будем нула. Основао сам Удружење избрисаних, писао свим светским инстанцама о кршењу људских права у Словенији. Због избриса умрло је 4.500 тих непостојећих људи – описује Аксентијевић димензије овог статистичког геноцида.

– Преживео сам политичку и медијску тортуру у Словенији, изродио децу, добио унуке и доживео да после пресуде Уставног суда у Љубљани од председника парламента добијем једно бедно јавно извињење. Али, правду нисам добио, јер сам опет избрисан – открива нам Аксентијевић.

Наиме, Словенија није извршила одлуку Европског суда за људска права из 2011. године, да надокнади моралну и материјалну штету жртвама брисања. Од 25.671 избрисаног који сви имају право на статус грађана и одштету, Словенија је обештетила само 4.895 људи.

Аксентиjевић као делегат ЈНА у словеначком парламенту

– Словенија нас је опет избрисала. Смислила је мученички систем да се пријавиш за грађанина. Треба ти молба на словеначком, такса од 97 евра, и доказ да имаш пара да живиш годину дана у Словенији док траје процес признавања грађанства. Уз то словеначка одштета је мизерна – 50 евра за моралну одштету по години и највише 150 евра за материјалну одштету. И ја сам поново избрисан, јер нисам добио ни одштету, ни словеначку пензију – јада се генерал Милан Аксентијевић, коме дежела не признаје 40 година радног стажа и 60 година живота у Словенији.

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

СВИ СЛОВЕНАЧКИ ЗЛОЧИНИ 1991. – Убиjање цивила, младих …

Официру бивше ЈНА стигла оптужница после 20 година …

Радисав РИСТИЋ: НЕКАЖЊЕНИ ЗЛОЧИНИ или 23 године од …

КОНАЧНО ИСТИНА: Све лажи и подметачине у вези распада и …

ИСКУСТВО И НАУК ЗА ОДНОСЕ ИЗМЕЂУ СРБА И СЛОВЕНАЦА …