Šta mi imamo sa jeretičkim “svecima”? – razgovor sa dr Zoranom Čvorovićem

Datum objave: nedelja, 20 septembra, 2015
Objavljeno u Jasenovac
Veličina slova: A- A+

Zoran Čvorović

Zoran Čvorović

Stručnjak za crkveno-pravnu istoriju Zoran Čvorović upozorava da pravoslavni Srbi ne smeju da prihvate relativizovanje uloge Alojzija Stepinca u NDH, kada je na najmonstruozniji način stradalo nekoliko stotina hiljada njihovih sunarodnika. Profesor Čvorović za „Vesti“ upozorava da se na to ne sme pristati ni kada slični stavovi dolaze iz SPC, kao što je to nedavno učinio vladika slavonski Jovan porukom da ćemo „svi mi morati dobrano odvagati svaku reč, prošlu i buduću, u pogledu Stepinca“.

– Kako gledate na izjavu vladike slavonskog da “ćemo svi mi morati da dobrano odvagnemo svaku reč, prošlu i buduću, u pogledu Stepinca”?

Na vaše pitanje odgovoriću pitanjem: šta mi, pravoslavni Srbi, ne moramo da „dobrano odvagamo… u pogledu Stepinca”, a to mora da učini vladika Jovan (Ćulibrk). Pravoslavni Srbi ne moraju i ne smeju, da u ime navodnog oslobađanja istorijske nauke od komunističke ideologije, kako nam to predlaže rečeni episkop, odbace sva  dosadašnja naučna istraživanja koja govore da je rimokatolicizam duhovna kolevka genocidne, srbomrzačke idelogije i prakse ustaštva. Jer, ne zaboravimo da je devedesetih godina, pod izgovorom oslobađanja srpske politike od nekakvog Miloševićevog komunizma, u jeku rata za odbranu srpskih zemalja i međa u Srbiji započet svojevrsni građanski rat, koji je posle deset godina rezultirao petooktobarskom narandžastom revolucijom. Sada nam u ime istog izgovora – oslobađanja od komunističke prošlosti, vladika Jovan (Ćulibrk) predlaže da se u kolektivnom istorijskom doživljaju ratnog vikara NDH, blaženog Alojzija Stepinca, kao narod vratimo na infantilno stanje tabula rasa. Kako bi nam beslovesnima, bez istorijskog sećanja i bez otačestvenih naučnika ranga M. Ekmečića, M. Bulajića, D. Živojinovića i S. Avramov, odbačenih u ime navodne dezideologizacije nauke, neko drugi, sa strane definisao aršine za odmeravanje krvavog nadbiskupa. Ono što ne moraju i ne smeju pravoslavni Srbi, odgovorni samo pred svojim svetim precima, moraju oni koji vraćaju dug angažmana na Soroševoj Beogradskoj otvorenoj školi. Moraju oni među nama koji su tokom karijere brzog uspona protežirani kao multikulturalci, te su im kao takvima bile otvorene ljudskopravaške kursističke katedre, korice zbornika radova o regionalnom razumevanju finansirane krvavim parama država i organizacija koje su devedesetih godina razarale države srpskog naroda. Reč je o ličnim obavezama dužničko-poverilačkog karaktera koje ne mogu da se namiruju promenom srpske kolektivne svesti o Alojziju Stepincu. Jer, na ovu svest pravo prvo polažu potomci žrtava, kako je to već govorio Dušan Bastašić, a ne multikulturalci koji su se upregli da menjaju istorijsko sećanje Srba. Uostalom, setimo koje su fele bili svi oni koji su tokom 20. veka pokušavali da promene svest srpskog naroda.

– Da li ona relativizuje dosadašnji tvrd stav SPC da za Stepinca ne može biti svetačkog oreola?

Reč je o stavu samo jednog vladike, a stav jednog episkopa, nezavisno od snage inostranih lobista koji ga  protežiraju i koji mu prišivaju stručne kvalifikacije, nije i ne može da bude stav Srpske Crkve.

– Šta mislite, zašto je papa predložio formiranje zajedničke komisije Vatikana i SPC o kanonizaciji Stepinca?

U svesti običnih Srba između Pravoslavne Crkve i Vatikana mnogo više od dogmatskih razlika koje su rimokatolicizam odvele u jeres, stoje župnici i visoki klirici, kakav je bio Stepinac, kao duhovni kreatori, a često i neposredni fizički izvršioci prozelitizma sa genocidnim likom. Teško je Srbina uloviti u prozelitsku klopku ekumenizma sve dok postoji jasna, nepomućena razlika između ustaškog vikara nadbiskupa Stepinca, s jedne strane, i svetih novomučenika, srpskih Platona Banjalučkog i Petra Dabrobosanskog, s druge strane. Uvlačenje visokih klirika SPC u papinu komisiju za vatikansko oktroisanje istine o blaženom Alojziju, takva jasna predstava se zamućuje.

– Prihvatanjem zajedničke komisija, da li SPC indirektno daje legitimitet končanoj odluci Vatikana?

Pravo pitanje je, šta SPC ima sa kanonizacijiom blaženog Alojzija Stepinca, kada je reč o jeretičkoj, državolikoj organizaciji i jeretičkom svetitelju. A čitav niz kanona Pravoslavne Crkve zabranjuje pravoslavnim hrišćanima da na bilo koji način učestvuju u proslavljanju jeretičkih mučenika i svetaca. Politički gledano, akt učešća u ovakvoj vatikanskoj komisiji, kao i izjave nalik izjavi vladike Jovana (Ćulibrka), deo su šireg političko-bezbedonosnog projekta pseudonaučne i pseudoreligiozne regionalne stabilizacije Balkana, u kojoj Srbi moraju da svoje istorijsko sećanje na 20. vek prilagode „istini” koju je oktroisala zapadna plutokratija. Premijerov predlog za zajednički dan sećanja na žrtve je bio preuranjen, jer prvo treba da Stepinac iz reda zločinaca uskoči u red komunističkih žrtava. Prvo zajednička istorija po zapadnim okupatorskim aršinima, a onda i zajednički dan sećanja.

– Kakva je Vaša procena, da li će Stepinac biti proglašen za sveca i kada bi se to moglo desiti?

Beatifikovani Stepinac će vrlo verovatno biti i kanonizovan, ali šta mi imamo sa jeretičkim svecima.

– U tom slučaju, da li će dolazak pape u Srbiju biti manje verovatan?

Stvari treba drugačije postaviti: nije problem da papa kao strani državljanin poseti bilo koju zemlju, pa i Srbiju. Međutim, poglavar jeretičke organizacije kakva je Vatikan ne može da bude gost SPC, sve dok između pravoslavnih i rimokatolika stoje jeretički dogmati i krv svetih srpskih novomučenika jasenovačkih, hercegovačkih, ličkih, dalmatinskih, banijskih, kordunaških, slavonskih i sremskih.

 

Izvor: „FRANKFURTSKE VESTI“

 

Vezane vijesti:

Papa lovi srpske duše

Pismo Episkopu Jovanu Ćulibrku

Patrijarh Irinej: Papa mi je rekao da nije hvalio Stepinca

Pismo Episkopu slavonskom Jovanu Ćulibrku povodom Dana …

EPISKOP SLAVONSKI JOVAN ĆULIBRK: Srbi, dobro vagajte …

Ko to pravi oreol Alojziju Stepincu?

Može li SPC da spreči da Stepinac postane svetac

Jasenovac – Jadovno 1941.




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top