Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 61

САВАНОВИЋ: ВИШЕ РАЗВИЈАТИ ЛИЧНУ И КОЛЕКТИВНУ СВИЈЕСТ

17. септембар 2015.

Министар Миленко Савановић Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изjавио jе данас да jе потребно више развиjати личну и колективну свиjест народа о потреби бољег познавања историjе, преиспитивања историjских догађаjа и потреби jединства српског народа у одбрани националних интереса и свега оног што чини jединствену Републику Српску. „Мислим да до сада, а нарочито приjе деведесетих година (20. виjека), колективна свиjест српског народа ниjе била на високом нивоу и брзо смо заборавили историjске догађаjе и грлили смо оне коjу сам чинили зла“, рекао jе Савановић на конференциjи за новинаре Одбора Владе Српске за његовање традициjа ослободилачких ратова. Он jе нагласио да се такво нешто не смиjе

И ДАЉЕ НЕПОЗНАТА СУДБИНА 2.000 СРБА

17. септембар 2015.

Детаљ изложбе “Незаборав за нестале“ Предсjедник Удружења породица несталих и погинулих „Суза“ Драгана Ђукић рекла jе данас у Београду да jе, према евиденциjи овог удружења, и даље непозната судбина 2.000 Срба коjи су нестали у Хрватскоj током протеклог рата. Она jе на изложби под називом „Незаборав за нестале“, коjа jе данас отворена у Дому Воjске у Београду, истакла да jе Удружење незадовољно динамиком у досадашњем процесу рjешавања судбине несталих у Хрватскоj jер се ни двиjе децениjе од страдања Срба у операциjама „Бљесак“ и „Олуjа“ проблеми избjеглих и расељених не смањуjу, а процес ексхумациjа и идентификациjа предуго траjе. „Жалосно jе да и послиjе 20 година у Хрватскоj jош има 15 регистрованих

СЈЕЋАЊЕ НА ПРВУ ЖРТВУ РАТА – ВОЈИСЛАВА ГОРАНОВИЋА

17. септембар 2015.

Брод Воjислав Горановић, технички директор индустриjе грађевинског материjала „Грамат“, био jе прва жртва рата у БиХ деведесетих година прошлог виjека – убиjен jе 16. септембра 1991. године током агресиjе Воjске Хрватске. У ноћи између између 15. и 16. септембра извршена jе прва оружана агресиjа Воjске Републике Хрватске на простор БиХ, у току коjе jе са подручjа Славонског Брода гранатирано неколико српских насеља, као и производно построjење „Грамата“. Након овог напада започиње низ оружаних удара на Брод коjи кулминираjу 25. и 26. марта у селу Сиjековац, када се догодио низ стравичних убистава српских цивила. У Мjесноj заjедници Клакар Горњи, у дворишту Цигларске индустриjе „Клакар“, одржан jе помен Горановићу,

Служен парастос за 16 убијених Срба у Сердарима

17. септембар 2015.

Служен парастос страдалим Србима из Сердара На мjесном гробљу у Кукавицама код Котор Вароша данас jе служен парастос за 16 Срба из Сердара, коjе су 17. септембра 1992. године убили, а потом масакрирали припадници хрватско-муслиманских снага. У нападу муслиманско-хрватских снага на Сердаре у зору 17. септембра 1992. године убиjени су Бранко (60), Босиљка (53), Јеленко (31), Радмила (21), Славко (60), Данка (54), Драго (47), Мирко (31), Славиша (22) и Споменка (19), сви Сердар, затим Љубица Тепић (40) и њене кћерке Слободанка од 12 и Сњежана од четири године, Никола Дукић (40), те Славко (55) и Славоjка Бенцуз (21). Парастос страдалима служио jе свештеник Мирко Батар, а потом су виjенце на

Помен страдалим Србима на Коранском мосту (Најава)

17. септембар 2015.

Сахрана измасакрираних Срба – припадника ТО Кордун, на Коранском мосту Завичаjни клуб Кордунаша и Секциjа бораца 8. кордунашке ударне дивизиjе и ратова 90-тих позиваjу Вас на Помен за погинуле Србе – припаднике Териториjалне одбране Кордуна на Коранском мосту 1991. године Помен ће се одржати у недjељу 20. септембра 2015. године у 11 часова испред Споменика жртвама рата у Ташмаjданском парку. Везане виjести: Календар геноцида: 21. септембар 1991. Годишњица масакра на … НИЖИ СУДОВИ ДА ПОШТУЈУ МИШЉЕЊЕ ВРХОВНОГ СУДА … данас 23 године од убиства припадника jна на коранском мосту

ПРОМЈЕНЕ НА ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ ИЗ „КУХИЊЕ“ ТАЈНИХ СЛУЖБИ

17. септембар 2015.

Предраг Ћеранић Западни Балкан jе од великих сила одређен као полигон на коjем ће се миjењати свиjест становништва, промиjенити демографска структура, миjењати границе, а све помоћу психолошких (псиоп) и „црних“ операциjа коjе се креираjу у лабораториjама обавjештаjних служби, оциjенио jе стручњак за безбjедност Предраг Ћеранић. „Циљ психолошких операциjа jе да се оствари утицаj на промjену мишљења и понашања, односно да се утиче на jавно мњење одређене државе или средине. У таjним службама, али и оружаним снагама развиjених земаља, постоjе специjализовани органи и центри (псиоп центри) коjи психолошке операциjе осмишљаваjу и спроводе“, поjашњава Ћеранић. Он за „Прес Република Српска“ истиче да су за псиопе веома важни медиjи, коjе користе као инструменте

Драгомир Анђелковић: Нови талас сепаратизма

16. септембар 2015.

Од када jе, у руху Призренске лиге, у другоj половини 19. века рођен албански национални програм, карактерише га наизглед ирационални максимализам Драгомир Анђелковић Драгомир Анђелковић Од када jе, у руху Призренске лиге, у другоj половини 19. века рођен албански национални програм, карактерише га наизглед ирационални максимализам. Налик размаженом детету Албанци категорички тврде да jе њихово и оно за шта нема никаквог основа да се ухвате. И нису битне баjке коjима своjе бесмислене претензиjе образлажу, већ суманута упорност са коjом истраjаваjу у отимачким намерама. Шта jе истина спрам снаге убеђења, нарочито када се надовеже спремност на чињење било каквих злочина рад остварења шовинистичких снова. На тим основама – уз помоћ неких

ИСТОРИЈСКИ ЧАС О ОДБРАНИ ЗАПАДНИХ ГРАНИЦА СРПСКЕ

16. септембар 2015.

Козарска Дубица У свим основним и средњим школама у Козарскоj Дубици сутра ће бити одржан историjски час поводом обиљежавања 20 година од одбране те општине и западне границе Републике Српске од хрватске агресиjе. Наставници историjе, представници Борачке организациjе-старjешине и борци, непосредни учесници одбране, ученицима ће говорити о ратним догађаjима из септембра 1995. године. Из Борачке организациjе општине Козарска Дубица саопштено jе да се историjски час организуjе у школама уназад четири године, дан уочи обиљежавања годишњице одбране, те да ће та пракса бити настављена и убудуће. За ученике Основне школе „Маjка Кнежопољка“ у Кнежици историjски час биће организован с почетком у 8.20 часова, а за ученике у подручноj

Књига о историји смедеревског краја

16. септембар 2015.

Књига Смедеревски краj у Другом свjетском рату Докторанд на Филозофском факултету у Београду, коjи иза себе има неколико обjављених научних радова, Немања Девић из Смедеревске Паланке, тему своjих истраживања усмерио jе на Други светски рат. Из тога jе проистекла његова прва књига. Да би настала књига о историjи смедеревског краjа, било jе потребно више од 400 саговорника, неколико година истрашивања, кондициjа да се обиђу оближња села, стрпљење и воља. Избор факултета Немањи Девићу наметнуо се jош у гимназиjи, када му jе, као матуранту, Институт за савремену историjу обjавио научни рад „Истина под кључем“. Неуморно jе трагао за подацима коjи су обликовали његове дело, превћући странице историjе, уписуjући догађаjе и жртве,

ПОРАЖАВАЈУЋЕ НЕПРОЦЕСУИРАЊЕ ЗЛОЧИНА

16. септембар 2015.

У агресиjи Хрватске воjске 18. и 19. септембра 1995. године на подручjу западнокраjишких општина, односно на териториjи општина Козарска Дубица, Нови Град и Костаjница, убиjена су 104 лица, од коjих 54 цивила и 50 припадника оружаних снага Републике Српске. Спомен крст у Козарскоj Дубици Приредио: Миломир САВИЋ Представници Борачке организациjе (БОРС) и некадашњи борци сматраjу краjње неприхватљивом и поражаваjућом чињеницу да ни након 20 година нико не одговара за злочине над српским воjницима и цивилима у агресиjи воjске Хрватске на подручjе западнокраjишких општина. Предсjедник БОРС-а Миломир Савчић каже за Срну да су све жртве на почетку сукоба били Срби, а да за то нико ниjе одговарао. „Република Српска мора до краjа истраjати

Парастос жртвама рата у Борову

16. септембар 2015.

Парастос жртвама рата од 1991. до 1996.године. Данас се сећамо свих наших мештана коjи су трагично изгубили животе у последњем рату. Жалимо за свима њима и понављамо да су и они жртве без обзира на националност коjоj су припадали. И данас након толико година Србима у Хрватскоj чак и новим законима одриче се право да могу бити жртве. Ако нисмо жртве сигурно смо мете. Мете за свакодневне нападе малих и великих медиjа, малих и великих политичара. Али ми имамо своj пут, пут на коме су животе изгубили и наши мештани. Њихова жртва нас обавезуjе да будемо храбри и тражимо начин да опстанемо у Републици Хрватскоj. Хвала вам свима што сте

Радомир Смиљанић: Југославију није срушио рат

16. септембар 2015.

Да ли ће икада неко у ЕУ, у тоj Европи, коjа толико поштуjе право на сопственост, и поготово право на животну сигурност, подићи глас и организовати комисиjу, комитет, одбор, било шта, да се бар приближно потврде чињенице и да то на краjу Хрватска и плати Радомир Смиљанић СА задовољством сам прочитао пре извесног времена, у овоj рубрици „Вечерњих новости“, напис нашег познатог стручњака, социолога проф. др Зорана Аврамовића, под насловом „‘Агресиjа’ или прогон Срба“. Апсолутно се, као и велика већина људи, слажем да jе у питању био прогон Срба приликом такозване хрватске воjне акциjе „Олуjа“ (Роjтерс jе назвао ту акциjу „Офанзива на српске цивиле“). Међутим, не може се у ствари то

Голема је срамота српска

15. септембар 2015.

Декларациjа о геноциду НДХ ни четири године након усваjања ниjе стигла на дневни ред Народне Скупштине Р. Српске Јасеновац Пише: Душан Ј. Басташић Удружење „Јасеновац – Доња Градина“ позвало jе jуче поново Народну скупштину Републике Српске да усвоjи Декларациjу о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јевреjима и Ромима током Другог свjетског рата. Данас jе у медиjима, под насловом: “Са дневног реда сjеднице НСРС повучене све декларациjе”, обjављена виjест да jе из дневног реда 6. редовне сjеднице повучен приjедлог Декларациjе о признању геноцида над Јерменима и повучен приjедлог Резолуциjе о осуди злочина у Сребреници. Помислио сам да jе повучена и Декларациjа о геноциду НДХ, али то се ниjе десило. Она се ниjе

Др Србољуб Живановић: СПЦ тоне због поступака појединих епископа! (ВИДЕО)

15. септембар 2015.

Без длаке на jезику проф. др Србољуб Живановић износи став о владици Јовану Ћулибрку и његовим штетним изjавама о Алоjзиjу Степинцу коjе jе изнео у интервjуу „Недељнику“, а критике ниjе поштедео ни многе друге владике укључуjући епископа ЗХиП Григориjа… др Србољуб Живановић У ексклузивном разговору са Ранком Гоjковићем за Фонд стратешке културе, професор др Србољуб Живановић критикуjе поjедине владике СПЦ коjима jе важниjи „бискупски прстен“ и добри односи са Ватиканом него очување истине о српском страдању у НДХ. Као продукт пропаганде комунистичке диктатуре др Живановић наводи да су се подизали споменици жртвама фашизма, али да НДХ ниjе имала ни нацисте ни фашисте већ су усташе под директним утицаjем католичке цркве вршиле наjсвирепиjе злочине.

10 reasons why migrants are NOT like Serbian refugees

15. септембар 2015.

Ћирилица – Latinica „The same as our refugees.“ Under this excuse, the global media propaganda in favor of mass migration gets through in Serbia. But just like the rest of the propaganda, this claim is a manipulation. Ћирилица – Latinica„The same as our refugees.“ Under this excuse, the global media propaganda in favor of mass migration gets through in Serbia. But just like the rest of the propaganda, this claim is a manipulation. Serbian refugees didn’t have the support of the media propaganda. Pictures of children were not massively used worldwide to elicit maximum compassion. On the contrary, media propaganda was used against Serbian refugees. Serbian refugees didn’t leave families behind. Most of the migrants