arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Arcibald_Rajs_2.jpg

У КРАЈУ АРЧИБАЛДА РАЈСА

6. април 2016.

Одувиjек села, варошице, градови, планине, равнице, риjеке, jезера, мора, мостови и путеви личе на књиге. На мале и велике. Географиjа jе наjвећа библиотека на свиjету. Све jе у њоj поредано по значаjу и по величини. Путуjеш и читаш. Долазак у неко мjесто jесте отварање корица велике, нове непрочитане књиге. Идеш његовим улицама и сокацима, разгледаш му знаменитости, причаш са људима, слушаш њихове пjесме… У ствари, листаш књигу. Књига Мачванског Прњавора, страдалника у два велика рата, мора дуго и полако да се чита како би се о њему сазнало. Јесен у овом мjесту jе вриjеме за сjећање на прошлост и доктора Арчибалда Раjса. Текст: Тихомир Несторовић – Мачвански Прњавор jе варошица

Čuvari koncentracionih logora iz Agdera

6. април 2016.

Napisao: Knut. F. Torešen (Knut.F.Thoresen)  U jesen 1948. godine, tri godine posle završetka rata, pred norveškim sudom se pojavio vrlo neprijatan slučaj državne izdaje. Sudilo se 23-o godišnjem Henriju Džordžu Henriksenu(Henry Georg Henriksen) iz Ejestada u Aust-Agderu(Øyestad, Aust –Agder). On je bio član Vaštbataljona br. 6 „Oslo“(Wachtbatallion nr. 6 „Oslo“), jedinice koju su činili norveški vojnici – čuvari u nemačkoj službi u Norveškoj. On je optužen za više ubistava i torturu jugoslovenskih zarobljenika u severnoj Norveškoj(Nord- Norge) u ratnom periodu. To je bio jedan od najozbiljnijih slučajeva u koji su bili umešani norveški čuvari u logorima smrti na severu. U toku sudskog procesa obelodanjene su informacije o strahotama koje su

Свједочанство о покољу Срба у Бијелом Потоку на Васкрс 1942. године

4. април 2016.

Једно свjедочанство о покољу Срба у Биjелом Потоку код Бањалуке на Васкрс 1942. године[1] Аутор: Мр Горан Латиновић Разбиjањем Краљевине Југославиjе априла 1941. године наступио jе jедан од наjтежих периода у историjи српског народа. Масовним убиствима и прогонима нарочито су били изложени Срби на териториjи коjа jе доспjела у састав Независне Државе Хрватске. Непосредно по проглашењу “ускрснућа хрватске државе“, хрватски фашисти приступили су рjешавању “српског питања“, коjе jе, према њиховоj замисли, требало спровести тако да jедна трећина Срба буде побиjена, jедна трећина протjерана, а jедна трећина преведена на римокатолицизам и претворена у Хрвате. Један од наjактивниjих усташких прегалаца у том злочиначком подухвату био jе бањалучки “стожерник“ Виктор Гутић, коjи jе

ustaski-svestenici.jpg

Пишем Вам ово као човјек човјеку…

2. април 2016.

Згрожен вестима о покољима, др Првослав Гризогоно, позиваjући се на хришћанску љубав и милосрђе, писао jе надбискупу Степинцу да прекине масакре и иживљaвања над српским живљем на простору Независне Државе Хрватске. За непуне четири године постоjања Независне Државе Хрватске усташке снаге су извршиле наjмонстурозниjе злочине икада виђене на овим просторима. Задоjени фанатичном мржњом према комшиjама, суграђанима и браћом по словенству, хрватске усташе, синови тисућљетне културе, утабали су крвави пут мржње, коjи се на овим просторима и данас осећа. Улога римокатоличке цркве у Хрватскоj, приликом „решавања српског питања“ у три познате етапе, била jе свакако замашна, ако не и систематска. О томе говоре многа стручна и научна дела, као и следеће писмо, на

milan-bulut.jpg

МИЛАН БУЛУТ – ЧАКАР

1. април 2016.

Ово jе кратка прича о мом прађеду Милану Булуту Чакару чиjе име носим. Прађед Милан се родио далеке 1888. године у Булутовоj махали у породици Николе Булута и Насте Михић (Козице) коjи jе имао Милана, Лазара, Коjу, Даринку, Милицу и Олгу. Чукунбаба Наста (75) jе жива бачена у Шурманачку jаму у августовском покољу са jош 139 Булута. Прађед се оженио непосредно пред почетак Балканских ратова и ослобођења од Отоманске империиjе. Оженио jе Стану Вераjу из Клепаца и са њом добио кћери Радоjку (моjа баба), Даринку и близанце Риста и Мирослава. Почетком Првог свjетског рата jе мобилисан у аустроугарску воjску 1914. године. Предао се српскоj воjсци 1915. године и са њом прешао

Логор Вуксанлекић: Кад су живи завидели мртвима

29. март 2016.

Капиjа злогласног аустроугарског логора Вуксанлекић надомак црногорско-албанске границе пре 101 године, последњих дана 1917, занавек jе затворена. Међу jедва педесетак оних коjи су тог суморног дана изашли на слободу из логорских жица, коjи су преживели оваj девети круг пакла и остали да казуjу како jе било, била jе и Милица Минић са Гостиља код Даниловграда, оjађена маjка коjа jе са седморо деце доспела у ово мучилиште, а вратила се само са ћерком Милушом. – Кад надjача Шваба и би капитулациjа шеснаесте године, нас била пуна кућа – испричала jе своjевремено потписнику ових редака, већ двадесетак година покоjна Милуша Минић, удата Лакић, сећаjући се страхота коjе jе преживела. – Били отац

Дуго чекање на велику политичку идеју

25. март 2016.

Србима је цео двадесети век протекао у тумарању од немила до недрага, од једне до друге несреће и пораза, а све због недостатка јасних политичких циљева и идеја, каквих је било у 19. веку. Хрвати су за то време реализовали своју највећу политичку идеју Добро осмишљена и врло јасна идеја, праћена исто тако јасним планом реализације, предуслов је сваког успеха, у политици свакако. Ова дисциплина посебно је осетљива на тзв. „велике политичке идеје“ којих по природи ствари не може да буде много. Код Срба и Хрвата постоји неколико политичких идеја, пројеката, који су интересантни за разматрање посебно ако се крене од чињенице да у 20. веку Срби нису имали ниједну

ognjiste.jpg

По духу части у огњишту српском „геноцид, истина и правда“

14. март 2016.

Раjића кућа, односно Просветни центар „Огњиште Српско“ jе огњиште за душу српску. То jе кућа за подсећање и понос на етичке, историjске, духовне, воjничке, државотворне, стваралачке и jединствене вредности славе и величине нашег народа. То jе огњиште за подстицаj сазнавања и афирмациjу истине о Србима; за обнову и афирмациjу части као наjвећег постулата човековог земаљског живота; за оплемењивање националне свести и духа на васкрс и срећу Српства. За оне коjи се осећаjу Србима као и оне коjи су нам искрени приjатељи, „Огњиште Српско“ jе и лек за душу jер на њу има васпитан и благотворан, рекло би се чак и лековит утицаj – као нека необична „бања за душу српску“.

Ante_Pavelic.jpg

Викар усташа

6. март 2016.

Алојзије Степинац је тешка табу тема. Алојзија Степинца се не дотиче у јавности нитко. Јадовно. Готово сваке године сам тамо. Усташко стратиште, мјесто гдје није никада било чврстог објекта, зграде, бараке, захода или било чега. Само издвојена ледина ограђена бодљикавом живом. Ту су довођени људи да би их погубили. Јадовно и комплекс логора је сустав тридесетак јама у којима је погубљено око 40 000 људи. Према некима пуно мање, „само“ 26 000….у тај комплекс се убрајају и губилишта на отоку Пагу, Метајна и увала Слана….мјесечева површина на којој и усред љета није угодно нити у јакни. Цијело подручје око увале је препуно људских остатака, мјесто је стравично. Толико стравично да

АВРАМОВ: Ишчезла је вертикала наше историје у коју су уткане врхунске цивилизацијске вредности

1. март 2016.

ПРИМИЛА СРЕТЕЊСКИ ОРДЕН ПРВОГ СТЕПЕНА, ПА ИЗГОВОРИЛА ОВЕ РЕЧИ ЗАХВАЛНОСТИ И УПОЗОРЕЊА У овом дану славља, не можемо затворити очи да се Србиjа – после победоносних ратова и огромних жртава коjе су пале за слободу отаџбине, али и Европе, злочина геноцида коjи jе почињен над српским народом – налази у тешкоj економскоj, политичкоj и моралноj кризи Из Хладног рата – нагласила jе проф. др Смиља АВРАМОВ, захваливши се у своjе и име осталих одликованих – Србиjа jе неоправдано изашла као jедина поражена земља у Европи. Српски народ вештачки jе распарчан, сатанизован и лишен колевке своjе духовности и свог битисања Ово ниjе прва историjска криза у коjу jе упао српски народ.

Ратко Дмитровић

Комунизам је Хрватима дао што никоме није

27. фебруар 2016.

Децениjама се и у Београду и у Загребу избегава отворена расправа о томе шта jе комунизам донео народима бивше Југославиjе, пре свега Хрватима и Србима, какве jе трагове и дарове ту оставио, а разлог бежања од ове приче лежи у истини да никоме на свету комунисти нису подарили такве благодети као Хрватима  Свака расправа о томе шта jе комунизам иза себе оставио на Балкану, посебно на простору бивше Југославиjе, сведе се на слатко сећање на миран и стабилан живот, ослобођен страха за егзистенциjу, будућност деце, стан, храну… или на причу о тоталитарном систему коjи jе затварао и убиjао своjе противнике, прогонио њихове породице и приjатеље. БЕЗ ЈАВНОГ РАЧУНА У обе поставке има истине, али ниjедна од

Ефраим Зуроф и епископ Јован Ћулибрк (Фото: Танјуг)

Актуелно и данас: Писмо Епископу Јовану Ћулибрку

9. фебруар 2016.

Обраћам вам се лично, jер сте посљедњим иступом гурнули шаку у рану, коjа не зараста ни након 74 године и коjа се преноси у моjоj породици са кољена на кољено. Господине Епископе, предсjедниче Одбора за Јасеновац Светог Сабора СПЦ, предсjедниче Управног одбора Музеjа жртава геноцида, предсjедниче Комисиjе града Београда за изградњу Мемориjалног комплекса на Старом саjмишту. За разлику од првог писма коjим сам вам се обратио као оснивач и предсjедник удружења грађана Јадовно 1941. из Бања Луке, оваj пут вам се обраћам лично. Разлог томе не лежи у чињеници да сам недавно добио писмо секретара Одбора за Јасеновац Светог Сабора СПЦ, а коjим ви предсjедавате, у коме ме се као

Владимир Умељић

Србин који је задивио и Ноама Чомског!

4. фебруар 2016.

Преносимо интервjу са Владимиром Умељићем, jедном од наjугледниjих интелектуалаца у српскоj диjаспори, човеком коjи jе задивио и Ноама Чомскoг. Рођени Београђанин, након студиjа стоматологиjе у родном граду, пре 30 година одлази у Немачку, на студиjе теологиjе и историjе у Франкфурту на Маjни. Од самог почетка српске несреће, коjа jе почела у последњоj децениjи 20. века, активни jе учесник свих напора патриотске диjаспоре да се ван Југославиjе одбрани, то jест опере српско име. Између осталог, члан jе Савета утемељивача и дугогодишњи потпредседник Сабора Срба (Хаjделберг), члан Фонда истине о Србима (Београд), управник Српског културног и документационог центра за Немачку (Ашафенбург), а његова студиjа о усташком геноциду (настала као докторска дисертациjа на Гете

Dmitrovic_1.jpg

Дмитровић: Куће мутних прозора

1. јануар 2016.

Налазимо се пред демографским суновратом, стручњаци су немилосрдно jасни; пређу ли Срби линиjу коjа им jе испред носа, улазе у простор избрисаних народа. Косово, криминално проведена приватизациjа, jавни и спољни дуг државе Србиjе, Железара Смедерево, мршаве пензиjе, уништени велики привредни системи, обавеза отпуштања огромног броjа запослених у државноj администрациjи, наjниже плате на Балкану… све jе то децениjска мука, мрачна свакодневица Срба и њихове државе али све ово заjедно – многи ће се изненадити – ниjе наjвећи српски проблем. Мука jе оно о чему се не прича а делуjе стално, подмукло, све снажниjе и сигурно води нашем биолошком нестанку. Да, реч jе о изумирању Срба као народа. Сваке године мање нас

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА