Да ли садашња Србиjа и њена демократска власт, а због грађења нових добросуседских односа, не само да прећуткуjе, већ прави и стратегиjу за брисање наjтрагичниjег дела сопствене историjе? Гура ли у заборав злочине Хрвата у Другом светском рату над Србима, Јевреjима и Ромима, а због оживљавања пропале концепциjе братства, jединства у бившоj СФР Југославиjи – питања су коjа ових смутних дана постаjу све актуелниjа. Нарочито су актуелизована после иступа председнице хрватске владе Јадранке Косор и њеног идолопоклонства пред оним Хрватима коjи су због поновљених злочина над Србима осетили међународно кажњавање. Контролисане посете Ниjе непознато колико jе Србиjа у прошлости била заробљеник прикривања туђих злочина. Такође, познато jе колико су српске

Последња књига хрватских историчара Славка и Ива Голдштаjна поново jе узнемирила духове у суседству, понаjвише због – тако реалног, али, по добром старом обичаjу, у Загребу тако провокативног – наслова: „Јасеновац и Блаjбург нису исто“ Са становишта историjе, али и здраве памети, дилеме заправо никада ниjе ни било: у Јасеновцу jе извршен геноцид, jедан од наjстрашниjих злочина у Другом светском рату, у коjем су усташе у смрт послале несхватљив броj недужних Срба, Јевреjа и Рома само зато што су били Срби, Јевреjи и Роми; у Блаjбургу jе, с друге стране, извршен злочин против човечности, у коjем су партизани заробили и, по принципу преког суда, стрељали такође велики броj „неприjатеља народа“,