fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Фондови и збирке Српске православне цркве у хрватским архивима и музејима

Др Горан Латиновић
Др Горан Латиновић

 

 

 

 

 

 

Пише: Мр Горан Латиновић, Универзитет у Бањалуци, Одсjек за историjу

У Загребу jе 2006. године обjављен Pregled arhivskih fondova i zbirki Republike Hrvatske, у два обимна тома, чиjи jе издавач Хрватски државни архив, а главни уредник Јосип Колановић. У овом квалитетно урађеном водичу заинтересовани истраживачи могу пронаћи податке о садржаjу и условима коришћења архивске грађе у 14 архива, у Хрватскоj академиjи знаности и умjетности, у Националноj и свеучилишноj књижници и у jош 10 библиотека, затим у 12 научних и културних центара, института, завода и управа, као и у 54 музеjа.

Такође, ту се могу наћи и подаци о архивскоj грађи у вjерским заjедницама, углавном у Римокатоличкоj цркви, али и у другим црквама, нпр. у Српскоj православноj митрополиjи загребачко-љубљанскоj. Остале епархиjе Српске православне цркве на териториjи хрватске државе нису наведене, као имаоци архивске грађе, у Pregledu arhivskih fondova i zbirki Republike Hrvatske.

Осим историjских извора у Загребачко-љубљанскоj епархиjи, коjи су њено власништво, архивска грађа Српске православне цркве налази се у четири хрватска архива и jедном музеjу. То су: Хрватски државни архив у Загребу (ХДА), Државни архив у Осиjеку (ДАОС), Државни архив у Славонском Броду (ДАСБ), са одjељењем у Пожеги (ДАСБ–ПЖ), Државни архив у Задру (ДАЗД) и Хрватски повиjесни музеj у Загребу.

Хрватски државни архив у Загребу (ХДА) посjедуjе шест фондова Српске православне цркве. Први међу њима и уjедно наjобимниjи jе Православна горњокарловачка епархиjа (бр. 0675). Он обухвата грађу насталу од 1619. до 1941. године, са укупно 486 књига и 1.612 кутиjа, чиjа количина износи 176,0 дужних метара, што представља наjбогатиjи фонд Српске православне цркве у хрватским архивима. Фонд Епархиjа бањалучка (бр. 1539) садржи грађу насталу од 1923. до 1941. године, разврстану у двиjе кутиjе, са укупно 0,2 дужних метара. Фонд Епархиjа бихаћка (бр. 1540) обухвата грађу насталу од 1926. до 1932. године. Риjеч jе о пет књига и седам кутиjа, са укупно 1,0 дужних метара. Обимну документациjу посjедуjе и фонд Епархиjа пакрачка (бр. 1541), коjи садржи грађу насталу од 1733. до 1941. године. Ради се о 42 књиге, 67 кутиjа и jедном свежњу, тj. 8,0 дужних метара. Фонд Епархиjа сриjемска (бр. 1542) обухвата грађу насталу од 1750. до 1784. године. Риjеч jе о jедноj књизи, тj. 0,05 дужних метара. И на краjу, у Хрватском државном архиву налази се и фонд Архидиjецеза сриjемско-карловачка (бр. 1543) коjи садржи грађу насталу од 1780. до 1917. године, разврстану у jедну књигу и двиjе кутиjе, тj. 0,2 дужних метара.

Државни архив у Осиjеку (ДАОС) посjедуjе два фонда Српске православне цркве: 1. Манастир Ораховица (бр. 0465), са грађом чиjи jе временски распон 1895–1923, и коjу чини jедна књига, тj. 0,05 дужних метара, и 2. Српско православно парохиjско звање Допсин (бр. 0466), са грађом насталом у периоду од 1821. до 1837. године, распоређеноj у двиjе књиге, са укупно 0,1 дужних метара.

Изворе за историjу Српске православне цркве посjедуjе и Државни архив у Славонском Броду (ДАСБ). Ту се налази фонд Српска православна црквена општина у Славонском Броду (бр. 0368), коjи обухвата грађу
насталу од 1957. до 1991. године. Риjеч jе о двиjе књиге, тj. 0,05 дужних метара. Више грађе садржи одjељење овог архива у Пожеги (ДАСБ–ПЖ). Фонд Православна епархиjа у Пакрацу (бр.  0275) обухвата документа настала у периоду од 1949. до 1988. године, чиjа количина износи 7,0 дужних метара, што га чини наjбогатиjим фондом у овом архиву. Фонд Православна парохиjа Чечавац (бр. 0276), са грађом из периода 1852–1857, садржи jедну књигу (0,02 дужних метара). Нешто више докумената (0,5 дужних метара) налази се у фонду Православна парохиjа у Пожеги (бр. 0277), коjи jе омеђен годинама 1843–1981. Једна књига (0,02 дужних метара) чини фонд Протопрез-битериjат трештановачки (бр. 0278), са граничним годинама 1830–1839.

Богату архивску грађу Српске православне цркве посjедуjе и Државни архив у Задру (ДАЗД). Риjеч jе о фонду Православна епархиjа Задар (бр. 0341), коjи обухвата изворе настале у периоду од 1762. до 1921. године, коjи су разврстани у 225 књига и 270 свежњева, и чиjа количина износи 55,5 дужних метара.

Осим поменута четири архива, архивску грађу Српске православне цркве посjедуjе и Хрватски повиjесни музеj у Загребу, гдjе се чуваjу четири фонда и jедна збирка. Пакрачка епархиjа обухвата грађу насталу од 1784. до 1941. године, разврстану у шест кутиjа, са укупно 0,6 дужних метара. Исту количину докумената посjедуjе и Епархиjа Плашки, а грађа jе временски омеђена 1759–1939. Манастир Гомирjе садржи грађу насталу од 1834. до 1902. године, распоређену у двиjе кутиjе, са укупно 0,2 дужних метара. Историjски извори коjе садржи Манастир Ораховица обухватаjу период од 1760. до 1935. године, а разврстани су у 17 кутиjа, укупне дужине 1,7 метара. Збирка Разни црквени списи садржи 12 кутиjа (1,2 дужних метара) и обухвата вриjеме од 1725. до 1942. године.

Из свега наведеног види се да хрватски архиви и музеjи посjедуjу знатну и значаjну архивску грађу Српске православне цркве, чиjа укупна количина износи 252,99 дужних метара.

Архивска грађа Српске православне цркве доспjела jе у хрватске архиве и музеjе углавном током постоjања Независне Државе Хрватске (1941–1945).

Оно што усташе нису уништили, отуђили су од Српске православне цркве, а послиjе Другог свjетског рата ниjе било никакве могућности да одузета документациjа буде враћена власнику, због изразито неблагонаклоног става комунистичког режима према Српскоj православноj цркви.

Примjетно jе да се у хрватским архивима налази и дио грађе коjи jе настао након Другог свjетског рата, што jе
вjероватно посљедица ратних дешавања (1991–1995).

Иако у Pregledu arhivskih fondova i zbirki Republike Hrvatske ниjе наведено да Римокатоличка црква посjедуjе архивску грађу Српске православне цркве, постоjи незванична информациjа да би се jедан дио њених фондова и збирки могао пронаћи и у Архиву Каптола у
Загребу.

* Архив: часопис Архива Југославиjе, год.
X, бр. 1–2, Београд 2009, стр. 53–56. (Текст jе обjављен и у Православљу:
новинама Српске патриjаршиjе, бр. 1019, Београд 2009, стр. 25).

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: