arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Европски фондови за фалсификовање хрватске историје

24. новембар 2011.

Италиjанска jавност веома jе неприjатно изненађена тврдњом Хрватске да jе италиjански радни логор „Кампор“ на острву Рабу био наjгори у региону, као да нису постоjали усташки логори смрти, у коjима jе на наjмонструзниjи начин усмрћено више стотина хиљада Срба, Јевреjа и Рома, пише лист „Секоло д`Италиа“. „Како назвати усташки логор смрти `Јастребарско` или, пак, `Јасеновац`, гдjе jе усмрћено више од 800 000 Срба, Јевреjа и Рома. Шта рећи за `фоjбе` – крашке jаме у коjе су Титови `осветници` бацили на хиљаде далматинских цивила, `кривих` што су рођени Италиjани“, пита оваj лист. Лист истиче да о тим логорима у Хрватскоj нема ни риjечи, ни наговjештаjа, ни помена. „Сви они су близу

Срна

Основци псују „маjку босанску“ и називаjу четником

23. новембар 2011.

Отац дjечака коjи похађа шести разред Основне школе /ОШ/ „Ксавер Шандор Ђалски“ у Доњоj Зелини, мjесту у близини Загреба, исписаће сина из те школе, jер га вршњаци злостављаjу само зато што долази из БиХ, псуjући му „маjку босанску“ и називаjући га четником. Отац Г. Ж. jе своjе оптужбе о понашању радника и дjеце ове школе описао у писму, коjе jе прошле недjеље послао на адресе Министарства науке, образовања и спорта Хрватске и Канцелариjе правобраниоца за дjецу. „Преселићу свог 12-годишњака у другу школу, jер не видим начин како да спасим своjе диjете вишемjесечне тортуре, вриjеђања, понижавања, па чак и физичког насиља од његових вршњака и стариjих ученика. Наставиће се школовати у

janko-velimirovic.jpg

Велимировић: Сад кренути у процесуирање самог врха осумњичених

23. новембар 2011.

Директор Центра за истраживање ратних злочина Републике Српске Јанко Велимировић оциjенио jе да jе хапшење осморице осумњичених за злочине поњињене над Србима у општини Хаџићи „чисто козметичко хапшење“, али да jе и то добро дошло уколико има за циљ процесуирање самог врха осумњичених за ове злочине. „Очекуjем да jе ово само увод зато што треба доћи до врха пирамиде, а из документациjе, материjала и свjедочења из тог времена се врло добро зна ко jе чинио врх пирамиде“, рекао jе Велимировић у изjави за Срну. Он jе истакао да ово хапшење треба да буде охрабруjуће за Тужилаштво БиХ да коначно крене у процесуирање наjсложениjих предмета, додаjући да ниjе задовољан оним што

Ексхумација

У децембру ексхумације на Озрену

23. новембар 2011.

Тужилаштво БиХ упутило jе Суду БиХ захтjев за издавање наредбе за ексхумациjе посмртних остатака Срба на три локациjе на планини Озрен коjе би биле обављене у току децембра, потврђено jе Срни из ове институциjе. „Током ове године, од Оперативног тима за тражење несталих Републике Српске /РС/ добили смо захтjев за асанациjу на три различите локациjе на планини Озрен и то за село Хрге jедно лице, кота Паљеник два НН лица и село Оштрић jедно лице“, рекао jе портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић. Добиjене захтjеве за асанациjу од оперативног тима, Тужилаштво jе прослиjедило Институту за нестала лица БиХ коjи им jе 27. октобра доставио захтjев за издавање наредбе за асанациjу и

Ганић поново пред истражним тужиоцима

23. новембар 2011.

Члан ратног Предсjедништва такозване РБиХ Еjуп Ганић саслушан jе данас у Тужилаштву БиХ због злочина у Добровољачкоj улици у Сараjеву 1992. године, jавља извjештач Срне. „У Тужилаштву БиХ разговарао сам о томе како се бранила БиХ 2. и 3. маjа 1992. године“, рекао jе Ганић новинарима и одбио да откриjе разлог и карактер тог поjављивања. Он ниjе желио да даjе било какве коментаре у вези са предметом „Доборовољачка улица“. Портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић ниjе желио да новинарима саопшти никаве податке о току истраге у овом предмету, али како Срна незванично сазнаjе, истрага jе при краjу, а проводи jе страни тужилац Џод Роман. Шеф Одjељења за ратне злочине у Тужилаштву

ognjena-Marija.jpg

Огњена Марија

23. новембар 2011.

Епископ охридски Николаj у свом „Охридском прологу“ о светоj мученици Марини (у народу познатиjа као Огњена Мариjа) записао jе 1928. године поред осталог и ово: „Намесник царски, Олимвриjе, сазнавши од Марине да jе она хришћанка, пожели од ње наjпре да му буде жена. А када Марина то одби, он jоj нареди да се поклони идолима, нашто св. Марина одговори: ‘Нећу се поклонити ни принети жртве бездиханим и мртвим идолима, коjи нити сами себе познаjу, нити пак знаjу, да ли их ми чествуjемо или бешчествуjемо; не дам њима оне части коjа припада само Творцу моjему.’ Тада jе Олимвриjе стави на љуте муке па jе сву рањену и крваву баци у тамницу.

Усташки графит

За усташке пароле само новчане казне

23. новембар 2011.

Жељко Горшић и Даниjел Трупковић, бивши чланови подмлатка ХДЗ-а коjи су у новембру 2008. године разбиjали инвентар jедног карловачког паба, узвикуjући усташке пароле, осуђени су данас пред карловачким Општинским судом само на новчане казне. Према пресуди Горшић и Трупковић треба да платите 20 мjесечних доходака, jавили су хрватски медиjи. Рушилачки поход ХДЗ-ове омладине приjе три године згрозио jе Хрватску. Двадесетак пиjаних припадника страначког подмалтка упали су у популарно карловачко окупљалиште, разбиjала, вриjеђала госте и узвикивала „Аjмо, усташе“. Групу су предводили данас осуђени Жељко Горшић, иначе син замjеника министра одбране, те Даниjел Трупковић, у то вриjеме предсjедник Жупаниjске организациjе Младих ХДЗ-а. Жељко Горшић, Даниjел Трупковић и Владимир Вогринц неправоснажно су у

Милан Трешњић

Легенде обавештајне у краљевству Николе Тесле

23. новембар 2011.

У припреми jе друго издање књиге „Легенде обавештаjне“, аутора Милана Трешњића. Прво издање, коjе jе штампано 1975. године у тиражу 3000 примjерака, распродано jе за кратко вриjеме, па се данас може наћи само у понеком комисиону или у приватном посjеду. Издавачка кућа „Књижевне новине“, у библиотеци Документи, штампала му jе 1991. године књигу „Од Туђмана до Броза“. Милан Трешњић сада се jавља са књигом маште и стварности, под насловом „Легенде обавештаjне“, у ствари „приче обавештаjне“, то jест приче шпиjунског карактера. Ма колико да се Трешњић одлучио на jедан сасвим нов начин писања и казивања, миjешаjући машту и стварност, треба рећи да су легенде фантазмагоричне, у стварности алегоричне. Сам ће читалац

Српска војска Крајине

РС не признаје борце Крајине

23. новембар 2011.

Борци некадашње Воjске Републике Српске Краjине коjи живе у Републици Српскоj оптужили су Министарство рада и борачко-инвалидске заштите РС да их jе заборавило у нацрту новог закона о правима бораца и ратних воjних инвалида. Огорчени борци из Краjине захтеваjу од Министарства рада и борачко-инвалидске заштите РС да у новом закону о правима бораца исправе ову неправду и изjедначе статус српских бораца из некадашње РСК с оним коjи имаjу њихови саборци из Воjске РС. Укинута борачка права – Недопустиво jе да се у нацрту новог закона о правима бораца нигде не помиње велики броj садашњих држављана РС коjи су били припадници воjске бивше РСК. Због ове дискриминациjе неколико хиљада српских бораца

Храна

Хрватски „Агрокор“ хоће да купи „Меркатор“ у Србији

23. новембар 2011.

Фирма хрватског бизнисмена Ивице Тодорића „Агрокор“ затражила jе од Комисиjе за заштиту конкуренциjе Србиjе дозволу за куповину „Меркатора“, коjи послуjе у Србиjи – пише „Блиц“. Тодорић у Србиjи има „Идеу“, а ако се оваj ланац споjи с „Меркатором“, коjи jе купио трговинске ланце „Роду“ и „Фамилиjу“, оваj хрватски бизнисмен држао би трећину српског тржишта, а ово преузимање би било наjвећа регионална трансакциjа. Извор „Блица“ тврди да jе преузимање све извjесниjе и да Комисиjа за заштиту конкуренциjе Србиjе не би требало да буде кочница. „Од `Агрокора` смо тражили да допуни документациjу о пословању и концентрациjи у Србиjи и сада комисиjа има рок да се изjасни до половине децембра“, навео jе исти

Згаришта српских кућа у Медачком џепу послиjе акциjе хрватске воjске

Слобода за Норца – порука Србима да им нема мјеста у Хрватској

23. новембар 2011.

Представници Удружења Срба избjеглих из Хрватске у Републику Српску /РС/ сматраjу да излазак хрватског генерала Мирка Норца на слободу представља jасну поруку да Србима више нема повратка у Хрватску. Предсjедник Удружења протjераних Срба из западне Славониjе Крста Жарковић рекао jе Срни да излазак Норца значи наставак геноцидне политике према Србима у Хрватскоj. „Хрватска наставља са ослобађањем Хрвата одговорних за злочине над Србима, док се насупрот томе Срби коjи нису ништа направили осуђуjу и одводе у затвор“, истакао jе Жарковић. Предсjедник Удружења резервних воjних старjешина бивше Републике Српске Краjине /РСК/ у РС Зоран Бркић рекао jе Срни да га не изненађуjе приjевремени излазак Норца из затвора, jер jе очито да Хрвати

Саво Штрбац

Излазак Норца треба да забрине и Хрвате

22. новембар 2011.

Директор Документационо-информативног центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао jе Срни да излазак хрватског генерала Мирка Норца на слободу забрињава Србе из Хрватске, а требало би да забрине и Хрвате, као и циjелу међународну заjедницу, посебно оваj регион. То значи, рекао jе Штрбац, да се Хрвати, генерално гледано, нису ни почели суочавати са прошлошћу и ти њихови судови од Норца праве jош већег националног jунака. „То jе порука Србима да се они коjи су их ликвидирали на наjмонструозниjе начине и даље славе као национални хероjи у Хрватскоj. Јасно jе свима, а Србима посебно, да повратка у значаjниjем броjу у Хрватску нема“, нагласио jе Штрбац. Према његовим риjечима, Хрватска jе jедина држава на

Срна

Оптужница против пет Хрвата због злочина у Керестинцу

22. новембар 2011.

Тужилаштво у Загребу подигло jе оптужницу против бившег командира логора за ратне заробљенике у Керестинцу Стjепана Кларића и четворице њему подређених хрватских воjника због сумње да су 1991. и 1992. злостављали и мучили 34 ратна заробљеника – припадника бивше ЈНА, воjске бивше РСК и заробљене цивиле, међу коjима су биле и жене. Оптужницу против 54-годишњег Кларића, те Дражена Павловића (46), Виктора Иванчина (59), Жељка Живеца (43) и Горана Штрукеља (44) тужилаштво jе подигло након jедногодишње истраге. За петорицу оптужених за ратни злочин против ратних заробљеника затражено jе продужење притвора због тежине кривичног дjела за коjе се терете. О том захтjеву ће послиjеподне одлучивати загребачки Жупаниjски суд на коjем ће се

Гробље у Марином селу

Две деценије од ликвидације Срба у Марином селу

22. новембар 2011.

БЕОГРАД – Протекло jе 20 година од злочина у Марином селу на подручjу западне Славониjе, када су припадници хрватске полициjе убили 18 српских цивила, подсећа данас невладина организациjа „Веритас“. Између 12. и 18. новембра 1991. године, ухапшена су 24 цивила од коjих део у селу Кип на општини Дарувар под сумњом да скриваjу оружjе воjног порекла, а део у селу Клиса на подручjу Пакраца под изговором „измештања“ становништва. Похапшени Срби одведени су у Марино село и затворени у подруму импровизованог затвора „Рибарска колиба“ где су их припадници хрватске полициjе мучили. Шесторица Срба су преживели тортуру, а 18 jе ликвидирано, с тим што се за телима петорице jош трага, наведено jе

Ухапшено осам осумњичених за злочине у „Силосу“

22. новембар 2011.

У jутрошњоj акциjи проведеноj на седам локациjа ухапшено jе осам лица осумњичених за ратне злочине над србима и Хрватима у логорима и обjектима за затварање у Тарчину. Према налогу тужиоца Посебног одjељења за ратне злочине Тужилаштва БиХ ухапшени су Мустафа Ђелиловић, Фадил Човић, Мирсад Шабић, Незир Казић, Бећир Хуjић, Халид Човић, Шериф Мешановић и Нермин Калембер. Наведени осумњичени су под истрагом, те се сумњиче да су починили кривично дjело ратног злочина против цивилног становништва и ратног злочина против ратних заробљеника, саопштило jе Тужилаштво БиХ. Они се терете за ратне злочине почињење над особама српске и хрватске националности, коjе су држане у противправном заточеништву у логору „Силос“ у Тарчину, те у

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ПљUвaњe у oкo

Kaкo je Удругa Хрвaтски дoмoбрaн joш jeднoм пoдвaлилa прoустaшку нoстaлгиjу: Спoмeник кoпривничким

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА