БАЊАЛУКА, 27. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Генерални директор Новинске агенциjе Републике Српске Јово Лабус преминуо jе изненада синоћ у 63. години живота. Јово Лабус рођен jе 1949. године у личком селу Велика Попина, гдjе jе завршио и основну школу. Гимназиjу завршава у Книну, а потом Филозофски факултет у Задру, одсjек Историjа и историjа умjетности.   Након дипломирања, Лабус jе краће вриjеме радио као професор, послиjе чега jе обављао низ полициjских дужности, а рат у Хрватскоj, затекао га jе на мjесту вишег инспектора тадашњег СУП-а Риjека.   Управо због ратних дешавања, Лабус са породицом досељава у Бањалуку, гдjе почиње радити као дописник Информативне агенциjе Републике Српске Краjине – Искра.   У Срни jе запослен од 1995. године, гдjе

Светозар Шарац из Крњака на Кордуну, у то вриjеме тридесетшестогодишњак, приватни аутопревозник, све док jе жив памтиће 21. септембар 1991. године. Наиме, тога дана, одазиваjући се на мобилизациjски позив, обукао jе СНБ униформу и узео пушку, те са осталим резервистима из свог села воjним камионом кренуо у Карловац да, како им jе речено, из касарне „Логориште“, коjа jе била у окружењу хрваских паравоjних jединица, помогну у извлачењу материjално – техничких средстава. Успут, код касарне „Мекушjе“, придружило им се и неколико воjника и официра из редовног састава ЈНА. Испред моста на риjеци Корани, њихова два возила са укупно 27 људи, зауставили су припадници хрватске полициjе у шареним униформама, коjи су им, након

Комеморативним свечаностима 26. и 27. септембра на Крфу и острву Видо обележава се 96. годишњица доласка српске воjске на та грчка острва у знак сећања на око 250.000 страдалих цивила и припадника српске воjске. Поред церемониjа одавања државних и воjних почасти биће изведени и краћи уметнички програми у извођењу наjбољих ђака Шабачке, Панчевачке, Смедеревске, Чачанске, Лазаревачке и гимназиjе Владичиног Хана, коjи учествуjу у наградном студиjском путовању коjе за циљ има обилазак српских воjних мемориjала у Републици Грчкоj. Помену и комеморативним свечаностима присуствоваће и представници више српских удружења за неговање традициjа ослободилачких ратова Србиjе. Србиjа ће бити представљена на ниском нивоу, а српску делегациjу ће предводити државни секретар Министарства рада, запошљавања

Предсjедник Друштва за очување сjећања на холокауст из Новог Сада Александар Вељић згрожен jе изjавом бискупа Милета Боговића, коjи негира стравичне злочине над Србима и Јевреjима у усташком логору смрти „Јадовно“, почињене почетком Другог свjетског рата.“Згранут сам чињеницом да jедан високи католички свештеник, као што jе Боговић, негира наjгрозниjе злочине на тлу Европе, почињене у логору `Јадовно`, као и чињеницу да су усташе убиjале Србе и Јевреjе на начине коjи људски разум не може ни да замисли“, навео jе Вељић у данашњем саопштењу. Он jе подсjетио да jе недавно католички свештеник Стjепан Разум релативизовао злочине почињене у концентрационом логору „Јасеновац“, називаjући их „српским митом“. Вељић jе истакао да jе несхватљиво

У зaгрeбaчкoj Гaлeриjи Нoвa 18. сeптeмбрa oтвoрeнa je излoжбa „Спoмeници у трaнзициjи. Рушeњe спoмeникa НOБ-a у Хрвaтскoj“, кoja сe мoжe рaзглeдaти идућa двa мjeсeцa. Tри млaдe кустoсицe, Лaнa Лoврeнчић, Рeбeццa MцKay и Tихaнa Пупoвaц, уз oргaнизaциjску пoдршку СНВ-a и WХW-a, приje гoдину дaнa крeнулe су у рeaлизaциjу излoжбe кoja сe нe бaви сaмo прoблeмoм физичкoг рушeњa спoмeникa НOБ-a, нeгo тoм прoблeму приступa и кao идeoлoшкoм и пoлитичкoм питaњу. – Moнoгрaфиjу o штeти кoja je учињeнa нa спoмeничкoм нaсљeђу НOБ-a, у кojoj je eвидeнтирaнo три oд укупнo сeдaм хиљaдa спoмeникa, нaпрaвиo je СAБA 2000. гoдинe. Приje три гoдинe крeнулa je инициjaтивa СНВ-a дa сe изрaди дoкумeнтaциja стaњa спoмeникa НOБ-a, кaкo би

Хамбург – Есесовци водили уређивачку политику у престижном немачком недељнику све до осамдесетих година прошлог века. Редакциjа хамбуршког „Шпигла”, водећег политичког магазина Немачке и наjтиражниjег недељника Европе, суочила се минулог викенда са немилом прошлошћу. Према изjавама учесника jавне дискусиjе, прошле суботе, уређивачка епоха „Гебелсових наследника” траjала jе до осамдесетих година прошлог века, односно до одласка у пензиjу старих нациста. Израз „Гебелсови наследници” дословце одговара чињеницама. Вилфрид фон Овен, у рату ађутант Хитлеровог министра за пропаганду Јозефа Гебелса, био jе дугогодишњи дописник „Шпигла” из Јужне Америке, премда jе у Немачкоj покренута истрага против њега због глорификациjе „jунаштва армиjа Трећег раjха”. Невоља по „Шпигл” утолико jе већа, jер jе Вилфрид фон Овен успео