Унутар Матице српске постоjи струjа коjа жели да у потпуности избаци латиницу из новог издања „Правописа српског jезика“, сазнаjе Радио 021.     Како за 021 каже jедан од лингвиста укључених у израду овог капиталног дела, коjи jе желео да остане анониман, притисак „талибана“ коjи лобираjу да се из израде Правописа искључе наjистакнутиjи лингвисти, кулминирао jе недавним достављањем петициjе за избацивање одредбе коjа дефинише латиницу као друго, алтернативно писмо српског jезика. „Имам великих проблема у послу због ових ‘талибана’, коjи имаjу утицаjа, а вођени су искључиво своjим личним политичким убеђењем, без икаквог знања о лингвистици“, каже он за Новосадски информативни портал.   Преко 5.000 потписа за избацивање латинице прикупило jе београдско удружење „Ћирилица“, чиjи чланови

После свега што сам пре дознао – наставља Данко Васовић – након све документациjе коjу сам прикупио, jа сам тачно и непогрешиво знао шта треба да гледам у том усташком филму, кога ћу срести и ко ће се поjавити у том „живом“ документу, коjи jе, може се само слутити и нагађати из коjих разлога и по чиjем наређењу, шездесет година чамио у бункеру и чуван као наjстрожа државна таjна. Факсимил Валдхаjмове воjне књижице Поглед у Јасеновац Тако сам, на неки начин, и своjу књигу о Валдхаjму подредио филму, определио се да живом сликом, аутентично и беспоговорно докажем ко jе био Курт Валдхаjм и какву jе улогу играо у Другом светском рату на простору некадашње Југославиjе, у овом

Већ видим незадовољне коментаре типа: „Јао, неће ваљда опет о Косову“?! Жао ми jе, али – хоћу. О чему друго писати у недељи у коjоj се обележава стогодишњица Првог балканског рата и Кумановске битке, када jе после више векова Космет враћено у српски државни корпус? О чему писати у недељи у коjоj нас jе поново посетио британски министар спољних послова Вилиjем Хеjг (последњи пут jе био пре две године, када jе требало ломити Београд да одустане од сопственог предлога косовске резолуциjе у Генералноj скупштини УН) и у дану када нам стиже евро-атлантски двоjац Хилари Клинтон–Кетрин Ештон да удруженим снагама jош jедном „подржи“, „охрабри“ и „подстакне“ нове српске власти (нарочито Николића

Кад сам кренуо из Београда, мислио сам да одлазим заувек, а ипак сам у Италиjи остао само годину и по дана jер се у мени нешто бунило и нисам могао да се помирим са поразом, да признам победу онима коjи су на нечасан начин покушали да ме униште и као човека и као новинара – каже Данко Васовић.  Бањалука, jула 1942: Валдхаjм између Павелића и немачког генерала Фридриха Штала Тамо у туђини сам схватио да jе jедини начин да победим и изборим се са ветрењачама да се вратим и наставим ту где сам стао, да до краjа разголитим истину о Курту Валдхаjму, што ће несумњиво истерати на чистину и оне

 Светосавска омладинска заjедница Бањалука у сарадњи са Удружењем студената историjе „Др. Милан Васић“ Бањалука, организуjе циклус предавања „Мjесец сjећања на страдање Срба у XX виjеку“. „Жеља да се жртве не забораве и формирање осjећања одговорности према своjим прецима и њиховоj жртви покренули су нас на нешто овако“ наводе организатори.  Предавања ће се одржавати  петком у просториjама Светосавског културног клуба, ул. Бана Милосављевића 8 и то по сљедећем распореду:  – Петак, 02.11.2012. г. – предавање :„Наше Јадовно: култура сjећања  и памћења (1941-1945)“ – предавач др Душан Басташић, предсjедник УГ „Јадовно 1941.“  – Петак, 09.11.2012. г. – предавање :„Страдање српског православног свештенства у НДХ “, предавач jереj мр. Драган Шућур.  – Петак,16.11.2012. г. – предавање :„ Холокауст и геноцид НДХ на териториjи среза Сански Мост

Моjе шиканирање у „Новостима“ краjем осамдесетих и почетком деведесетих година – вели даље Данко Васовић – ниjе ме, ипак, поколебало нити присилило да одустанем и од свега дигнем руке, да се баталим истраге о „заслугама“ Курта Валдхаjма и крвавим траговима коjе jе током Другог светског рата оставио на тлу Југославиjе. Сачувале га комшиjе: Данко Васовић са италиjанским песником Дантеом Мафиjом током изгнанства у Италиjи Једног дана, добро сам упамтио, било jе то 5. децембра 1991. године, зове ме Вук Браjовић, син Радета Браjовића, да идемо да играмо кошарку. Срели смо се у редакциjи, он се као случаjно задесио код тате. Никада раниjе ме ниjе звао нити смо ми били неки