Sofija Jovanović dobila je čak 13 ordena zbog zasluga u Velikom ratu. Njen lik našao se i na nemačkoj dopisnici s natpisom „Dama-vojnik u borbi 1912. godine“, a slika u uniformi objavljena je na ilustraciji pariskog „Malog žurnala“ s potpisom „Heroina Srbije“     Lepotica i heroj, ratnica i dama… Sve je ovo bila Sofija Jovanović – dobrovoljac i narednik srpske vojske u ratovima od 1912 do 1918. godine, žena koju su Francuzi nazvali „srpska Jovanka Orleanka“. – Čak 13 ordena je dobila moja prabaka – kaže za „Жivot plus“ Sanja Krsmanović Tasić, dramaturg, glumica i ponosna praunuka Sofije Jovanović. Ona je napravila predstavu „Priče hleba i krvi“ o hrabroj

BEOGRAD – Predsednik Srbije Tomislav Nikolić rekao je danas da je Arčibald Rajs bio saborac i junak koji je golgotu Velikog rata prošao ne kao stranac već deleći sudbinu srpske vojske i naroda i koji je ostao u Beogradu do smrti predan želji da doprinosi i pomaže Srbiji.   Nikolić kod spomenika Rajsu u Topčiderskom parku   „Ja sam švajcarski dobrovoljac Srpske vojske, drug veličanstvenih ratnika Šumadije, Dunava, Morave, Timoka i Vardara“ citirao je Nikolić Rajsove reči i naveo da je doktor Arčibald Rajs time definisao sebe i svoj boravak u Srbiji od 1914. godine, Nikolić je na obeležavanju 100.godišnjice početka rada Arčibalda Rajsa u Srbiji, kod spomenika Rajsu u

Dvadeset šestog aprila se navršava 99 godina od događaja koji bi Srbiji, da je prihvatila tom prilikom donete odluke, obezbedio sasvim drugačiju sudbinu. Jedan od naših najznačajnijih mislilaca toga doba, prof. dr Lazo Kostić (1897-1979) prokomentarisao je to sledećim rečima: „Jedan takav primer velikodušnosti i istovremeno ludosti nije poznat u istoriji. Srbija se odriče u korist svojih najvećih neprijatelja, Hrvata, dobitka, koji se samo jedanput u istoriji dodeljuje“. Tri sile Antante (Velika Britanija, Francuska i Rusija) sastale su se u Londonu sa Italijom da bi se dogovorile o uslovima za stupanje Italije u rat na strani Antante. Dvadeset šestog aprila 1915. potpisan je ugovor, koji pored teritorijalnih interesa Italije definiše

Na teritoriji Mačve, Jadra, Rađevine, Pocerine, austrougarski vojnici su u leto 1914. godine počinili užasne zločine nad civilima. U Prnjavoru, Lešnici, u Petkovici, Lipolistu, Culjkoviću, Dobriću, Bogosavcima ubijali su starce, žene, masakrirali decu. Srpska vojska uspela je da za osam dana porazi moćnu austrougarsku vojsku i da je natera da napusti Srbiju. Posle poraza na Ceru, austrougarski vojnici su, kako beleži češki pisac i pripadnik carske vojske Egon Ervin Kiš, bezglavo počeli da beže. Konjanici su tada mamuzali konje, vojnici su preplivali Drinu, želeli su što pre da nestanu iz Srbije. Srpska vojska, koja ih je gonila, u oslobođenim selima Mačve nailazila je na stravične zločine. Austrougarski vojnici vešaju majku

„Kada pobedimo Srbiju, tada će zadugo biti pobeđen i srpski imperijalizam sa ove i one strane granice. Naravno, mi ne moramo prvi da dokazujemo da smo jači od Srbije, ali ćemo sukobom dokazati da se ne plašimo zaštitnika Srbije, Rusije, dok će se s druge strane, ukoliko Rusija ne uđe u sukob, jasno pokazati da se ona plaši nas i Nemačkog carstva… Time će nestati balkanska avet“, pisao je 1914.  ugledni nemačko-austrijski istoričar dr Bertold Molden   Prilog 1 Promemoria dr Moldena 6. jul 1914.     Monarhija sada proživljava one trenutke koji su odlučujući za dugi niz narednih godina. Istorija narednih godina, verovatno narednih decenija, nosiće pečat odluka koje budu donesene ovih dana. Radi se