Софиjа Јовановић добила jе чак 13 ордена због заслуга у Великом рату. Њен лик нашао се и на немачкоj дописници с натписом „Дама-воjник у борби 1912. године“, а слика у униформи обjављена jе на илустрациjи париског „Малог журнала“ с потписом „Хероина Србиjе“     Лепотица и хероj, ратница и дама… Све jе ово била Софиjа Јовановић – добровољац и наредник српске воjске у ратовима од 1912 до 1918. године, жена коjу су Французи назвали „српска Јованка Орлеанка“. – Чак 13 ордена jе добила моjа прабака – каже за „Живот плус“ Сања Крсмановић Тасић, драматург, глумица и поносна праунука Софиjе Јовановић. Она jе направила представу „Приче хлеба и крви“ о храброj

БЕОГРАД – Председник Србиjе Томислав Николић рекао jе данас да jе Арчибалд Раjс био саборац и jунак коjи jе голготу Великог рата прошао не као странац већ делећи судбину српске воjске и народа и коjи jе остао у Београду до смрти предан жељи да доприноси и помаже Србиjи.   Николић код споменика Раjсу у Топчидерском парку   „Ја сам шваjцарски добровољац Српске воjске, друг величанствених ратника Шумадиjе, Дунава, Мораве, Тимока и Вардара“ цитирао jе Николић Раjсове речи и навео да jе доктор Арчибалд Раjс тиме дефинисао себе и своj боравак у Србиjи од 1914. године, Николић jе на обележавању 100.годишњице почетка рада Арчибалда Раjса у Србиjи, код споменика Раjсу у

Двадесет шестог априла се навршава 99 година од догађаја који би Србији, да је прихватила том приликом донете одлуке, обезбедио сасвим другачију судбину. Један од наших најзначајнијих мислилаца тога доба, проф. др Лазо Костић (1897-1979) прокоментарисао је то следећим речима: „Један такав пример великодушности и истовремено лудости није познат у историји. Србија се одриче у корист својих највећих непријатеља, Хрвата, добитка, који се само једанпут у историји додељује“. Три силе Антанте (Велика Британија, Француска и Русија) састале су се у Лондону са Италијом да би се договориле о условима за ступање Италије у рат на страни Антанте. Двадесет шестог априла 1915. потписан је уговор, који поред територијалних интереса Италије дефинише

На територији Мачве, Јадра, Рађевине, Поцерине, аустрoугарски војници су у лето 1914. године починили ужасне злочине над цивилима. У Прњавору, Лешници, у Петковици, Липолисту, Цуљковићу, Добрићу, Богосавцима убијали су старце, жене, масакрирали децу. Српска војска успела је да за осам дана порази моћну аустроугарску војску и да је натера да напусти Србију. После пораза на Церу, аустроугарски војници су, како бележи чешки писац и припадник царске војске Егон Ервин Киш, безглаво почели да беже. Коњаници су тада мамузали коње, војници су препливали Дрину, желели су што пре да нестану из Србије. Српска војска, која их је гонила, у ослобођеним селима Мачве наилазила је на стравичне злочине. Аустроугарски воjници вешаjу маjку

„Када победимо Србиjу, тада ће задуго бити побеђен и српски империjализам са ове и оне стране границе. Наравно, ми не морамо први да доказуjемо да смо jачи од Србиjе, али ћемо сукобом доказати да се не плашимо заштитника Србиjе, Русиjе, док ће се с друге стране, уколико Русиjа не уђе у сукоб, jасно показати да се она плаши нас и Немачког царства… Тиме ће нестати балканска авет“, писао jе 1914.  угледни немачко-аустриjски историчар др Бертолд Молден   Прилог 1 Promemoria др Молдена 6. jул 1914.     Монархиjа сада проживљава оне тренутке коjи су одлучуjући за дуги низ наредних година. Историjа наредних година, вероватно наредних децениjа, носиће печат одлука коjе буду донесене ових дана. Ради се