
Милана Бабић: Диана
Историjу пишу побjедници. Историjа jе колико истражена, толико и сакривена. Колико забиљежено сjећање у истоj мjери и трагалаштво, и сjећање. Потрага за историjом свиjета, за смислом и промислом. Историjа jе и свештена историjа – историjа дjела Божjих. Садеjство Бога и човjека. Прича о слобода избора… Држати нешто у сjећању значи држати нешто у срцу и приповиjедању. Оставити траг – риjечjу, сликом, филмском траком. Рећи истину, значи рећи нешто до краjа, непосредно, без патетике и мржње, без уљепшавања. Срцем и душом. Писати добро значи – непрестано сводити своj живот пред троструким судом: Божjим, своjе савjести и судом историjе. Моjи записи, препуни су свjедочанства шта човjек човjеку може урадити. Шта све он













