arrow up
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Jasenovac – Nekropolis Balkana (Video)

12. april 2022.

U Hrvatskoj postoji jedan grad koji decenijama pokušavaju da sakriju… Realizacija: Srpska ramonda; Izvor: Srpska ramonda , 10. april 2020. NAPOMENA: Svi navodi izneseni u ovom tekstu i video zapisu su lični stav autora i ne moraju odražavati stavove redakcije portala. U cilju sveobuhvatnijeg informisanja javnosti, objavljujemo i priloge od značaja za misiju udruženja Jadovno 1941. čak i kada su oni potpuno suprotni njegovim stavovima. Grad sa preko milion duša čija su tela ugašena u najvećim mukama… Sećanje na njih ostavljeno je nama na čuvanje i tako će biti dok i jedna sveća pod svodom nebeskim daje tračak svetlosti…

„NATO agresija” kada smo počeli da stvari nazivamo pravim imenom? (VIDEO)

11. april 2022.

U godinama nakon NATO agresije visoki vojni i državni zvaničnici izbegavali su korišćenje termina „NATO agresija”. Izvor: Srpska istorija Priredio: Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta NAPOMENA: Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne moraju odražavati stavove redakcije portala. U cilju sveobuhvatnijeg informisanja javnosti, objavljujemo i priloge od značaja za misiju udruženja Jadovno 1941. čak i kada su oni potpuno suprotni njegovim stavovima. Sve do 2015. godine, izraz „NATO agresija”  nije bio ustaljeni pojam koji je korišćen u zvaničnim obraćanjima već su se koristili pojmovi „bombardovanje” i „agresija”, bez direktnog navođenja odgovornih za ovaj zločin. Negde od 2005. godine, u medijima se „stidljivo” spominje termin „NATO

Ne opraštamo dok se ne pokaju: Kako je u Srbiji za vreme Jugoslavije sprovođen kulturni inženjering

10. april 2022.

„Propustili smo pola veka nenegovanja kulturne samosvesti zbog genocida nad Srbima u Drugom svetskom ratu. Vremenom počele su strahovite revizije zbog kojih su umetnici i žrtve ućutkani. Zlo nije kažnjeno. Ne možemo da oprostimo jer se niko nije ni pokajao“, kaže za Sputnjik Slavica Garonja Radovanac govoreći o odnosu kulture i nacionalne traume. Kulturna trauma kao deo našeg kolektivnog identiteta tema je novog broja časopisa „Kultura“ u kojem autori iz različitih oblasti – kulturologije, nauke o književnosti, antropologije, filozofije, psihologije, sociologije govore o kulturnoj refleksiji naših kolektivnih trauma kakve su seobe i genocidi, naročito u 20. veku. Od devet radova predstavljenih u ovom zborniku, tri se bave traumama genocida u

NOVA KNJIGA SRETENA JAKOVLJEVIĆA – „Skrivena istorija o stradanju Srba na prostoru NDH (1941- 1945)

9. april 2022.

Sreten Jakovljević, novinar, pisac i član Udruženja novinara Srbije (UNS) objavio je knjigu „Skrivena istorija o stradanju Srba na prostoru NDH (1941 – 1945) „Ovom knjigom pokušavamo mnoge skrivene priče da otrgnemo od zaborava“ napisao je Jakovljević u predgovoru i dodao da se u ratu zaboravljaju sudbine i stradanja „malih“ ljudi, a njihove priče čine najverodostojniji mozaik istine o ratnim užasima. Knjiga je rezultat višedecenijskih istraživanja u arhivama, bibliotekama, kao i neposrednih razgovora sa učesnicima Drugog svetskog rata. Autor u delu piše da su komunisti veličali svoju pobedu, skrivali greške i zločine koje su učinili, a jugoslovensku vojsku prikazali kao negativce. „U to ime mnoge zločince i krivce za srpska

Bivši logoraši: Za zločine u „Lori“ sramotna svaka presuda osim doživotne (VIDEO)

7. april 2022.

Bivši logoraši splitskog logora „Lora“ kažu da je kazna za ratne zločine nad srpskim civilima izrečena bivšem upravniku ovog logora Tomislavu Duiću i čuvaru Emiliu Buguri, sramotna i poražavajuća. Bivši logoraši, koje je u ljeto 1992. Hrvatska vojska zarobila i odvela u ovo mučilište, kažu da je sramotno niska presuda za strahote koje su Duić i Bungur lično radili. – Sramotna je svaka presuda osim doživotne za ono što je upravnik logora Tomislav Duić radio. To se ne može ljudski i razumno opisati, te torture, a najmanje dvadeset puta sam o rome svjedočio i davao iskaze. Osim toga, mi smo i krunski svjedoci da je Hrvatska učestvovala u ratu u

OBILJEЖENO 80 GODINA OD STRADANJA U DOBRELJIMA: Preko zločina se ne može preći zaboravom nego praštanjem (FOTO)

5. april 2022.

U gatačkom selu Dobrelja obilježeno je 80 godina od svirepog ubistava 39 nedužnih civila od strane partizana Prvog hercegovačko-crnogorskog udarnog bataljona. Parastos poginulima služio je Njegovo preosveštenstvo Episkop Zahumsko-hercegovački i primorski g. Dimitrije. Potomci i poštovaoci nevino stradalih civila ovog hercegovačkog kraja, po prvi put na osamdesetu godišnjicu od pokolja, parastosom su obilježili dan sjećanja na stradale pretke. Milivoje Sušić imao je šest godina kada su mu partizani ubili oca i djeda. Priča, njegov život nakon tog 04. aprila bio je velika patnja. -Toga dana partizani su mi ubili oca Obrena i đeda Pavla, nisu se tome nadali, jer nikome ništa skrivili nisu. Sa šest godina ostao sam siroče,brat mi

Đurđica Dragaš: Mi znamo šta su Prebilovci

2. april 2022.

Ušla sam u mrak bioskopske sale noseći sa sobom ostatke dana, beogradske gužve, one uobičajene, svakodnevne nervoze s kojom živimo. Izašla sam uplakana, potresena, ali preporođena. Drhtavih očiju, ali punog srca. Posle filma „Prebilovci – tamo i kamen ima ožiljak“ u glavi mi je bila samo jedna misao – život je čudo, strašno, surovo i blistavo čudo! Kako drugačije objasniti ono što se u tom hercegovačkom selu desilo 1941, 1942, 1990, 1991, 1992? Kako drugačije pojmiti to što i danas, uprkos svemu, u Prebilovcima živi 40-ak ljudi, što se čuje dečji smeh i crvkut ptica?! Jer, kao što reče jedan od učesnika filma, ni ptice neće da pevaju ako nemaju

„Prebilovci – tamo i kamen ima ožiljak“ – premijerno na Martovskom festivalu

31. mart 2022.

Na ovogodišnjem, 69. Martovskom festivalu, svetsku premijeru je imao film u produkciji RTS-a, „Prebilovci – tamo i kamen ima ožiljak“ Sanje Dragićević Babić. Film govori o masakru u Prebilovcima koji su ustaše počinile u avgustu 1941. nad srpskim meštanima sela Prebilovci, uglavnom nad ženama, decom i starcima, ali i o ponovljenom zločinu 1992. godine. „Ovo jeste film i o zločinu koji se desio 41, ovo jeste film o pokušaju zatiranja jednog sela 41. godine. Iza priče o Prebilovcima krije se i još jedna stvar, to je da je posle tog pokušaja zatiranja selo je ponovo oživelo. Ovo je film o ponovnom zločinu devedesetih godina i o ponovnom pokušaju zatiranja istog

Svetska premijera filma “PREBILOVCI – tamo i kamen ima ožiljak” na 69. Martovskom festivalu

28. mart 2022.

Svetska premijera dokumentarnog filma “PREBILOVCI – tamo i kamen ima ožiljak” (Srbija / 2022. / 82’), autorke Sanje Dragićević Babić, biće održana na 69. Martovskom festivalu 30. marta od 19 časova u Velikoj sali Doma omladine Beograda. Ovaj dokumentarac nastao je u produkciji Radio-televizije Srbije, snimatelji su Dragoslav Bojković i Nikola Đurović, a producent Milica Dabić. Znate li za selo u Hercegovini, gde svaka kuća, svaki kamen i svaki čovek imaju ožiljak? Za selo u kojem je dva puta zaustavljan život, a ono iznova oživljavalo? Gde su jednom ubijeni, opet ubijani? Gde, uprkos svemu, život i dalje govori? Znate li kako je u tom selu došlo do preobražaja od mržnje

Nikola Milovančev: Draža Mihailović o broju žrtava (II) – 823.000 Srba ubijeno po izjavi Pircia Birolija (do početka 1943)

28. mart 2022.

Dosad pobijeno u Jugoslaviji 823.000 Srba. O ovome izjavio talijanski Guverner Crne Gore prema podacima koje imaju Italijani, piše Draža Mihailović emigrantskoj vladi u London. Osim izveštaja Draže Mihailovića, koji je predsednik emigrantske vlade dr Slobodan Jovanović poslao kraljevskom poslanstvu u Lisabonu 27. januara 1943, sačuvan je još jedan telegram sa sličnom sadržinom, koji je predsednik vlade poslao u Lisabon pola meseca kasnije, 11. februara 1943. Dok je prvi izveštaj kraći i pretežno političke prirode (uz navođenje broja o 600.000 Srba ubijenih u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj), drugi je u celosti, osim vesti o odluci konferencije šefova Gestapoa u Beču o uništenju četničkog pokreta, posvećen ratnim žrtvama. Prva strana šifrovanog telegrama

Đurđica Dragaš: Priča o Milutinu – priča o narodu koji samo brani svoju kuću

27. mart 2022.

Prođe godina dana kako je u 86-oj godini u Lebanu umro Milutin Cvetković. Vest koja bi se, da su okolnosti bile drugačije, ticala samo njegovih rođaka i prijatelja, rastužila je čitavu Srbiju. Zašto? Zato što se ovaj vremešni čovek svega 15-ak dana pre svoje smrti hrabro suprotstavio pljačkašu koji mu je upao u kuću. Uprkos faktoru iznenađenja, bezočnosti i brutalnosti plačkaša i velikoj razlici u godinama (uljez je bio 35-ogodišnji komšija), deka Milutin je još jednom dokazao onu poslovicu-jednom policajac, uvek policajac. Instinkt koji ga je sačuvao tokom dugogodišnje karijere, spasio je njega i nepokretnu suprugu i u ovoj , gotovo bezizlaznoj situaciji. Milutin je, glumeći nemoć, neprimetno izvukao pištolj

U ponedjeljak predavanje prof. dr Miloša Kovića u 15 gradova širom Srpske!

27. mart 2022.

Granična policija BiH je na prelazu Vardište 12. marta zabranila ulazak u BiH profesoru doktoru Milošu Koviću, uz obrazloženje da „predstavlja prijetnju po bezbjednost BiH“. Njegova riječ ipak prelazi Drinu, glasnije nego ikada. Niz patriotskih organizacija i pojedinaca širom Republike Srpske u ponedjeljak 28. marta organizuje onlajn predavanje profesora Kovića. Predavanje će biti održano u salama, amfiteatrima, kulturnim centrima i drugim lokacijama u 15 gradova, od Banja Luke do Trebinja. Riječ cijenjenog intelektualca i profesora na Odjeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu tako će svi zainteresovani moći čuti u prenosu uživo, na jedinstvenom događaju koji je ujedinio Srpsku. „Kao potomci naroda koji je uvijek iznad svega stavljao slobodu, smatramo

Đurđica Dragaš: Isekli su jutros jednu bukvu

26. mart 2022.

Raniše je jutros, ubiše potmulim udarcima. Pade uz tresak…. Leži na vlažnoj zemlji, međ’ korovom, na sitnom drveću što popusti pod njenom težinom. Leži, lepa i bela, beskrvna i veličanstvena. Leži, smrtno ranjena, nebolna i bistra kao nebo što  joj ostade u oku. Treperi rosa na njenoj nežnoj koži, miriše njeno lišće… poslednji put.  Plače šuma bez suze, žale je ptice što svijaše gnezdo međ’ njenim granama. Oplakuju je oblaci…  Govorili su joj – ne rasti toliko, ne listaj tako zeleno. Nije ih slušala. Pružala je svoje bele ruke ka nebu, smejala se suncu, nesvesna, nedodirljiva, ponosna. Milujući se s vetrom, nije čula korake. Radujući se kiši, nije videla varnice  sekire.

Pomen za srpske žrtve u Sijekovcu (FOTO/VIDEO)

26. mart 2022.

U Sijekovcu kod Broda, obilježeno je 30 godina od stravičnog zločina nad srpskim narodom, koji su počinile hrvatske snage. Ovom događaju prisustvovali su predsjednica Republike Srpske Жeljka Cvijanović, srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik, ministar rada i boračko invalidske zaštite Duško Milunović i delegacija Narodne skupštine Republike Srpske. Pomenu su prisustvovali i direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Milorad Kojić, poslanik u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Sanja Vulić, načelnik opštine Brod Zoran Vidić, te predstavnici ostalih institucija i organizacija, kao i brojni građani. Resorni ministar Duško Milunović poručio je da ni žrtve ni zločinci ne smiju biti zaboravljeni i podsjetio da je u

Stari Brod: Obilježeno 80 godina od strašnog zločina nad Srbima (VIDEO)

23. mart 2022.

Služenjem liturgije i pomena u Starom Brodu kod Višegrada juče je obilježeno 80 godina od stradanja više od 6.000 Srba Sarajevsko-romanijske i Podrinjske regije, koje su ubile ustaše predvođene Jurom Francetićem. Pokolj u Starom Brodu i Miloševićima desio se tokom proljeća 1942. godine. Ustaše su tada ubile oko 6.000 nenaoružanih Srba, isključivo civila, a najmasovniji zločin izvršen je upravo na jučerašnji dan 22. marta 1942. IZvor: RTRS Vezane vijesti:

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA