
Срећна ти, рођена, слава!
Рођена, Ево ти опет пишем. Мислио сам, искрено, и раније, али никад времена. Као и прошлих година, нећу у нашу преписку рачунати плаве коверте. У њима се не дописују људи, него апстракције. А ти мени ниси било ко. Најмање апстракција. Мислио сам да ти пишем небројено пута. Да молим кад су мене људи молили. Да тражим оно што њима треба. А сигурно су до тебе дошли они дубоки уздаси. У њима свега. Жеље да људима буде боље, али и да будемо бољи људи. Молитве и молбе. Али не брине ме толико то. Не брину ме ни непријатељи. Не желим их, али знам да их и честит човјек или онај који












