arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Сећања на „Олују”: Још ходамо у колони ужаса

6. август 2016.

Зора Радичић, из Рељиног Села код Ливна, о августу 1995. и данима голготе који и даље трају: Само ме смрт може ослободити слика страдања. Једном смо се вратили, камен на камену није остао Пољубила сам кућу и пала на праг. Да ли се заувек растајемо, кућо моја? Цвилим, јецам, јаучем. Прстима грабим земљу. Гребем, да је под ноктима понесем. Супруг ме подиже. Говори ми: „Вратићемо се, само да ово прође. За дан-два.“ А ја сам имала страшан предосећај који ме је оборио. Почетак августа 1995. године, почетак „Олује“. Зора Радичић, из Рељиног Села код Гламоча, тако се растала, каже, са једним јединим животом. Све што је после тог живота следило

garavice-stratiste.jpg

На Гаравицама данас парастос и комеморативни скуп

6. август 2016.

У Гаравицама, код Бихаћа, данас ће пригодним програмом бити одата пошта Србима, Јеврејима и Ромима које су убиле усташе у тадашњој Независној Држави Хрватској /НДХ/. У 11.00 часова биће одржан историјски час, а у 11.15 часова служен парастос за српске, јервејске и ромске жртве. У 12.15 часова планирано је обраћање званичника, а у 12.30 часова обилазак хумки, прислуивање свијећа и полагање вијенаца. Организациони одбор овогодишњег традиционалног помена гаравичким жртвама, позива грађане Бихаћа и бихаћког краја, као и народ сусједних општина Лике, Баније и Кордуна, представнике свих нивоа власти, вјерске службенике и медије, са основним циљем да након 75 година од почињеног злочина, одамо помен, како гаравичке жртве и заслужују са

Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима. ФОТО: Пребиловци село на интернету.

У Пребиловцима почело обиљежавање 75 година од страдања Срба Херцеговине

6. август 2016.

Светом архијерејском литургијом у храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима поред Чапљине јутрос је почело обиљежавање 75 година од страдања Срба са подручја јужне Херцеговине. Уједно се обиљежава и година дана од изградње овог храма, који је посвећен мученицима пребиловачким и доњехерцеговачким. Свету архијерејску литургију предводи Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије, уз саслужње бројног свештенства. Обиљежавању присуствује више стотина људи, међу којима је српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић. Пребиловци у општини Чапљина је село које је највише страдало у Другом свјетском рату у Европи. Његова светост патријарх српски Иринеј 8. августа прошле године је, уз саслужење бројних владика и свештенства, освештао Храм Васкрсења Христовог, који је саграђен у

Пребиловци, на дан освештања Храма васкрсења Христовог.

Најава: Дан Пребиловачки, 6. август 2016.

5. август 2016.

У периоду од 05 – 08. августа 2016. у Пребиловцима ће бити обиљежен Празник Светих Пребиловачких и доњохерцеговачких мученика поводом: –  75 година од  страдања Срба из Пребиловаца и Доње Херцеговине у геноциду НДХ –  25 година од прве сахране жртава геноцида НДХ из јама Доње Херцеговине –  Прве годишњице Храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима   Програм: 5. август 2016. -поклоничко путовање из Новог Сада и Београда за Пребиловце -Вечерња служба у Храму Васкрсења у Пребиловцима у 19:30 часова -Промоција  књиге Милана Бекана „Очи у очи“, амфитеатар Храма у Пребиловцима у  20:30 часова 6. август 2016. Света Архијерејска Литургија у Храму Васкрсења у Пребиловцима у 9:00 часова Послије подне обилазак

Недељко Митровић

Митровић: Организовањем фестивала у вријеме годишњице српског страдања у „Олуји“, пљује се по свему што се догодило 1995. године

3. август 2016.

Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске саопштила је да се, уз израз огорчења и оштрог противљења, придружује петицији за одгађање „Нектар фреш вејв“ фестивала у Бањалуци. „Тих дана сјећамо се стотина хиљада убијених и протјераних Срба током хрватске војне акције `Олуја`“, наводи се у саопштењу. Из Организације поручују да се организовањем оваквог фестивала „пљује по свему што се догодило 1995. године“. У вријеме обиљежавања 21 године од српског страдања у „Олуји“, Градоначелник Бањалуке Слободан Гаврановић боравиће са делегацијом у Румунији. „Зар треба да останемо нијеми на патње ових несрећника? Тужно је и жалосно што смо доведени у ситуацију да ових дана расправаљамо о овоме, умјесто

Избјегличка колона

Програм обиљежавања годишњице страдања Срба августа 1995.

3. август 2016.

ПРОГРАМ ОБИЉЕЖАВAЊА двадесетпрве годишњице страдања Срба у агресији Хрватске на Републику Српску Крајину у августу 1995. године („Операција Олуја“)     БАЊА ЛУКА Сриједа, 3.8.2016. Саборни Храм Христа Спаситеља 20.30 Паљење свијећа и 21.00 Духовно умјетнички програм Четвртак, 4.8.2016. 09.45 Пердувово Гробље – Полагање цвијећа испред споменика 11.00 Храм Свете Тројице – Парастос 12.00 Коло српских сестара – Даћа Петак, 5.8.2016. 19.00 Дом омладине – Пројекција данског документарног филма „15 минута – масакр у Двору“ и трибина „Шта се заиста десило у Двору 8. августа 1995?“ НОВИ ГРАД Субота, 6.8.2016. 10.00 Храм Св. Апостола Петра и Павла – Парастос 10.45 Паљење свијећа према “мосту спаса” и спуштање вијенца у ријеку

Нису заборављене жртве убијене у Бајића јамама код Костајнице

3. август 2016.

У понедељак, 01. августа 2016. послије подне унаточ лошем времену служен је парастос, на „Бајић јамама“, недалеко бивше циглане и жељезничке станице у Хрватској Костајници. Служио је протојереј-ставрофор, Далибор Танасић. На овом мјесту недалеко града, убијено је од 1941-1945. године око 2ооо лица, становника села са обе стране Уне. У ноћи 31.7.1941. убијена је прва група, 16 сељака из оближњих села Чукура и Пањана.Током слиједећег дана, 1.8.1941. стрељано је 3о становника Босанске Костајнице а потом и 23 лица из села општине Мајур и 16 из Утолице,  да би се након тога наставила готово стална погубљења. У вријеме трајања офанзиве на Козари 1942. године у привремени логор код Шумарије дотјерано је

Академик Василије Крестић Фото Н. Фифић

Шта хоће Вељко Ђурић Мишина?

3. август 2016.

Текстом „Чему замајавање јавности с пописом српских жртава“, који је објављен у Политици 28. јула, Ђурић жели да осујети рад на попису пострадалих Срба у двадесетом веку. Он признаје да је такав попис неопходно обавити, па да је и сам покушавао да оргaнизује рад на том послу, али да његов предлог „није наишао на интересовање у високим органима државне управе”. Сад, кад се тог посла прихватило Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку и када је Свети синод Српске православне цркве, препознавши племениту потребу таквог посла, одлучио да посредством својих парохија помогне Друштву у прикупљању имена пострадалих Срба, Ђурић је то оценио као „замајавање јавности”. Штавише,

У Ламинцима откривен реновирани споменик погинулим бирцима

2. август 2016.

У Ламинцима код Градишке данас је служен парастос и положени су вијенци на реновирани спомен-комплекс погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског и Народноослободилачког рата и жртвама фашистичког терора из овог краја. Вијенце су положили начелник општине Градишка Зоран Латиновић, представници општинске и мјесне борачке организације, СУБНОР-а, мјесне заједнице Ламинци, представници СДС-а и породице погинулих бораца. Начелник општине Градишка Зоран Латиновић изразио је задовољство што је на Илиндан, када се обиљежава храмовна слава и народни збор у Ламинцима, откривен реновирани споменик погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског рата и на достојанствен начин одан помен свим српским жртвама у протеклим ратовима. „Општина се потрудила да изградњом нових путева, довођењем водовода и другим активностима створи примјерене улове за живот

Владика Атанасије служио парастос жртвама усташког покоља на Шушњару

2. август 2016.

Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Атанасије, уз саслужење свештенства ове епархије, служио је данас на Шушњару у Санском Мосту парастос за жртве усташког покоља на Илиндан 1941. године. Члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић рекао је да се данас обиљежава 75 година од једног од највећих страдања Срба на простору бивше Југославије. „Овдје је 5.500 људи убијено и то је био један од покушаја НДХ да заплаши Србе, да их стави под потпуну контролу. Сански Мост је увијек био слободарски град, град који је знао да се бори за истинске вриједности“, рекао је Иванић новинарима у Санском Мосту. Он је изразио наду да ће власти Санског Моста, Унско-санског кантона

Диклић: Степинац може бити проглашен само за демона

1. август 2016.

У Хрватској се рехабилитује усташтво, а војни викар Независне Државе Хрватске /НДХ/ Алојзије Степинац може бити проглашен само за демона, а не за свеца, рекао је историчар Момчило Диклић из београдског Института за европске студије. Диклић је на промоцији Зборника радова број 11 и 12 „Грађански рат у Хрватској 1991-1995“, која је одржана у Библиотеци града Београда, истакао да постоји гомила докумената у свијету који говоре о улози Степинца у НДХ. „Постоје и многи документи о улози његових подређених свештеника, али би СПЦ и Србија требало да их преведу и упознају свијет са оним што је Степинац радио“, навео је Диклић. Он је истакао да је Степинац „пројектант елиминације српског

Вучић: Све што се дешава озбиљно утиче на очување мира и политичке стабилности

1. август 2016.

Премијер Србије Александар Вучић у писму највишим европским званичницима изразио је забринутост због дешавања у региону и указао на огољену антисрпску политику, прије свега у Хрватској. „Постоји безброј ствари које говоре о томе како се, пре свега у Хрватској, води једна огољена антисрпска политика“, рекао је Вучић на конференцији за новинаре, наводећи да ће Србија увијек свима пружати руку помирења. Он је, у име Владе Србије и грађана, упутио писмо предсједнику Европске комисије Жан Клоду Јункеру, високом представнику за спољну политику и безбједност Федерики Могерини, комесару за проширење Јоханесу Хану, те предсједнику Европског парламента Мартину Шулцу, у којем је указао на ситуацију у региону и на неопходност очувања мира и

Иванић послије Јадовна и на Шушњару

1. август 2016.

Након што је почетком јула мјесеца присуствовао парастосу код Шаранове јаме на Велебиту, члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић присуствоваће сутра и парастосу на Шушњару у Санском Мосту. Програмом посјете предвиђено је да Иванић у 11.30 часова присуствује парастосу на Шушњару, а након тога у 13.00 часова полагању вијенаца жртвама усташког терора „Милин бирт“ и „Клаоница“, саопштено је из Предсједништва БиХ. Илиндански дани почели су 30. јула у Оштрој Луци, а манифестација ће бити настављена посјетом Шушњару, спомен-комплексу за пострадале у усташком покољу о Илиндану 1941. године, те обиљежавањем дана и славе општине Оштра Лука – Свети Пророк Илија. На Илиндан 1941. године усташе су на Шушњару код

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 01. август 1941. – Годишњица масовних злочина над Србима широм НДХ

1. август 2016.

Село Смиљан (родно село Николе Тесле). 1. августа 1941. године усташе поклале 66 мушкараца, жена и дјеце и спалиле у њиховим кућама под водством Руде Рица (учитељ, зликовац, командант усташког логора Јадовно на Велебиту), Аџије Јосе и Драгана Девчића. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005. Удбина, долина у Плочанском кланцу. Првог августа 1941. године усташе заклале неколико десетака Срба из околних заселака од којих само из села Комића 20. Више о овом злочину: Злочин у личком селу Комић 1941. године Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005. Широка Кула

Slobodan_Milosevic.jpg

Милошевић представљен као Хитлер а Срби као нови нацисти

1. август 2016.

Аустријски историчар Курт Грич оцијенио је да је НАТО од 1999. године, када је напао Савезну Републику Југославију /СРЈ/, себи дао за право да глобално интервенише да би проширио свој утицај, те да је искористио медије да би оправдао интервенцију на СРЈ представљајући тадашњег предсједника Слободана Милошевића као новог Хитлера. „Сугерисано је да је то борба против новог Хитлера. Милошевић је наводно нови Хитлер, а Срби нови нацисти“, појаснио је Грич, који је и аутор књиге „Рат за Косово“. Милошевић је послужио као `жртвени јарац` јер је то било потребно Западу, посебно Њемачкој, како би могли да дефинишу непријатеља и зато су медији представили Милошевића као злочинца. То је конструкција

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА