Како се на жељезничку станицу у Госпићу сваког дана допремао све већи број заточеника, усташе су простор на којем се вршио утовар и истовар стоке оградили дрвеним плотом и бодљикавом жицом у висини два метра, у који су на кратко вријеме могли да смјесте 500-700 људи, што је зависило од могућности директног транспортовања жртава у логоре или на губилишта. Овдје су усташе у прво вријеме вршили попис и подјелу приспјелих по националности на Србе, Јевреје и Хрвате. Њих је прихватао и организовао попис већ споменути усташки натпоручник Јанко Михаловић, управник за политичке затворенике у казнионици. Након тога су Јевреји и Хрвати камионом одвожени у Овчару или у казнионицу Окружног суда,

Током јуна и почетком јула, у Госпић су, жељезницом и камионима, стизали бројни транспорти са заточеницима. Простор казнионице Окружног суда није могао да их све прихвати, иако су жртве свакодневно отпремане у Јадовно и Слану. Због тога су усташе основали још један збирни логор, удаљен само три и по километра источно од казнионице, на лијевој обали ријеке Новчице, 250 до 300 метара далеко од ње. У систем концентрационог логора Госпић, ради још масовнијег допремања и истребљења српског и јеврејског народа, укључене су стаје вриједног Србина, трговца Матије Максимовића, који је, поред штампарије, књижаре и читаонице у граду, уз ријеку Новчицу имао и три велике стаје, димензија 30х10 м, у којима

Крајем маја и почетком јуна 1941. године, усташе су ужурбано припремале изградњу логора Слана и Метајна на Пагу, који су прву већу скупину заточеника примили 25. јуна. Иако по тадашњој административној подјели НДХ на жупе, Карлобаг и Паг нису улазили у састав котара Госпић нити Велике жупе Лика и Гацка, чије је сједиште било у Госпићу, логори на Пагу су били организационо везани за логор у Госпићу и налазили се у надлежности жупског редарственог равнатељства Госпић, које је имало једнака овлашћења у односу на логоре на Пагу као и за цијели комплекс усташких логора на подручју Госпића. То потврђују и чешћи доласци у ове логоре равнатеља жупског редарственог равнатељства из

ЈАДОВНО Под Велебитом бездна јама ћути  Мук јој страшнији од крика Небо изнад ње њене ране слути И плаче земља живих покојника   Дубока и тамна вјековима зјапи Сада са костима мученика И само одсјај небеских лампи  Освијетљава живе ране  несрећника   Чемером ли си  обавијен Велебите  Крв ти грца под изворима воде Гладна уста,а душе сите Сада по дворима Његовим ходе   Језива и тамна вјековима ћути  дубока и тешка ко дјевојачка суза Тишином својом на нова страдања слути  не може Србин без крви и уза   Проговорите кости недужних бића  Затресите земљу упрљану гријехом Доста је било муке и крвопролића Хоће ли икад српско чедо заспати са смијехом

Ове године, по први пут, Српско друштво „РАС“ из Норвешке упутиће трочлану делегацију на обележавање „Дана сећања на Јадовно 1941.“. Осим организације забавних садржаја, неговања српске културе и фолклора, те одржавања контакта са матицом и развијањем добрих односа са норвешким народом, сматрамо да је обавеза удружења у дијаспори и неговање културе сећања на невино страдале. У Норвешкој ове године се навршава 75 година од депортације првих логораша из тадашње Краљевине Југославије у Норвешку, од којих су готово сви били Срби. Наше друштво, у складу са могућностима, узело је учешће у организацији ове важне годишњице. Осим локалних дешавања, ове године смо одлучили и да пошаљемо делегацију на Јадовно. Рад удружења грађана