Душан Басташић, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Душан Басташић » Страна 192

Све бараке у Слани биле су ограђене бодљикавом жицом у неколико редова

БИЛТЕН: Глас Јадовна – Бр. 1

17. март 2019.

Фашизам у пракси: Само 30 одсто Хрвата верује у суживот са Србима Само 30 одсто испитаника старости од 14 до 29 година сматра да постоје квалитетни услови за суживот Хрвата и Срба у некад ратом захваћеним подручјима, а 23 одсто подржава право националне мањине да користи властито писмо и језик у службеним просторијама институција. Српске цркве биле су ломаче У тоj држави, у исто време и на истом месту, спаљивани су и људи и књиге. Цркве су постале ломаче, понегдеи кланице. Храмови хришћанског, православног богослужења претворени су у стратишта само због тога што су припадали православном обреду. Сандра Благић: Напокон знам гдје почивате Годинама смо се питали, гдје су им

НАЈАВА: Промоција романа “С Хомером у олуји” аутора Анђелка Анушића

14. март 2019.

Позивамо Вас на промоцију романа “С Хомером у олуји” која ће бити приређена у Народној и универзитетској библиотеци у Б. Луци, 19. марта, у 19. часова. Роман је завршница (II, III, IV) дио Анушићевог четворокњижја заснованог на првом дијелу (Гласови са Границе, 2016.) о дугом историјском кретању између орања и клања (Андрић- Екмечић) нашега народа на сјеверозпадним ободима Балканског полуострва, дакле о Србима са Војне границе, односно потоње Крајине и Хрватске, као и дејтонске/дводјелне Босне и Херцеговине. Кроз породично стабло једног Граничара/Крајишника које сеже до осмог кољена (курђеп, курђепа), дакле до 17. стољећа па до свршетка озвијереног двадесетог вијека, фокусира се повијесна судбина и разнолики социјални, политички и културни облици

Инцидент у Врбнику 2019. – последица захтева за прикључења острва Крк Србији 1943.

12. март 2019.

Крајем фебруара 2019. дошло је до инцидента у градићу Врбник (родно место кардинала Бозанића) на острву Крк: група хрватских полицајаца сукобила се са мештанима, претећи да ће „Србима запалити град“. Можда је само понеком у Србији јасно о чему се ради, јер на Крку данас практички нема декларисаних Срба. Мало је нас који знамо позадину, предисторијат. Ја сам се први пут суочио са тим једног летњег дана 1974. у цриквеничкој луци, када је у једној полемици капетан туристичког бродића Винко Црнчић љутито узвикнуо „А ча је требало оних 40 младића побит?“. Касније га насамо замолих да ми каже о чему је реч. Објаснио ми је да су партизани у време

Нетанијаху: Израел није земља свих својих грађана, већ само јеврејског народа

11. март 2019.

Израелски премијер Бењамин Нетанијаху изјавио је да Израел није земља свих својих грађана, већ само јеврејског народа. Он је тако реаговао на изјаву глумице Ротем Села, која је на Инстаграму запитала „када ће неко у овој Влади рећи јавно да је Израел земља свих својих грађана“. Израел је „национална држава не свих својих грађана, већ само јеврејског народа“, поручио је Нетанијаху, пренео је Танјуг. Арапи чине око 20 одсто деветомилионске популације у Израелу. Имају пуна грађанска права, али се деценијама суочавају са дискриминацијом, наводи АП. Извор: СПУТНИК СРБИЈА

НАЈАВА: У Београду 18. марта конференција за медије удружења Јадовно 1941.

11. март 2019.

Удружење „Јадовно 1941.“ организује конференцију за медије на тему: „ПОКОЉ“ Терминолошка одредница за Геноцид почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске Институције српског народа, научна и стручна јавност као и српско друштво у целини, до сада се нису терминолошки одредили према злочину Геноцида који је почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске. Мотивисани и вођени наведеним чињеницама а желећи истакнути важност овог питања, Скупштина удружења Јадовно 1941. из Бањалуке одлучила је да злочин Геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске именује као Покољ. На конференцији ће бити представљен и образложен интегрални текст одлуке који поред осталог садржи дефиницију овог

На Пагу јуче почињен стравичан злочин над дјецом какав се на том острву није десио од љета 1941.

5. март 2019.

Хрватска али и шира јавност, шокирана је судбином четворо малишана које је отац са убилачком намјером, бацио са првог спрата њихове куће у шест метара дубок амбис. И предсједница Хрватске је како преносе медији: згрожена, потресена и тужна. Хрватски премијер Пленковић је изјавио да су сви згрожени овим монструозним чином на Пагу и додао: „Дословно смо сви потресени с оваквим, до сада бар ја не памтим, чином који се одвио на Пагу”. И заиста, ријеч је о несвакидашњем догађају, покушају убиства малодобне дјеце. Овако нешто на Пагу се није догодило од ноћи 14/15. августа 1941, када су уочи католичког празника Велике госпе, Хрвати поклали, бацили у амбис и затрпали деведесетједно

Један од хиљаде живота, колико један живот значи и кад он постаје само бројка

28. фебруар 2019.

Мој деда, Благоја Рауш, рођен је 25.12.1934. године у селу Црна Долина код Приједора, умро је 10.06.2016. године у Приједору у породичној кући коју је сам изградио и у којој је стекао породицу, дјецу, унучад и праунучад. Као дјечак био је заточен у логору Јасеновац, са својом породицом, мајком, браћом, пријатељима. Видио је многе страхоте, убијања, мучења и клања, о којима само болесни ум може да ужива. Од мог рођења (1989. године) једном ми је покушао да исприча шта је све доживио, јер ме је то одувијек занимало. Међутим, деда није имао снаге, сваки пут кад би кренуо почео би да застаје, да муца и онда би рекао: „Не могу…“.

Радаковић: Гробови су камени свједоци наше прошлости

27. фебруар 2019.

На фотографији се налази споменик Вукашина Ћопића, прве жртве усташког терора са подручја Приједора. Вукашин Ћопић (60 година), добровољац на Солунском фронту, ухапшен 5. маја 1941. године, ликвидиран код села Чараково. На каменом крсту, изнад ћириличног натписа, урезана је и петокрака. Кад вам приговоре “шта ће крст на Мраковици”, кад вам кажу како је партизанима крст био мрзак, кад вам разни новинарчићи и НВО активисти почну лупати глупости о карактеру отпора фашизму и нацизму на овим просторима, ви им покажите ову фотографију. Она, између осталих доказа, побија све њихове памфлете, све говоре мржње према српском народу, све лажи о устанку свих народа у Босанској крајини у љето 1941. године. Извор

Taња Тулековић: Сјећање Милке Сумрак

23. фебруар 2019.

Милка Сумрак (1926–2008.), рођена у селу Демировац, 1 преживјела је Покољ на Млади Божић 2 1942. године. Ожиљак тог страдања није био само физички, већ и пуно дубљи, емотивнији. Своје сјећање подијелила је са једним јасним циљем, а то је да се истина о страдању Срба на подручју Козаре и Поткозарја за вријеме Независне Државе Хрватске што боље документује, што даље чује. Њена мисија је испуњена: страдање њене породице, па и ње саме забиљежено је, документовано је и публиковано, те доступно широким масама истраживача ове теме. Аутор: Taња Тулековић, Виши кустос, ЈУ СП Доња Градина; [email protected] УДК 341.485:929Сумрак М. Кључне ријечи: село Демировац, село Драксенић, Козара, логор Јасеновац, усташе Милка Сумрак (р.

Невенко Бартулин – ‘Циганско питање’: доказ да НДХ није прогласила расне законе под притиском Њемачког Рајха

16. фебруар 2019.

У посљедњем броју ‘Глобуса’ (14.12.2018) Мирјана Kасаповић је написала коментар о књизи Игора Вукића о Јасеновцу у којему је напоменула како Вукић тврди да је нацистичка Њемачка извршила ‘неподношљив притисак’ на НДХ како би усташка влада усвојила расне законе. То је иначе омиљена теза великог броја данашњих хрватских националиста и скупина историчара и писаца који, попут Вукића, очито мисле да могу тако представити НДХ у што позитивнијем свјетлу. Другим ријечима, усташе су само донијели расне законе јер је то била њемачка цијена за хрватску државност, што би уједно требало значити да усташе нису заправо били аутентични расни националисти и/или антисемити (ето, по таквој логици, да је Берлин тражио од усташа

Дуле Савић послао поруку Хрватима: О овим речима прича цео регион

14. фебруар 2019.

Некадашњи фудбалер Звезде популарни Дуле Савић, дао је изјаву на РТС-у, уживо у емисији УПИТНИК о којој ће сигурно причати регион. – Ми бисмо сами себе требали више да поштујемо, да нам се ово не би дешавало. Да не дајемо наивно декларативне изјаве. Имамо милион примера протеклих дана и месеци. Веће самопоштовање би спречило овакве ситуације. – Само се сетите када је председник био у Босни, када је једва избегао догађај у Сребреници, а онда позвао њиховог председника да играју шах овде. До дан данас, се не зна које то учинио. Kада стално попуштате, а ја јесам да се међусобно поштујемо, али колико поштујеш ти мене и ја ћу тебе.

Хрватска дијаспора за своју службену заставу једногласно изабрала усташку заставу

13. фебруар 2019.

У недељу 10. фебруара 2019. у Сједињеним Америчким Државама у граду Кливиленду хрватски исељеници изабрали су, уз службену заставу Републике Хрватске своју властиту заставу, заставу хрватске дијаспоре. Једногласним одабиром, хрватска дијаспора је за своју заставу изабрала “повијесну хрватску заставу”, црвено, бијелу, плаву тробојницу с грбом у средини. Хрватска дијаспора је вијест о службеној застави послала Министарству Управе Републике Хрватске, Предсједници РХ, Предсједнику Сабора и Предсједнику Владе РХ. Вијест о томе објавио је Френк Билавер, амерички ХДЗ-овац на својој Фејсбук страници а његову објаву преносимо у цијелости: “Na sastanku hrvatskih iseljenika u Clevelandu na Stepinčevo 10 veljače 2019. godine. Odlučeno je i jednoglasno prihvaćeno kako će izgledati ZASTAVA I GRB HRVATSKE

Алојзије Степинац: Да је већа слобода и довољно радника Србија би била за двадесет година католичка

13. фебруар 2019.

„Пакрачки епископ Јован (Ћулибрк) рекао како је однос Павелића и Степинца био дистанциран…“ Да би се ово могло разумети потребно је осврнути се на Степинчев меморандум од 18. маја 1943. године у којем моли Хитлеровог папу Пија XII да сачува Павелићеву тзв. Независну Државу Хрватску, у којем између осталог стоји: „Носећи свету мир, мислите, свети Оче, на хрватску нацију, увијек вјерну Христу и вама. Млада Хрватска Држава, рођена у страшнијим и тежим приликама, него било која држава кроз више вијекова, борећи се очајнички за свој опстанак, показује са свим тим у свакој прилици, да жели остати вјерна својим сјајним католичким традицијама и осигурати боље и јасније изгледе католичкој цркви у

Анто Ђапић: Буде ли требало, бићемо и усташе!

11. фебруар 2019.

Претпостављамо да ће данашња изјава хрватског политичара Анте Ђапића бити прихваћена са оцјеном да се ради о “минорној” странци и добро познатом “букачу” кога не треба схватати озбиљно. Ипак, његово јавно обраћање Патријарху српском Иринеју, Србима уопште и посебно “хрватским Србима” како Ђапић зове оно мало преосталог српског становништва у Хрватској, звучи у најмању руку злослутно. Прилог са хрватског портала Dnevno.hr преносимо у цијелости. ZAPRIJETIO IRINEJU! ‘Dalje prste od Hrvata, ostat ćete bez njih. Bude li trebalo bit ćemo i ustaše!’ Autor: S.V. Ponedjeljak, 11. veljača 2019. u 11:43 Posljednja izjava patrijarha Irineja, nije ravnodušnom ostavila članove stranke Desno, čije priopćenje potpisuje Anto Đapić: “Srpsko-svetosavski patrijarh Irinej poručuje putem medija

НАЈАВА: Изложба „Спашавање Србије: америчка мисија и епидемија тифуса у Србији 1915.“

11. фебруар 2019.

Центар за примењену историју и Историјски музеј Србије Вас са задовољством позивају на отварање гостујуће изложбе аутора др Милована Писарија „Спашавање Србије: америчка мисија и епидемија тифуса у Србији 1915.“ Изложбу отварају: др Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије др Милован Писари, директор Центра за примењену историју представник Амбасаде САД у Србији Понедељак, 11. фебруар 2019. године у 18:00 часова Историјски музеј Србије, Трг Николе Пашића 11 Извор: Центар за примењену историју CPI