Скочите на садржај
У организацији Клуба историчара Посавина, у Шамцу о комплексу логора смрти Госпић – Јадовно – Паг и важности сјећања и памћења на жртве Покоља, злочина Геноцидa почињенog над Србима од стране НДХ, говориће др Душан Басташић, оснивач и предсједник удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке. Мјесто и вријеме: ПРОСТОРИЈЕ ЦРВЕНОГ КРСТА (преко пута зграде Општине) Уторак, 09. јун 2026. у 19 часова.
Са благословом Његовог Високог Преосвештенства, Митрополита горњокарловачког г. Герасима, поводом осамдесет и пете годишњице од почетка Покоља, молитвеним сјећањем на мученике пострадале на Јадовну, биће обиљежен „Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2026.“, Без обзира што се ово стратиште данас налази ван граница Србије и Српске, сматрамо нашом дужношћу да његујемо културу сјећања и памћења на наше страдалнике, без обзира гдје су пострадали. У суботу 20. јуна 2026, над Шарановом јамом на Велебиту, седамнаесту годину за редом, са почетком у 11 часова, биће служен парастос за не мање од 38.000 православних Срба, побијених у комплексу логора смрти НДХ, Госпић – Јадовно – Паг у периоду од 11. априла 1941. до 20.
Више од осам деценија након трагичних догађаја из маја 1945. године, Зеленгора остаје једно од највећих и најмање истражених стратишта српског народа. На простору од Неретве до Дрине, где су без суђења страдали припадници Југословенске војске у отаџбини и бројни цивили, тек данас се стварају услови за достојно обележавање њиховог страдања. Изградња храма Светог Илије на Зеленгори представља покушај да се после деценија прећуткивања и заборава жртвама врати име, а месту страдања достојанство које заслужује. Митрополит дабробосански Хризостом освештао је земљиште на планини Зеленгори у Републици Српској на коме ће бити изграђен храм Светог Илије. Будућа црква са криптом замишљена је као спомен-храм достојног сећања на хиљаде страдалих војника Југословенске
У мјесту Камничка Бистрица у Словенији данас је служен помен жртвама страдалим на крају Другог свјетског рата, у оквиру обиљежавања 81 године од страдања припадника Српске војске у отаџбини од стране комунистичких формација. Током помена прочитана су имена 9.071 до сада прикупљене жртве, док истраживања о укупном броју страдалих и даље трају. У склопу обиљежавања годишњице дан раније одржана је и промоција књиге др Срђе Трифковића „Страдални пут“, која се бави страдањима у Словенији 1945. године и трагичном судбином више од десет хиљада припадника српског народа након завршетка ратних дејстава. Помену и опелу присуствовало је више стотина чланова породица страдалих, њихових потомака, као и поштовалаца сјећања на жртве. Међу окупљенима
Наша мисија је да образујемо младе нараштаје Земуна, Србије, Републике Српске и Срба у расејању о овом страшном месту, да се бол страдалих урезује у њихова срца као опомена и завет – да памћење постане темељ будућности у којој се овакво зло никада више неће поновити. Удружење потомака и поштовалаца жртава комплекса логора смрти Госпић-Јадовно-Паг, „Јадовно 1941.“ Бања Лука – Београд објелодањује истину о страдању српског народа у Независној Држави Хрватској и шири и утврђује памћење на Покољ ( www.pokolj.org ), Геноцид над српским народом у НДХ за време II Светског Рата, меморијализацијом и христијанизацијом постојећих и откривањем непознатих стратишта у НДХ. ПРЕЛИСТАЈТЕ БРОШУРУ ШТАМПАНУ МАЈА МЕСЕЦА 2026 ГОДИНЕ: Од
Село, некада живо, данас изгледа као да је рат још увек ту. Рушевине, запарложена имања, нигде пса, нигде мачке, нигде ни једне домаће животиње. Збишће и даље жубори… Пише: Дарко Нешковић Сарајево, град у коме сам провео део безбрижног детињства је остајао у оквиру ретровизора. Лагано, возећи поред Жељезнице према Трнову, пред очима су излазиле слике срећног, давно заборављеног детињства. Идем у Ледиће. После 35 година. Укључујем навигацију несигуран у себе и своје сећање. Предлаже ми пут, другачији од оног који памтим. Одустајем од помоћи технике, идем оним путем за који мислим да га знам. Чини ми се да је време замрзнуто негде на пола несрећног рата, који изгледа као
Потресни ратни записи професора Лазара Тркље, секретара Земљорадничке странке, које је водио од пролећа 1941. па до јесени 1944. године, представљају потпуно ново и аутентично сведочење. „Ратни дневник Лазара Тркље 1941 – 1944 – Откопана истина“. Приредио Никола Тркља. Службени гласник, Београд, 2020 Ко је био Лазар Тркља? По образовању, Херцеговац из Билеће, Лазар Тркља био је дипломирани теолог. Пре рата, био је човек најширих распона – од фудбалера сарајевске „Славије“ до секретара Земљорадничке странке. Чак су га отпуштали с места вероучитеља, подозревајући га да је комуниста. Рат га је затекао 6. априла 1941. године, на Теразијама у Београду. Укључује се у одбрану отаџбине, и одмах почиње да се креће по најширем
Пред вама је детаљан и емотивно снажан приказ нове српске националне читанке „Ја знам ко сам“ аутора професора Рада Р. Лаловића, која кроз пажљиво одабране књижевне текстове и духовне вертикале постаје кључни путоказ у изградњи и очувању идентитета код најмлађих нараштаја. Наћи се у улози аутора једне Националне читанке није нимало једноставан и лак задатак. Још ако је та читанка намјењена ђацима нижих разреда основне школе илити малишанима, задатак постаје још сложенији. Прије свега треба добро одвагати и одмјерити садржај једног таквог уџбеника или да га назовемо, можда је боље, приручника у настави Српског језика. А да би се то успјешно урадило, треба прије свега дати појашњење шта је разлог
На нашим просторима владали су многи освајачи, али нико није починио већа звјерства и свирепост од усташког режима у НДХ. Тешко је описати размјере злочина који су почињени на територији НДХ у периоду од 1941-1945 године, јер је у сваком граду на подручју те злочиначке творевине постојао неки затвор, логор или губилиште у којима су свакодневно убијани недужни људи. Пише: Владимир Вучковић, магистар криминологије Усташка злочиначка творевина НДХ која је сијала страх убијањем, протјеривањем и покатоличавањем није заобишла ни Србе подно Романије. За провођење усташких идеја у овим крајевима били су задужени Хрвати из Западне Херцеговине, а извршиоци локални „Муслимани“ међу којима су се по злу истицали Иван Червенко, Ђорђе
Постоје тренуци у историји једног народа када је неопходно поставити једноставно питање: шта желимо да оставимо својој деци? Да ли желимо генерације које ће знати све о европским интеграцијама, а мало о Немањићима, Карађорђу, Милошу Обреновићу, Церу, Кајмакчалану, Јасеновцу и страдању сопственог народа? Да ли желимо ученике који ће знати називе европских институција, а неће знати зашто су Призрен, Пећ, Дечани и Грачаница темељи српске духовности и државности? То нису политичка питања. То су питања опстанка националне свести. Последњих година сведоци смо да је наставни програм историје у основним школама претрпео значајне измене. Формално гледано, циљ је био модернизација наставе и прилагођавање савременим образовним токовима. Међутим, у пракси се показало
Храм Светог Георгија у којем је 1941. је на зверски начин ликвидирано више од 500 Срба добио је статус националног споменика БиХ. Специјално за „Политику” Милан Пилиповић Храм Светог Георгија у Великој Кладуши, изграђена 1901, а освећена 17. новембра 1913. године, у којој су усташе 29. јула 1941. на зверски начин ликвидирале више од 500 Срба из Босанске Бојне, Градине, Буковља, Глинице и других села, недавно је добила статус националног споменика БиХ. Црква је прво припадала парохији Врело, а од 1941. Глинској парохији. Данас је у саставу Бихаћко-петровачке епархије. Током градње, администратор је био Леонид Јергић, а 1910. рукоположен свештеник Стојан Врањешевић. Између два светска рата у Цркви Светог Георгија
У тексту под истим насловом, објављеном на овим страницама пре осам дана, написао сам да су у последњих пола године, по истом моделу, подигнуте и две оптужнице против двојице припадника СВК, што је привукло пажњу читалаца уз молбу да и тим случајевима посветим једну колумну, што и чиним овом приликом. Пише: Саво Штрбац Жупанијско државно одветништво у Сплиту 27. новембра 2025. на службеној интернетској странци ДОРХ-а објављује два саопштења, у којима се наводи да су, након спроведене истраге, подигли две оптужнице против два припадника СВК због кривичног дела ратног злочина силовањем, с предлогом да им се суди у одсуству, јер се од августа 1995. крију у Србији. Први (1970) се
Истинита прича о народу кога нема, књизи која не постоји, догађају који се (ни)је десио Пише: Јован Његовић Дрндак Крајем осамдесетих година, готово непримјетно међу полицама једног антикваријата у Загребу, на једној од полица стајала је књига доста лепо коричена, али оштећена, поцијепана на такав начин да је неко из књиге оцијепио неких десетак страница. Мало ко је тада могао наслутити какву тајну скривају њене корице. Осим што су јој на једном дијелу faille stranice, на њеној почетној страници постојао је некада печат, али сада пажљиво прекривен слојем бијелог коректора, баш као да се неко упињао да избрише сваки траг његовог порекла. Књига је притом била на ћирилици па се
Опет сузе са прађедовских извора личких, помешане жалоснице и радоснице. То су оне дубоке кад понорнице наше избију, оном бистрином јасноћом.. па те боле вечне старе ране, жедан поред свих извора, срећан јер те дотакну људи.. научила сам од детињства да живим са мојом баком виртуелно, дању у равници – ноћу у Лици. Мени је то нормално, ноћу ме својом причом нашој кући води, ту је кућу купио мој деда када се са њом оженио, била започета, он је завршио.. нисам срела жену мудрију, нити такву која је тако поштивала свога мужа и живог и мртвог.. нема деде а има га увек, нема куће а имали смо је, нема дедовине,
Одмах после капитулације Италије, Иван Гошњак и Владимир Бакарић наредили су да се изврши једно од најтежих партизанских зверстава. Дража: Верујем, да није Немаца, Енглези би били најгори народ. После серије неуспешних притисака, Британци су септембра 1943. решили да напусте Михаиловића и да се окрену Титу. Најпре су му, после капитулације Италије, омогућили да и у људству, а поготово у наоружању престигне Михаиловића, јер су италијанској војсци наложили да се предаје Титу и да му уступа своје наоружање, али на томе се нису зауставили. Одлучили су да му склоне и главну препреку за освајање власти у Југославији – да смене генерала Михаиловића. Задатак да испита околности за преврат добио је
ЛИВНО, 15. ОКТОБРА (СРНА) – У селу Руjани, између Ливна и Грахова,
Црква Покрова Пресвете Богородице у Руjанима, Фотографиjа: Раjко Крчмар СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА
Ове 2011. године, навршава се 70 година од масовног страдања нашег Србског народа. Стравичан
БЕОГРАД, 19. ОКТОБАР (СРНА) – Генерал Ратко Младић налази се у затворскоj болници Хашког
Бошњачки члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић у писму предсједнику Републике Српске Милораду
У маjу мjесецу 2011.г.jавности jе представљена књига Дане Мирића – Степинац у
БЕОГРАД, 19. ОКТОБРА /СРНА/ – Издавачко-информативна установа “Светигора” представиће данас четири књиге Његовог
ПРЊАВОР, 18. ОКТОБРА (СРНА) – Градско културно-умjетничко друштво (ГКУД) “Прониjа” из Прњавора
САРАЈЕВО/КОЊИЦ, 18. ОКТОБРА (СРНА) – Суђење Миралему Мацићу пред Судом БиХ због
У Саборном храму у Бијељини јутрос је служена Света архијерејска литургија којој
БЕОГРАД, 17. ОКТОБРА /СРНА/ – Документационо-информативни центар “Веритас” саопштио jе да се ових дана
У задње време притисак представника мађарске националне мањине на власти Србиjе за
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.
Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
