2022 - Страница 8 од 23 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2022 » Страна 8

Душан Басташић о резултатима пописа у Хрватској: На крају неће остати ни српски гробови

24. септембар 2022.

Већину људи српске националности која тренутно живи у Хрватској чине они старијег животног доба. И они су се вратили на своја огњишта да “заврше посао”. Да умру. Када и они “оду” након њих неће остати ни гробови, јер хрватска држава систематски уклања и српске споменике и обиљежја, уз образложење да нису плаћене комуналне накнаде. Бришу све потенцијалне трагове било каквог постојања Срба на тим просторима. И у тај процес се укључила и хрватска историографија па се тако све чешће може чути да су Срби у Хрватској посрбљени католици или Власи. Истакао је ово за “Глас Српске” предсједник Удружења “Јадовно 1941” Душан Басташић поводом резултата посљедњег пописа становништва у Хрватској, који

Болан траг у историји коју не смемо заборавити

23. септембар 2022.

СУГРАЂАНИ НИСУ ИМУНИ НА ПАТЊЕ НАШЕГ НАРОДА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ Пише: Александра Илијев Значајнa тема окупила је у Културном центру представнике старијих и млађих генерација. Говорило се о догађајима и геноциду у Другом светском рату на територији Независне Државе Хрватске (НДХ). Судећи по броју попуњених места намењених посетиоцима, дошло је неочекивано више људи него што је било у плану. То потврђује колико је ова проблематика и дан – данас битна. Рат је однео много живота и променио свет из корена, али негде успут изгубиле су се тешке приче страдања нашег народа у логорима. Учесници трибине покушали су да објасне зашто је до ових ствари уопште дошло и колико је

Линта: Тужилаштво да покрене кривични поступак за убиство 13 крајишких Срба на Коранском мосту

23. септембар 2022.

Одмах по предаји, једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвезена је у просторије полиције, а друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена је пјешице преко Коранског моста. Чим су ступили на мост почела је ликвидација. Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта подсјећа да се прије 31 годину десио монструозни злочина над 13 припадника ЈНА на Коранском мосту у Карловцу. Припадници хрватских паравојних и полицијских формација зауставили су 21. септембра 1991. године, испред моста на ријеци Корани у Карловцу, два војна камиона у којима су се превозили припадници активног и резервног састава ЈНА који су, након преговора и обећања хрватске стране да

РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА У ХРВАТСКОЈ: Остали су само трагови од Срба – ћирилица више није проблем

22. септембар 2022.

Срба за трећину мање него прије десет година. Зато овај попис доноси и политичке реперкусије јер уставни закон право на службену употребу језика и писма гарантује само припадницима националних мањина који у општинама и градовима у којима живе чине више од 30 посто укупног броја становника. У Хрватској се током последњих десет година у највећем проценту смањио број хрватских држављана српске националности као и број вјерника, највише католика и православаца, пренио је Јутарњи лист, пред данашњу објаву нових података прикупљених у прошлогодишњем попису становништва. Удио Срба у становништву Хрватске пао је у посљедњих десет година са 4,36 на 3,2 одсто, показали су резултати пописа 2021. Државни завод за статистику Хрватске

Вучић на америчкој телевизији подсетио на геноцид над Србима у НДХ

22. септембар 2022.

Председник Србије Александар Вучић данас је у интервјуу за амерички ТВ канал Њузмакс потврдио да се у Београду гради музеј холокауста и нагласио да холоклауст не треба доводити у питање, те да докази за убијање Јевреја и Срба постоје и у Србији. На констатацију новинара да се у Београду гради Музеј холокауста и питање да ли верује да постоји холокауст, а након чега је емитован прилог у којем председник Ирана Ебрахим Раиси изражава сумњу да се холокауст догодио, Вучић је рекао да први пут види тај снимак. „Ми смо блиски пријатељи јеврејског народа и уверени смо не само да се холокауст догодио већ и да имамо доказе холокауста на својој

Бојан Милијашевић: Гробови се прекопавају и парцеле продају углавном имућнијим грађанима, а споменици завршавају ко зна гдје

19. септембар 2022.

Ко је крив? Трагови нашег постојања на просторима прњаворског краја полако нестају. Однос какав показујемо према културно-историјском насљеђу се не може пронаћи код ниједног другог народа. Непостојање културе памћења и затирања сопствене историје сваким даном бива све више изражено. Закон о гробљима донесен прије неколико година, који прати и преписује чланове из Закона какви се доносе у земљама у окружењу, усмјерен је на уништавање културно-историјског насљеђа и културе памћења. Закони се не доносе према хришћанским начелима. Прњаворско комунално предузеће, које би требало да води бригу о гробљима, позивајући се можда на нове законе, ако уопште дјелују у складу са члановима Закона о гробљима – а знамо да то не раде,

ИЛИЈА ПЕТРОВИЋ: Како смо трагањем за истином о страдању српског народа добили цензуру?

18. септембар 2022.

Повремено се овом потписнику омакне да напише штогод о злочинима над србским народом – злочинима увек геноцидне природе јер је оној другој страни, геноцидној, врло стало да Србе, почетни народ-мајку, творце људске цивилизације, чуваре праве вере, сатру до последњег, не би ли тако прикрили своју јаловост, и духовну и сваку другу, што их упорно држи на зачељу оне управо поменуте цивилизације. Пише: Илија Петровић Подоста папира са таквим забелешкама скоро да се већ и убуђало, да би пре неки дан, при њиховом “проветравању”, изронио и један с краја 2008. године, прикладан да се и данас понуди читаоцима на увид – не би ли се видело колико званична Србија “не воли”

Ускоро излази из штампе Зборник радова „Кад прошлост проговори: Козара – 80. година касније“

17. септембар 2022.

Прошло је осам деценија од страдања народа Козаре, а исто толико година нам је требало да јавно проговоримо о тим страдањима на историјски тачан и утемељен начин. Кроз овој Зборник стручних и публистичких радова, те огледа, приказа, докумената, свједочења и фотографија, екипа која га реализује има жељу да те догађаје, везане за офанзиву на Козару, расвјетли на исправан начин (не само кроз партизанску историју!), не само кроз призму идеологије и циљева КПЈ-та. Зборник представља Козару у првом реду као дио српске историје и великог страдања, погрома епских размјера. Страдања од хрватских усташа са циљем затирања и геноцидног уништења нашег народа , и страдање од Шваба у смислу одмаздe. Српска национална трагедија

Ко су Сурдулички мученици?

17. септембар 2022.

Прича о страдању српског народа у Првом светском рату од стране бугарског окупатора посебно се актуелизује од како је Српска православна црква у ред светих уврстила Сурдуличке мученике и одредила им датум празновања. Новија историја почиње да се детаљније бави страдањима једног од стране другог православног народа, а многи историчари овај рат дефинишу као геноцид. У последње време више се и темељније говори о страдањима српског народа у Првом светском рату на простору у и око Сурдулице. Ова општина окупирана је од стране Бугара у јесен 1915. године, а о зверствима која су овде почињена дуго се није знало. Канонизовањем Сурдуличких мученика у ред светих почиње активнија прича о значају

Јуриш који нико није могао да заустави!

16. септембар 2022.

Дан када је пробијен Солунски фронт је сагледајући све ситуације које су се одвијале након тога био је од пресудног значаја за слом Централних сила у Првом свјетском рату. Мјесец и по дана српска војска је потискивала непријатеља и ослобађала земљу, и омогућила да се српска застава поново завијори у Београду. Пише: Радко Гарчевић Дан када је пробијен Солунски фронт је сагледајући све ситуације које су се одвијале након тога био је од пресудног значаја за слом Централних сила у Првом свјетском рату. Мјесец и по дана српска војска је потискивала непријатеља и ослобађала земљу, и омогућила да се српска застава поново завијори у Београду. На данашњи дан прије 103

Трибина: ПРОТИВ ЗАБОРАВА – СЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ

11. септембар 2022.

О важности памћења и сећања на страдање Срба у Независној Држави Хрватској, на трибини у Зрењанину ће говорити Гордана Достанић, председник УО Удружења „Огњена Марија Ливањска“ из Београда и Душан Басташић, председник Удружења „Јадовно 1941.“ из Бање Луке док је модератор трибине Ђорђе Прстојевић, уредник трибинског програма Kултурног центра Зрењанина. Као појединци сећамо се страшних историјских догађаја који су однели наше претке. Као део неке страдалне локалне заједнице, такође се сећамо тих страшних и тужних догађаја. Но, време, пре или касније, испира појединачна сећања и она ће избледети, ако се не институционализује однос према важним датумима и догађајима, који ће поштовати поднету жртву. Зато је део укупне културе и историје

Владимир Димитријевић о Јасеновцу (видео)

11. септембар 2022.

Поштовани посетиоци, позивамо вас да погледате разговор са нашим сарадником г. Владимиром Димитријевићем о Јасеновцу, објављен на сајту Удружења историчара Рашког округа, а емитован на ТВ Мелос у емисији „Осма врата“. Видео записи следе у наставку. Везане вијести: ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: ВАТИКАН И ТИТОВА … ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: Какви смо ми то Срби, каква нам … Владимир Димитријевић о папи | Јадовно 1941.

Arie Livne, a friend of the Jadovno association in 1941, left us.

10. септембар 2022.

Two years have passed since Arie Livne passed away. Uncle Arie was a participant and benefactor of the First International Conference on Jadovno held in June 2011 in Banja Luka. СРПСКИ Without his crucial help, there would be no conference. He was our friend who advised us with a lot of understanding and, when it was necessary, benevolently criticized. Here is the transcript of his addressing to the conference participants: „Highly respected participants of this historic and important conference, ladies and gentlemen, I have the great honor to welcome this conference on behalf of the President of the Republic of Srpska, Mr. Milorad Dodik.“ I stand before you deeply excited. I think, as

ВРАТИЋУ СЕ! – O београдској премијери филма посвећеном херцеговачким јамама и жртвама геноцидне НДХ

10. септембар 2022.

Филм “Вратићу се!”, аутора Небојше Колака потресно је сведочанство о страдањима херцеговачких Срба у канџама усташких хорди током глобалне трагедије под називом Други светски рат. Пише: Божо Ћоровић Септембар, девети. Савршен дан за шетњу по топлом београдском сунцу. Студентски трг препун, све бруји од возила, пешака, труба, вике, дреке, буке. Свако ко је провео више од десет секунди у престоници памти тај звук дуго, ту хаотичну какофонију какве мало где на свету има. Ипак, поуздано знам да једно месту, у центру града, није било као сва остала. Тихо, мермерно, и помало крхко. Југословенска кинотека у Узун Мирковој улици. Пројекција у сали почиње у 15 часова и 30 минута. Филм “Вратићу

Годишњица страдања Срба у акцији „Медачки џеп“

10. септембар 2022.

Јуче се навршило 29 година од напада хрватске војске на села у околини Госпића. У акцији названој Медачки џеп убијено је 88 Срба, од којих су 36-оро били цивили. Пише: Ђурђица Драгаш Рођаци и пријатељи убијених окупили су се на парастосу у београдској Цркви Светог Марка Иза назива Медачки џеп крију се три српска села у околини Госпића-Дивосело, Читлук и Почитељ. Крије се неколико стотина људи који су тог септембра 1993.године протерани из својих кућа, али најтеже је што се крију и трагичне судбине оних који нису успели да се спасу. Нешто народа је успело да побегне у Велебит, али они који су остали у својим селима су углавном побијени.