Pročitajte besedu mladog sveštenika izgovorenu na obeležavanju stogodišnjice oslobođenja Stare Srbije od otomanske tiranije. Vaše Preosveštenstvo, visokoprepodobni i visokoprečasni oci, visokoprepodobna mati igumanijo ove svete obitelji sa sestrinstvom, uvažena gospodo akademici i profesori, Gospodine predsedniče Društva srpskih domaćina, članovi društva, kulturno javni poslenici, draga braćo i sestre, pomaže Bog! Sabrali smo se danas u ovoj drevnoj svetinji, i na ovaj nedeljni vaskrsni dan, da proslavimo svojevrsno vaskrsenje srpske slobode, koje se neumorno iščekivalo skoro pet stotina godina. Sabrali smo se pred grobom duhovnog oca srpskog naroda, Svetog Save, koji je svakom pravom Srbinu bio u svima nevoljama uteha, u svima tugama radost, u svima patnjama sapatnik, u svima gresima izbavitelj, a

Kako se izjašnjavalo i osećalo i kojim je jezikom govorilo stanovništvo Vinkovaca još krajem 19. veka pokazuje članak objavljen u listu “Dom“, kojega je uređivao Antun Radić, brat jednog od najvećih hrvatskih političara dvadesetog veka, Stjepana Radića. „Dom“ pod datumom 10. 11. 1904. Donosi članak, u kojem se jasno kaže da su u Vinkovcima, koje danas nazivaju “Vratima Hrvatske“ polovinom 19. veka živeli samo Srbi i Šokci, da se govorilo srpskim jezikom, a da Hrvatima nigde ni traga nije bilo. Članak prenosimo u celini zbog toga što u njemu ima i zanimljivih detalja o Dalmatincima, Slavoncima, Slovencima i Srbima, kao i nevešt pokušaj Antuna Radića da obrazloži šta je to u

Imovina Srbije i srpskih firmi u Hrvatskoj vredna je oko dve milijarde evra, a Evropski sud za ljudska prava nedavno je proglasio nedopuštenom predstavku „Mladost turista“ u slučaju potraživanja zemljišta i turističkih objekata u mestu Tisno u Hrvatskoj, rečeno je juče na konferenciji za novinare u Beogradu Hrvatska slavi ovu odluku suda u Strazburu jer smatra da će od sada svaki takav slučaj biti rešen pozitivno za Hrvatsku, koja je srpsku imovinu prenela u svoju državnu svojinu. Preko 60 srbijanskih i bosanskih firmi vode skupocene postupke pred hrvatskim sudovima – rekao je advokat Zoran Ristić. Već godinama hrvatski sudovi donose odluke ne obazirući se na Sporazum o sukcesiji, kojim se