2017 - Страница 53 од 270 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2017 » Страна 53

Филм о бестијалним злочинима

20. октобар 2017.

Срна у пет наставака, уз до сада непознате детаље, доноси фељтон о страшном усташком покољу у Великом Паланчишту код Приjедора у октобру 1942. године, када су у jедноj ноћи, без испаљеног метка, убиjена 342 житеља села, међу коjима 226 дjеце. Документарни филм „Да се њима никад не деси“, аутора Зорана Радоњића, доноси приче четверо свjедока усташког покоља у Великом Паланчишту у октобру 1942. године. „На премиjеру филма, коjа jе одржана 22. децембра у Музеjу Козаре у оквиру изложбе `Година страдања – 1942`, од четверо моjих саговорника дошло jе троjе. Четврти, Душан Бабић, тога истог дана jе умро“, каже Радоњић Срни. „Одем у подрум и лежем пред волове, у jасле. Дошла

Језива исповест српски жртава: Силовали су и девојчице од девет година и старице од сто

19. октобар 2017.

Београд – За време рата мој старији син је погинуо, а млађи, који је са мном био мучен и заробљен, никад није преболео трауме, убио се 19 година после тортуре, рекла Слободанка Младић. Жене, жртве рата из Републике Српске, везиване су косом за тенкове и вучене по путу, забадани су им ексери по телу и остављане су да висе на дрвеним оградама… Једна од жена које су преживеле тортуру и силовање је и Слободанка Младић, рођака генерала оптуженог за ратне злочине Ратка Младића. „Заробљена сам у Сарајеву 18. маја 1992, са својим млађим сином, који је тада имао 15 година. Малтретирали су нас сваког дана. Били смо затворени, спавали смо

У бањалучком насељу Лауш данас је откривен и освештан споменик за 115 погинулих и шест несталих бораца Војске Републике Српске /ВРС/ у одбрамбено-отаџбинском рату.

Откривен споменик за 115 погинулих бораца ВРС

19. октобар 2017.

У бањалучком насељу Лауш данас је откривен и освештан споменик за 115 погинулих и шест несталих бораца Војске Републике Српске /ВРС/ у одбрамбено-отаџбинском рату. Споменик су заједнички открили министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, градоначелник Бањалуке Игор Радојичић и чланови породица погинулих бораца. Савановић је рекао да се овим чином показује поштовање према погинулим саборцима који су дали животе за стварање Републике Српске, за отаџбину, слободу и одбрану својих огњишта и породица. Он је рекао да су погинули борци ВРС чврсто обавезали грађане да свету земљу Републику Српску, за коју су дали животе, треба у миру наставити градити. „Влада и институције Републике Српске чине све, и више

Промовисана књига „Конгрес Срба у Хрватској у Загребу 1945. године…“ аутора Момчила Диклића

19. октобар 2017.

Срби у Хрватској: Од конститутивног народа до националне мањине Промоција књиге КОНГРЕС СРБА У ЗАГРЕБУ 1945. године – од конститутивног народа до националне мањине, аутора др Момчила Диклића, представљена је публици 10. октобра у сали општине Нови Београд. Промоцију ове својеврсне монографије организовало је Удружење Срба из Хрватске, а осим аутора о књизи су говорили Јовица Продановић, правник и дипломата у пензији, Јово Каблар, заступник последњег једнопартијског Хрватског сабора и Милојко Будимир, генерални секретар Удружења Срба из Хрватске. „Овај рад анализира историјске прилике и процесе у којима се нашао српски народ у Хрватској, Далмацији и Славонији од 1941.године па до краја 20.вијека, када је нестао са ових простора“, наведено на

„Доста је подаништва. Доста је клањања. Доста је да се сваки дан морамо некоме оправдавати јесмо ли усташе или нисмо“, рекао је Јурич и зарадио овације окупљених

Линта: Усташтво постало нормална појава у Хрватској

19. октобар 2017.

Београд — Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта саопштио да је величање усташтва у Хрватској постала нормална ствар. Према његовим речимапоследњи у низу доказа су случајеви исписивања „НДХ“, са усташким симболима на споменицима палим борцима антифашистичке борбе у Загребу. „Стална употреба усташких симбола од 1990. године до данас, које су подстицале или прећутно одобравале све хрватске власти, довеле су до тога да већина Хрвата сматра да су то патриотски симболи“, истакао је Линта у саопштењу. Негирање злочина геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима, као и негирање да је Јасеновац био логор смрти, констатује Линта, постало је опште место у хрватском друштву. „За хрватске бранитеље и већину Хрвата злочиначки поздрав

Пребиловачке жртве су далеко од политичког препуцавања

19. октобар 2017.

У полемици са Борисавом Јовићем о Осмој седници ЦК СК Србије, адвокат Радоје Стевановић је као погубне последице резултата те седнице навео и „застрашивање муслимана и Хрвата откопавањем и ношењем српских костију поред њихових кућа”. Теза да је ексхумација посмртних остатака жртава усташких злочина из масовних гробница у крашким јамама и њихово сахрањивање по православном обреду било опасна субверзивна работа усмерена на подривање мира у бившој Југославији није нова. Пошто као адвокат сигурно зна да неки закључак вреди само ако је заснован на чињеницама, заиста је упитно на којим чињеницама Радоје Стевановић заснива своју тврдњу о застрашивању муслимана и Хрвата. Према пресуди Окружног суда у Мостару, из октобра 1957. године,

Александар Стефановић о Петом октобру: Радио сам за ЦИА и носио џакове пара Ђинђићу и Батићу

19. октобар 2017.

У недељу 15. октобра, у 21:00, на РАС телевизији и Јутјуб каналу РАС телевизије, први пут након 17 година, говоре људи који су 5. октобар гледали изнутра и учествовали у њему, а о томе никада нису говорили јавно: Александар Стефановић и Јован Јоца Мандић. Водитељ Ратко Дмитровић Радио сам за ЦИА и носио пуне џакове пара Зорану Ђинђићу и Владану Батићу – овим речима један од организатора петооктобарских промена Александар Стефановић, један од најближих сарадника Владана Батића, 17 година касније открива своју истину о 5. октобру и времену после преврата. – ЦИА је била носилац те идеје, а ја сам радио за њих и доносио упакован новац за њену реализацију

Почело снимање филма о Диани Будисављевић

19. октобар 2017.

Почело снимање филма о Диани Будисављевић, која је спасла више од десет хиљада деце из логора НДХ. Мирјана Карановић: Било је то време у ком усташки злочини нису били довољно „видљиви“ Прича о једној од највећих акција спасавања деце у Другом светском рату и изузетној жени која ју је покренула Диани Будисављевић ускоро ће се појавити на филмској траци. Прошле недеље почело је снимање дугометражног играно-документарног филма „Акција ДБ“ – како је своју активност означила и сама Диана Будисављевић. У акцији је спасено више од десет хиљада, углавном православне деце, али је због историјских преокрета овај подвиг доскора био непознат, а прича остала неиспричана… Режију потписује ауторка из Загреба Дана

Ратне фотографије – ослобађање Београда

19. октобар 2017.

У галерији Дома ратних војних инвалида представљена је изложба ратних фотографија посвећена ослобођењу престонице у Другом светском рату. Поставку коју је отворио заменик градоначелника Андреја Младеновић приредило је Удружење ратних и мирнодопских војних инвалида поводом Дана ослобођења Београда. Догађају су присуствовали градски менаџер Горан Весић, члан Градског већа Раденко Дурковић и народни посланик Миодраг Линта, као и представници Министарства одбране и Војске Србије. Младеновић је захвалио удружењу што је суграђанима пружило прилику да виде фотографије од којих су неке после седам деценија доступне јавности. – Дан ослобођења Београда велики је празник за нашу престоницу. То је била велика и тешка борба која је однела бројне животе како припадника Народноослободилачке војске

Знам где оцу свећу да упалим

19. октобар 2017.

На планини Јелици пронађена гробница двојице убијених припадника ЈВуО. Јарослав Милутиновић и Радослав Радоњић Лукинац убијени 6.11.1945. После толико година дошло је на ред да се открију посмртни остаци мога покојног оца и његовог саборца. Моја породица је много тога претрпела и сада бар знам где су очеве кости, знаћу где да му свећу палим… Овако је Милисав Милутиновић (76) сузних очију у среду причао о резултатима истраге Комисије за проналажење тајних гробница на територији Чачка, која је у Придворици, на планини Јелици, открила гробницу у којој су посмртни остаци Јарослава Милутиновића и Радослава Радоњића Лукинца, припадника Југословенске војске у отаџбини, који су, према сведочењу мештана, зверски убијен уочи првих послератних избора

Велики школски час у Шумарицама ранијих година (Фото М. Игњатовић)

Прича о злу у славу живота

18. октобар 2017.

„Игре бројева” Мирка Демића у режији Марка Мисираче на Великом школском часу у Шумарицама 21. октобра Крагујевац – Жртве нацистичке одмазде 21. октобра 1941. оживеће и ове године у Шумарицама, једном од највећих страдалишта цивила у Другом светском рату на овим просторима, а са њима и неизбежно зло које истрајава упркос нашим покушајима да га елиминишемо из свести, историје, сећања. У делу „Игре бројева” Мирка Демића, директора Народне библиотеке „Вук Караџић”, које ће 21. октобра, по традицији, бити изведено крај Споменика стрељаним ђацима и професорима у Шумарицама, главну улогу подједнако носе и живот и смрт, и невини и џелати, и добро и зло. Преплићу се, покушавајући једно друго да надјачају, у

Розензафт: Хрватске власти да осуде поновни успон усташтва

18. октобар 2017.

Главни правник-савјетник Свјетског јеврејског конгреса Менахем Розензафт позвао је хрватске власти да осуде поновни успон усташтва у тој земљи и најавио да ће овај конгрес организовати међународну кампању која ће се позабавити ситуацијом у Хрватској и фашизацијом друштва. Он истиче да је садашња Влада Хрватске далеко од тога да се може описати као реакционарна или неофашистичка и да је кључни проблем у томе што хрватске власти показују безвољност да увјерљиво осуде све који славе усташе и њихову реинкарнацију. „Што се тиче најновијих догађаја, дубоко сам импресиониран храброшћу хрватске јеврејске заједнице која је одбила да учествује у претходне двије владине комеморације Холокауста због неуспјеха /Владе/ да заузме снажан став против историјског

Хоће ли Америка спречити српске ратне генерале да уче кадете

18. октобар 2017.

Шта је нелегитимно у томе што ће српски ратни команданти предавати на Војној академији? Као да су знали да ће генерали Владимир Лазаревић, Љубиша Диковић и Божидар Делић убудуће преносити своја искуства из рата на Косову и Метохији кадетима Војне академије у Београду, новинари „Вашингтон поста“ критиковали су српског министра одбране због похвале дате генералу Лазаревићу. „Време стида је прошло и наступа време тихог поноса када Србија негује и чува успомене на све који су је бранили“, рекао је министар Вулин у Нишу 7. октобра. Један од начина да се успомена на оне који су херојски бранили Србију 1999. на КиМ негује и чува је и то да генерали, ратни команданти, пренесу своја искуства кадетима на Војној академији. Међутим, с обзиром да је амерички амбасадор у Србији Кајл Скот на друштвеним мрежама

Хрватски историчар Класић: Право је да се говори о 200.000 људи који су отишли из Хрватске… Али истовремено очекујем да се у Србији говори о 500.000 прогнаних

18. октобар 2017.

Уза све са чиме се можемо сложити са младим, данас једним од водећих хрватских историчара, доктором Хрвојем Класићем, професором на Филозофском факултету у Загребу, што је рекао у разговору за Вечерње новости (Београд, 18. октобар 2017), објављеном на читавој страни, који је водио Јурица Керблер, стални дописник Новости из Загреба, постоји и нешто са чиме се не можемо сложити. И то пре свега због тога што то није истина. А историчару би требало да је искључиво истина научна водиља. Па шта није истина: прво, није истина је из Хрватске ОТИШЛО (велика слова су аутора овог текста) 200.000 ЉУДИ… како се наводи у једном од два антрфилеа, под насловом Консензус нам је

Добрица Ћосић: Срби у зупчаницима Великог механизма

18. октобар 2017.

Добрица Ћосић : Зашто сам се четири деценије бавио српским питањем? Нису Срби опседнути историјом, него је историја света опсела Србе. Најлепше доба свога живота провели смо у стрепњи од Великог механизма Своје образлагање вишедеценијског бављења „српским питањем“ Добрица Ћосић изложио је у Српској академији наука и уметности 23. априла 2002, које су „Новости“ објавиле у броју од 3. маја те године. Тада су о књизи „Српско питање – 1“ осим аутора говорили и академици Љубомир Тадић, Милорад Екмечић и Никша Стипчевић. Цео мој живот је протекао у трпљењу од историје, сазнавању историје и спорењу с њом. Овим исказом ја не обоготворујем историју, него је сажимам у метафоричну синтагму Велики