arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Српска деца у Јасеновцу обучена у усташке униформе

Најтужнија страница геноцида

22. октобар 2017.

Вишедеценијска лицитирања жртвама Јасеновца и стотина других стратишта незапамћених усташких злочина, једна су од најружнијих епизода из времена Титове Југославије Једна од најотужнијих страница јасеновачке трагедије свакако је лицитирање бројем жртава, које траје, ево, већ пуних 76 година. Манипулације су најпре започеле саме усташе, које су се још током Другог светског рата хвалиле да у заклале чак милион Срба, Љубо Милош, командант логора у Јасеновцу, говорио је о „пар стотина хиљада људи“, а његов колега фра Мирослав Мајсторовић Филиповић, звани Сотона, помињао је „око пола милијуна Срба“. Један преживели логораш тврдио је да се „број можда креће и до милијун и пол људи“, други да „прелази један милијун“, трећи да

Локалне власти и НВО траже забрану скупа у Блајбургу

22. октобар 2017.

Више од шест месеци левичарске партије и невладине организације у аустријској покрајини Корушкој траже забрану скупа у Блајбургу јер, кажу, велича ревизионизам и окупља неонацисте и оне који подржавају НДХ. И локалне власти придружиле су се захтевима за забрану. Уз границу са Словенијом, у магловитој котлини сместио се аустријски градић Блајбург. Успаван током целе године, осим у неколико дана маја. На хиљаде људи из Хрватске сваке године долазе у Блајбург како би се сећали погинулих усташа који су страдали на крају Другог светског рата. Немали број међу њима је на себи је носио обележја побеђене идеологије из Другог светског рата што је узнемиравало локално становништво, па је полиција контролисала учеснике

Panorama_Veliko_Palanciste.jpg

Обрачун усташа и нијемаца преко Српских лешева

22. октобар 2017.

Срна у пет наставака, уз до сада непознате детаље, доноси фељтон о страшном усташком покољу у Великом Паланчишту код Приjедора у октобру 1942. године, када су у jедноj ноћи, без испаљеног метка, убиjена 342 житеља села, међу коjима 226 дjеце. Командант Друге сатниjе осме усташке боjне поручник Иво Батинић преживио jе покушаj самоубиства пет дана након што jе његова jединица у ноћи између 22. и 23. октобра 1942. године масакрирала 342 житеља Великог Паланчишта код Приjедора, међу коjима 226. дjеце. „Ожалошћен догађаjима, коjи су се десили као награда за све жртве и напоре, пуцао jе себи у уста с намjером да се убиjе…Зрно jе промашило и изишло ван краj лиjевог

Zoran Saponjic

Немој Скоте, свега ти!

22. октобар 2017.

Не може амбасадор САД у Србији Кајл Скот да заћути ни на дан када Срби са браћом Русима славе заједничко ослобађање Београда од Хитлера и фашиста. Или је Скот баш намерно одабрао овај дан да нас још једном понизи. Пита он из сред Београда, који га држи као мало воде на длану, да ли је могуће, да ли је паметно да у Србији „ратни злочинци буду професори“. Вели Скот – „то је у САД незамисливо“, код њих, тамо у Америци „осуђени за ратне злочине никако не могу бити предавачи на војним академијама“. Немој амбасадоре, свега ти! Да ли си, господине амбасадоре, икада помислио, откуда то, када сте ви Американци толико

Логор

Пола милиона Срба радило у логорима

21. октобар 2017.

На скупу о принудном раду у Србији 1941-1944. откривени мало познати подаци. НДХ имала уговор о испоруци радне снаге у Немачку Око 300.000 људи из Србије депортовано је на принудни рад у Немачку за време Другог светског рата, и још 200.000 њих као ратни заробљеници. У нашој земљи је на принудном и обавезном раду (обављао се уз минималну надницу) годишње ангажовано 80.000 људи, од чега 30.000 у Борском руднику. Ове податке изнела је историчар Марија Обрадовић, на јучерашњем међународном скупу „Принудни рад у Србији 1941-1944“, у организацији београдског Центра за истраживање и едукацију о холокаусту (ЦИЕХ) и берлинског Хумболтовог универзитета. Људи су ноћу ловљени по улицама, и слати у Бор,

У Дому Војске Србије у Београду данас је приказан дводјелни дугометражни документарни филм о нацистичком логору "Сајмиште" у продукцији Музеја жртава геноцида из Београда, којим је обиљежено 75 година од затварања Јеврејског логора Сајмиште и почетка рада прихватног логора за Србе.

Приказан дугометражни документарни филм о логору Сајмиште

21. октобар 2017.

Директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина изјавио је приликом пројекције дугометражног документарног филма о нацистичком логору Старо сајмиште да је тешко утврдити тачан број људи који су прошли кроз овај логор, али да се поуздано зна да их није мање од 32.000. Мишина, који је и аутор филма, рекао је да је у Сајмиште доведено око 8.000 Срба са Козаре, који су ту или страдали или завршили у Јасеновцу или су одведени у Норвешку и Њемачку на присилни рад. Он је подсјетио на то да се често пренебјегава чињеница да се логор Сајмиште налазио на територији НДХ код Земуна, а не у Београду, те напоменуо да је била намјера

Предсједник Српског националног друштва "Пребиловци" Миленко Јахура подсјетио је да су Пребиловци најстрадалије село у Европи у Другом свјетском рату.

Вратити земљиште у Пребиловцима становницима села

21. октобар 2017.

Предсједник Српског националног друштва /СНД/ „Пребиловци“ из Београда Миленко Јахура затражио је данас од начелника општине Чапљина Смиљана Видића да јавности објасни како је земљу која је у власништву 232 српске породице из Пребвиловаца издао трећим лицима на 99 година, те стави ван снаге те уговоре и земљу врати селу и његовим становницима. „Позивам вас да јавности и нама предочите праву садржину уговора општине са Иваном Јурковићем из Вишића“, наводи Јахура у отвореном писму начелнику општине Чапљина Смиљану Видићу. Јахура истиче да општина пребиловачко земљиште није изнајмили само једном `домицилном Пребиловчанину`, како је начелник раније наводио, већ и Ивану Јурковићу из Вишића. „Он је добио много већу површину најквалитетнијег пашњака.

© Sputnik/ Алексеј Витвицки

Против живих и мртвих: Почиње рушење совјетских споменика у Пољској

21. октобар 2017.

У Пољској је данас ступио на снагу закон о премештању совјетских споменика у оквиру декомунизације земље. Тренутно се чека одлука локалних власти. Према прелиминарним подацима, закон ће обухватити више од 200 споменика војницима Црвене армије. Шта ће с њима бити након демонтаже, још увек није решено. Према закону који је ступио на снагу у Пољској, споменици који симболизују комунизам или други тоталитарни поредак треба да буду пребачени са јавних места у наредних 12 месеци. Одлуку ће донети локалне власти. Раније су власти републике саопштиле да намеравају да преместе све споменике који се налазе ван гробља. „Тоталитаризам“ скулптура ће одредити Институт за национално сећање Пољске. У списак су експерти сврстали око 230 споменика Црвене армије, а укупно их је више

Споменик стрељаним ђацима и професорима у Шумарицама

Одржан „Велики школски час“ у Шумарицама

21. октобар 2017.

Комеморативна манифестација „Велики школски час“, која се одржава у знак сјећања на масовно стријељање цивила у Крагујевцу 21. октобра 1941. године, одржана је данас код споменика стријељаним ђацима и професорима у крагујевачким Шумарицама. Прије почетка Великог школског часа, Његово преосвештенство владика шумадијски Јован и свештеници Шумадијске епархије служили су молебан, коме је присуствовао и предсједник Србије Александар Вучић, који је затим положио вијенце на споменик стријељаним ђацима и професорима. Вијенце испред споменика „Пето три“ положили су и премијер Ана Брнабић и министри у Влади Србије, амбасадор Њемачке Алекс Дитман, амбасадор Русије Александар Чепурин и Аустрије Јоханес Ајгнер, ђаци Прве крагујевачке гимназије, а присуствовали су и дипломатски представници Палестинске управе, Словачке,

Распоред промоција на Сајму књига 2017

21. октобар 2017.

Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова организује традиционални штанд дијаспоре и Срба из региона на овогодишњем 62. Међународном сајму књига. На штанду Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова у хали 4 Београдског сајма, у периоду од 23. октобра до 28. октобра биће представљено преко педесет аутора из дијаспоре, региона и Србије. Распоред промоција можете преузети ОВДЕ. Овогодишњи 62. Међународни београдски сајам књига биће одржан од 22. октобра до 29. октобра 2017. године под слоганом “Кључ је у књигама“, а земља почасни гост је Савезна Република Немачка. Извор: Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону

Фото Танјуг

Вучић стигао у Крагујевац на помен стрељаним ђацима и професорима

21. октобар 2017.

Председник Србије Александар Вучић стигао је у Крагујевац где ће код споменика ђацима и професорима стрељаним 1941. године бити одржан молебан и „Велики школски час“ Председник Србије Александар Вучић стигао је данас у Крагујевац где ће код споменика ђацима и професорима стрељаним 1941. године бити одржан молебан и „Велики школски час“. Вучић ће положити венце и присуствовати молебану, након чега ће бити одржан сценски програм „Велики школски час“. (Тањуг) Извор: НОВОСТИ Везане вијести: На данашњи дан: Немачки злочин у Крагујевцу Мама, нисам крив што сам остао жив: Како је Мија Алексић … Фашизам више није „ante portas“, него нам је у кући | Јадовно 1941. Беседа немачког свештеника: Срби су,

На данашњи дан: Немачки злочин у Крагујевцу

21. октобар 2017.

21. октобра 1941. – Немци су у Крагуjевцу у Другом светском рату стрељали око 2.800 цивила, међу коjима и ученике крагуjевачке гимназиjе Ни у самом Крагуjевцу нити у његовоj близини нису тих дана вођене борбе између Немаца и партизана. Одмазда у Крагуjевцу коjа jе била извршена 20. и 21. октобра 1941. године, последица jе напада партизана на Немце коjи су се враћали из Горњег Милановца према Крагуjевцу. При повратку у Крагуjевац, Немци су на положаjима Чачанског партизанског одреда код Враћевшнице поново нападнути и у стопу гоњени до села Љуљака, одакле су гоњење наставили крагуjевачки партизани. Према званичном податку у борбама са партизанима код села Љуљка укупно су погинуло jе 70

Деца Сребренице у Београду

21. октобар 2017.

Позивамо вас да 22.октобра у 18 часова у сали Стаменковић Центра за културу „Влада Дивљан“ – Палилула присуствујете концерту „Деца Сребренице у Београду“. Удружење Ћирилица је домаћин вечери фолклора и српске игре и песме у коме учествије СКУД „Свети Деспот Стефан Лазаревић“ из Сребренице заједно са КУД-ом Никола Тесла из Београда и Првим београдским певачким друштвом.. У програму је предвиђено учешће и познатих уметника Љубомира Манасијевића, појца српских духовних и традиционалних песама, Драгише Симића сакупљача народних изрека, здравица и изворних песма, Дејана Лазаревића, аутора више књига о Деспоту Стефану као и хора Србских православних појаца. КУД Никола Тесла је основано 1926. године у Београду и познато је по томе да је управо

Ратко Младић

Хаг крио мождане ударе генерала Ратка Младића

21. октобар 2017.

Генерал Ратко Младић имао је више мањих можданих удара у посљедњих пет година, што је Хашки трибунал крио од њега, бранилаца, породице и јавности, пишу београдске „Вечерње новости“. Лист наводи да се то открило тек сада када је тим одбране добио медицинске снимке које је годинама тражио од суда, али их није добијао због разних опструкција. Генералов син Дарко Младић рекао је за овај лист да су те снимке сада анализирали српски љекари и утврдили Младићево тешко здравствено стање, на шта је породица све вријеме упозоравала. „Сада је неспорно да је од 2012. па до марта ове године имао неколико можданих удара. Један озбиљан је имао у децембру, а снимали

Уредник програма СКЦ-а Весна Капор је др Милана Мицића представила као историчара чија су дјела пуна „литерарних наноса”.

Др Милан Мицић о српским добровољцима: Сјећање на генерацију која је унапријед била осуђена на смрт! (ВИДЕО)

21. октобар 2017.

У склопу циклуса Велики рат и књижевност 4. октобра 2017. године у Студентском културном центру у Београду представљени су радови историчара др Милана Мицића који описују српски добровољачки покрет у Русији током Првог свјетског рата, борбу српских добровољаца на фронту у Добруџи 1916, њихово извлачење из Русије и долазак на Солунски фронт 1918. Српски добровољци 1914–1918, животи, сећања је документарна проза о српским добровољцима настала на темељу казивања потомака.  – Својим постојаним и дугогодишњим радом др Мицић је забиљежио приче потомака из различитих дијелова некадашње Аустроугарске монархије у којима су живјели Срби, а из којих се види да је мотив српских добровољаца била наталожена жеља за слободом и јединством – рекла је Весна Капор. Отписана

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА