arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Споменко Гостић Фото: РТРС

Данас у Москви пројекција филма о Споменку Гостићу

17. фебруар 2017.

У Амбасади Србије у Москви данас би премијерно требало да буде приказан документарни филм „Споменко на вјечној стражи“, који је посвећен Споменку Гостићу, најмлађем погинулом борцу Војске Републике Српске. Аутор филма Миле Савић рекао је Срни да ће ово бити прво приказивање филма о Споменку у Русији, а поводом Дана бораца Војске Републике Српске. „Срећан сам што ће филм бити приказан у Москви, јер херојство нашег Споменка, његова љубав према српском народу и жеља за слободом, као универзалним правом свих народа, не смију бити заборављени. Веома је важно да се за Споменково херојство чује и ван граница Републике Српске, а поготово у братској Русији“, истакао је Савић. Он је подсјетио

Испред Дома Народне скупштине налази се "српски зид плача"

Уништени панои са именима страдалих са КиМ: Од зида плача до зида срама

16. фебруар 2017.

Испред Народне скупштине од јуна 2015.стоје панои са фотографијама и именима више од 2.500 жртава трагично настрадалих деведесетих година на подручју Косова и Метохиј Од јула 2015. године, на платоу испред Дома Народне скупштине налази се „српски зид плача“ – панои са фотографијама и именима више од 2.500 цивилних жртава, војника и полицајаца који су трагично настрадали деведесетих година на подручју Косова и Метохије. Овај подсетник на невине жртве због немара је постао зид срама.  Пластични и везени банери су услед атмосферских утицаја постали крти. Ветар је већину поцепао. Комади покидане тканине су се замрсили око металне ограде. Поједине пароле леже на плочнику. Из Удружења породица киднапованих и убијених са

Министар Александар Вулин и Ефраим Зуроф

Доношење закона о Старом сајмишту важно за Србе, Роме и Јевреје

16. фебруар 2017.

Доношење закона о Старом сајмишту у Београду, гдје је за вријеме Другог свјетског рата био нацистички концлогор, веома је значајно за Србе, Роме и Јевреје, оцијењено је на састанку министра за рад, борачка и социјална питања Србије Александра Вулина, комисије за Сајмиште и директора Центра „Симон Визентал“ из Јерусалима Ефраима Зурофа. Вулин и чланови Комисије за утврђивање програмских садржаја и давања приједлога за управљање меморијалним комплексом на Старом сајмишту у Београду разговарали су са Зурофом о раду Комисије, а посебно о нацрту закона о будућем меморијалу. Зуроф је навео да је добро што је урађен први текст нацрта закона и да сада, у првом реду Комисији за Сајмиште, предстоји процес

Убијена дјеца

Споменик Степинцу и једна комисија

16. фебруар 2017.

Хрвати су, уз највише почасти, у Осијеку открили споменик Алојзију Степинцу, надбискупу, а затим и кардиналу загребачком(1), који је 1998. године проглашен „блаженим“, и поводом чијег уздизања на степен универзалног свеца католицизма је основана комисија за преговоре између Ватикана и СПЦ.   Тобож, папа Фрањо жели да се приближи Србима, да они изнесу своје аргументе, па ће онда видети шта ће да ради са „универзализацијом“ Степинчевом. Ова комисија је, од самог свог почетка, осуђена на пропаст Разлога је много, почев од неприпремљености србске стране, о чему је на Фонду стратешке културе већ било речи.(2) Али, кључна ствар је у томе што је за Хрвате и остале римокатолике у свету Степинац већ

Јелене Драговић

Парастос страдалима у аутобусу „Ниш експреса“

16. фебруар 2017.

У православној цркви у Лапљем Селу служен је парастос настрадалим Србима у бомбашком нападу на аутобус „Ниш експреса“ у Ливадицама код Подујева. У нападу пре 16 година убијено је 12 а рањено четрдесет троје Срба. Егзекутори овог злочина нису кажњени. Врховни суд Косова је у другостепеном поступку у марту 2009. године због недостатка доказа ослободио Фљорима Ејупија, јединог окривљеног за „случај Ливадице“. Преживела у нападу Јелена Драговић из Лапљег села тога дана остала је без сестре Мирјане. Јелена каже да боли и то што починиоци овог злочина још нису пронађени. „Не знам да ли ће бити за мог живота, али се надам да ће кад тад ова правда бити задовољена.

Свечана церемонија полагања венаца на реконструисани споменик погинулима у ратовима деведесетих

Вулин: Србија не заборавља своје жртве

16. фебруар 2017.

Свечана церемонија полагања венаца на реконструисани споменик погинулима у ратовима деведесетих и у НАТО бомбардовању одржана је у Суботици, а министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин изјавио је да је тај споменик доказ да се Србија враћа себи и да неће заборавити жртве. „Свака земља почива на онима који су се жртвовали за њу. Свака земља своју слободу може да захвали онима који су за њу дали свој живот, а овај споменик је доказ да Србија не дозвољава да они који су се жртвовали за њу деле, ни по вери, ни по нацији, да не дозвољава да се ниједна жртва заборави или умањи“, рекао је Вулин

Милош Ковић (Фото Д. Ћирков)

Од Голготе до Васкрса Србије

16. фебруар 2017.

У српску националну традицију најдубље су утиснути Први српски устанак, Балкански ратови и, нарочито, немачки ратови – Први и Други светски рат (1914–1945), каже Милош Ковић, аутор књиге „Једини пут” Одбрана Србије од удруженог напада Немачке, Аустроугарске и Бугарске, 1915. године, повлачење преко Црне Горе и Албаније, обнова на Крфу и победа на Солунском фронту, са пуно права су названи Голготом и Васкрсом. Пораз и егзодус из 1915–1916, догађаји који се убрајају у најтрагичније тренутке српске историје, добили су свој накнадни, дубински смисао пошто су у националној традицији и сећању спојени са потоњом обновом и победом. Издавачка кућа „Филип Вишњић” из Београда објавила је књигу историчара Милоша Ковића „Једини пут”

Алојзије Степинац

Антисрпство Алојзија Степинца

16. фебруар 2017.

Споменик подигнут ових дана у осијеку Алојзију Степинцу, још један је од бројних доказа да проусташке снаге у Хрватској улазе кроз широм отворена врата. Необориве су чињенице да је овај проусташки викар и душом и телом био сатрап фашистичке идеологије, како пре и током Другог светског рата, тако и после њега. И то је, поред осталог, једно од сведочанстава које указује да је „лијепа њихова“ Независна Држава Хрватска (НДХ), оберучке прихватала и величала идеологе фашистичких опредељења. Ти и такви људи, преиспољени злочинци, у лику Анте Павелића, Андрије Артуковића, Милана Будака, Славка Кватерника, Анте Готовине, Бранимира Главаша, називају се данас једним од најзаслужнијих људи, наводних идејних и у ратним окршајима твораца,

Драго Крпина

Највећа неправда праведника Крпине

16. фебруар 2017.

Драго Крпина данас говори о »највећој неправди у Хрватској« која се »свих ових година ради према хрватским грађанима српске националности који су одбили судјеловати у рату против Хрватске«. Доиста, тешко је наћи већег праведника од функционера који је почетком рата предводио присилне депортације цивила… Свих протеклих двадесет и пет година највећа неправда у Хрватској ради се према хрватским грађанима српске националности који су одбили судјеловати у рату против Хрватске, а посебно према онима који су и лично судјеловали у њеној одбрани – казао је то у интервјуу Новом листу Драго Крпина, хрватски политичар и пјесник, један од оснивача Хрватске демократске заједнице и њезин саборски заступник у четири мандата, главни уредник

Цeнтaр Плaшкoгa у нeдjeљу, зa нaшeг пoсjeтa, биo je пoтпунo пуст Foto: Joвицa Дрoбњaк

Срцe вaжниje oд пoлитикe

16. фебруар 2017.

Дa ми je смeтaлo штo je прaвoслaвнa, никaд свojу Ђурђу нe бих жeниo. A нaшe je срцe свe рeклo. Имaли смo свaдбу с вишe oд 200 узвaникa. Знaчи, свe je jaснo, кaжe Нeдeљкo Aшчић кojи сe 1997. дoсeлиo у Плaшки, гдje Срби и Хрвaти дaнaс живe у сусjeдскoj, a чeстo и брaчнoj слoзи У нeкaдaшњoj Улици мaршaлa Tитa у цeнтру Плaшкoгa, дaнaшњoj 143. дoмoбрaнскe пукoвниje, oснoвнa je шкoлa и oстaци кућe – тeмeљи и гoли зидoви – нeкaд чувeнe плaшчaнскe пoрoдицe Злaтaр. Oндje сe смjeстилa и вeћинa мjeсних кaфићa, тргoвинa прeхрaмбeнoм и мjeшoвитoм рoбoм тe oпћинскa упрaвнa згрaдa. Бившa Maршaлoвa нajпрoмeтниja je улицa тoгa личкoг мjeстa, нo нa њoj сe

Свијеће

Данас парастос Србима убијеним у терористичком нападу у Ливадицама

16. фебруар 2017.

У православној цркви у Лапљем Селу код Приштине данас ће бити служен парастос Србима убијеним у терористичком нападу прије 16 година на аутобус „Ниш-експреса“ у селу Ливадице код Подујева. У овом терористичком нападу погинуло је 12 Срба, а 43 их је повријеђено. Активирањем десет килограма ТНТ експлозива на магистралном путу у селу Ливадице дигнут је у ваздух први од шест аутобуса из конвоја којим су Срби расељени са Косова и Метохије, у пратњи Кфора, кретали у Грачаницу на задушнице. Погинули су Живана Tокић, Слободан и Ненад Стојановић, Сунчица Пејчић, Мирјана Драговић, Небојша, Данило и Снежана Цокић, Милинко Краговић, Вељко Стакић, Драган Вукотић и Лазар Милкић. Најмлађа жртва једног од најгнуснијих

Ефраим Зуроф

Зуроф: Канонизација Степинца била би религиозна трагедија

16. фебруар 2017.

Директор Центра „Симон Визентал“ из Јерусалима, ловац на нацисте Ефраим Зуроф изјавио је да би канонизовање загребачког надбискупа из времена НДХ Алојзија Степинца, била „права религиозна трагедија“ Директор Центра „Симон Визентал“ из Јерусалима, ловац на нацисте Ефраим Зуроф изјавио је вечерас да би канонизовање загребачког надбискупа из времена Независне Државе Хрватске у Другом светском рату, кардинала Римокатоличке цркве Алојзија Степинца, била „права религиозна трагедија“. „Потпуно је јасно и сто одсто тачно да је католички бискуп Алојзије Степинац био близак са усташким режимом Независне Државе Хрватске. Он никада није говорио против тог система и није осуђивао њихова злодела, а уколико буде канонизован, биће то религиозна трагедија“, рекао је Зуроф за Радио-телевизију

Изложба у крипти храма Светог Саве- Страдање Српске православне цркве у Лици од 1941-1995 год.

15. фебруар 2017.

Благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, отворена је 14. фебруара у навечерје празника Сретења Господњег, изложба “Страдања Српске православне цркве у Лици од 1941-1995. год.” у крипти храма Светог Саве на Врачару у Београду.Изложбу је отворио у име Његове Светости, епископ топлички г. Арсеније, викар Патријарха српског и настојатељ храма Светог Саве у Београду. На изложби су говорили: г. Невенко Влаисављевић,аутор изложбе; др Вељко Ђурић Мишина, српски историчар, специјализован за историју Српске православне цркве, проучавање геноцида и холокауста, као и модерну историју Западног Балкана, радио је у више научних и образовних установа, а тренутно је в. д. директора Музеја жртава геноцида у Београду. На крају се обратио Настојатељ храма Владика Арсеније,

Комеморација у Уједињеним нацијама поводом Дана холокауста

Није промашај, али ни пун погодак

15. фебруар 2017.

Др Дарио Видојковић, историчар из Регензбурга, био је ангажован у припреми изложбе „Јасеновац – право на незаборав“, али изостао је из вишечлане делегације Србије која је крајем јануара путовала у Њујорк да би представила најмасовније српско страдање у НДХ током Другог светског рата. – Занимала ме је реакција америчких медија, јер је циљ изложбе био да се свету прикаже истина о усташком геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима, о гнусним зверствима о којима се, нажалост, готово ништа не зна на Западу. Међутим, нисам нашао такве чланке. Неки српски листови попут „Политике“ су извештавали о томе, али требало је много више и боље учинити. Можда је један од разлога слабог медијског

Код обновљеног спомен-обиљежја у бањалучкој Мјесној заједници Мотике вијенце су положили градоначелник Бањалуке Игор Радојичић и начелник Одјељења за борачко-инвалидску заштиту Драгомир Кесеровић.

Служен парастос за погинуле борце у Мотикама

15. фебруар 2017.

Код обновљеног спомен-обиљежја у бањалучкој Мјесној заједници Мотике данас је служен парастос за 16 погинулих бораца Војске Републике Српске из овог мјеста у Одбрамбено отаџбинском рату. Вијенце су положили градоначелник Бањалуке Игор Радојичић и начелник Одјељења за борачко-инвалидску заштиту Драгомир Кесеровић. Радојичић је рекао да су у градском буџету ове године предвиђена средства за изградњу нових споменика, реконструкцију постојећих, као и за централно спомен-обиљежје. „Прошле године смо у насељу Мотике обећали да ћемо обновити споменик и тај посао смо успјешно завршили“, рекао је Радојичић новинарима. Он је додао да Градска управа у договору са бањалучком Борачком организацијом има у плану градњу нових споменика у Залужанима, Бронзаном мајдану и на Лаушу.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА