Antić: Apsurd da ko nema potomke ne može biti rehabilitovan

Datum objave: petak, 17 februara, 2017
Veličina slova: A- A+

Odnos države prema razdobljima nedemokratskih vladavina je ključno pitanje kada je reč o rehabilitaciji protagonista Drugog svetskog rata, smatra istoričar Čedomir Antić.

Milan Nedić za vreme Drugog svetskog rata
Milan Nedić za vreme Drugog svetskog rata

Povodom aktuelnih sudskih proseca za rehabilitaciju Nikole Kalabića i Milana Nedića, Antić napominje da oni nisu bili osuđeni, već proglašeni izdajnicima, primećuje da je po važećem zakonu proces rehabilitacije zasnovan na privatnoj inicijativi porodica, te podseća da u svetu nijedan kvisling nije rehabilitovan.

Antić je uveren da se to ne sme ni kod nas dogoditi, a u razgovoru za Tanjug na temu odnosa države prema periodima nedemokratske vladavine primećuje da srpskim elitama razvijanje demokratskih ustanova nikad nije bio prioritet, ali navodi i da je te elite obesmislila propast Jugoslavije, s obzirom na to da su se Srbi s njom uvek poistovećivali.

Podseća da je Srbija stekla nezavisnost otcepljenjem Crne Gore, pre 11 godina, te navodi da je jedino u Albaniji, Rusiji i kod nas revolucija bila autohtona, tačnije da je čitava elita potekla iz komunističkog narativa i da joj je bilo teško da se odrekne svojih “političkih roditelja”.

Podseća i da su veće žrtve u Srbiji pale od 1944. do 1946. godine, nego što je to slučaj od 1941. do 1944. godine.

“Ti ljudi po partizanskim jednicama nisu se samo borili za slobodu, već i za novi ideološki poredak. Na oltar te ideje su položeni životi mnogih ljudi. Naravno, nove elite su 1948. godine revidirale tu ideju. Lakše je bilo tih 40.000 stradalih civila nazvati fašistima nego ideološkim protivnicima”, objašnjava Antić.

Navodi da je tu bilo različitih krivaca, od ratovanja za kralja, kolaboracije sa fašistima, do propagiranja staljinizma, ali, kako kaže, tu su mimikriju u srpskom društvu morale da poštuju i demoratske vlasti posle 2000. godine jer tada nijedna od tih stranaka koja je činila vlast nije imala većinu na izborima.

Prema njegovim rečima, zapad je Srbiju uvek smeštao u narativ kultur-rasizma posle osamdesetih godina prošlog veka.

“Srbija je tada postala zavetna žrtva Hladnog rata. Ona je pozicionirana bila kao Sovjetski Savez posle Sovjetskog Saveza, kao nacistička Nemačka posle nacističke Nemačke. Kada bi naše elite potražile pomoć sa zapada uvek bi im bilo rečeno da je pitanje Srebrenice važnije od bilo čega drugog”, naveo je Antić.

“Tajni dosijei otvarani selektivno” 

Tajni dosijei su, kako kaže, otvarani selektivno, po nalogu bezbednosnih službi a u parlamentu su donešeni manjkavi zakoni o restituciji i denacionalizaciji, što su teme aktuelizovane ovih dana, a povodom sudskih procesa po zahtevu za rehabilitaciju Kalabića i Nedića.

“Taj zakon o rehabilitaciji sadrži jedan neverovatan kompromis. Onaj ko nema decu i unuke ne može biti rehabilitovan. Sada prolazimo kroz rehabilitaciju Nedića i Kalabića, koji nisu ni osuđeni već su samo donošene odluke kojima su proglašeni za ratne zločince i konfiskovana im je imovina”, navodi Antić, ali i naglašava činjenicu da u svetu nijedan kvisling nije rehabilitovan, te poručuje da “takav slučaj ne sme da se dogodi ni ovde”.

Napominje da država pre svega treba da se izjasni o sebi, da rasvetli sve okolnosti u kojima se dogodio zahtev za nečiju rehabilitaciju.

“Ako je proces Nediću bio nezakonit prema uzusima ondašnjeg vremena, ako je neko osuđen na manjakavom procesu, onda država taj proces mora da poništi i da ga obnovi. Država ne može da ponovi sudski proces Nediću i Kalabiću, jer oni nisu ni osuđeni i pritom Kalabić i nije bio kolaboracionista, već jedan od ozloglašenih vođa četničkog pokreta”, navodi Antić.

Smatra da se ne može suditi mrtvim ljudima, ali kaže istovremeno da je jasno da ne možemo da ponavljamo proces kolaboracionisti.

“Nedić je bio kolaboracionista, ali istoričari kažu da nije direktno učestvovao u Holokaustu. Njegova vlada je izabrana kada je veći deo Holokausta u Srbiji završen”, kaže Antić.

Za njega nema dileme da država mora da se izjasni o tome da u to vreme Nedić nije bio predsednik Srbije ili na čelu vlade te Srbije, već je bio službenik okupacione vlasti.

“Pavelić u svojim govorima tretira Srbiju kao okupacionu zonu. On je govorio da sa Srbijom nema granica. U tom trenutku Srbija je bila okupaciona zona u kojoj nemačka komanda u saradnji sa uglednim srpskim ljudima pokušava da pacifikuje narod”, navodi Antić.

“Vlast mora da promeni zakone” 

Zato smatra da vlast mora da promeni zakone o rehabilitaciji i otvaranju dosijea, o restituciji, denacionalizaciji, jer su, tvrdi, antitotalitarni.

“Imali smo velika totalitarna razdoblja u istoriji Srbije, od eksperimenta Kraljevine Jugoslavije preko socijalističkih elita pa sve do Miloševića i njegove plutajuće diktature… Mala razdoblja parlamentarne demokratije su iza nas i država mora da se izjasni o tome”, uveren je Antić.

S druge strane, naš istoričar kaže da moramo da se odredimo i prema zločinima koji su izvršeni nad Srbima u Drugom svetskom ratu.

“Rat za slobodu je uvek deo formativnog mita jednog naroda, a građanski rat se od Rimskog carstva smatra sramotom. U Cezarovo vreme nije smela da se slavi pobeda u građanskom ratu. Naše vlasti moraju da razreše pitanja zbog kojih je narod duboko podeljen. Političari u Srbiji posle 2000. godine su i u četnicima i u partizanima i u Evropskoj uniji, a gde im je narod to ih manje zanima”, primećuje Antić.

Primećuje i da je proces rehabiltacije, kako se kod nas vodi, zasnovan na privatnoj inicijativi.

“Porodice imaju interes da skinu žig izdaje ali i da pokušaju da vrate deo oduzete imovine. Nedićev predak je ispalio prvi kuršum u Prvom srpskom ustanku. Malo se zna da je Nedić bio najodlikovaniji srpski genaral u Prvom svetskom ratu”, kaže Antić i dodaje da, s druge strane, ne vidi izražene težnje u srpskoj političkoj eliti da se razračuna sa komunizmom.

“Proces rehabilitacije je isključivo privatni angažman porodica, bez ikakvog koncepta političkih elita za razračunavanje sa komunističkim vlastima neposredno posle Drugog svetskog rata”, primećuje Antić, ali naglašava, praveći razliku između komunističkih vlasti i pokreta, da se komunistički pokret otpora legitimno borio protiv fašizma.

Izvor: RTS

Vezane vijesti:

Sudska rehabilitacija ne podrazumeva vraćanje imovine …

Rehabilitacija Nedića: Ko je spašavao narod? | Jadovno 1941.

Jevrejska zajednica će se žaliti Strazburu? | Jadovno 1941.

Sud odbio svedočenje Jevreja u postupku Nedićeve …




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top