arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Зграда Окружног тужилаштва у Источном Сарајеву (Фото: sarajevo-rs.com)

Сутра наставак суђења за злочине над горажданским Србима

18. мај 2016.

Саслушањем четворице свједока одбране сутра би у Окружном суду у Источном Сарајеву требало да буде настављено суђење бившим припадницима такозване Армије БиХ оптуженим за злочин против српских ратних заробљеника у Горажду 1992. године. Некадашње припаднике такозване Армије БиХ Мухамеда Аџема, Омера Угљешу, Сенада Халиловића и Суљу Каркељу, Окружно тужилаштво у Источном Сарајеву терети за учешће у убиствима ратних заробљеника Бошка и Ђоке Ласице, Његоша Ћехе, Које Вуковића, Бранислава и Будимира Тодоровића, Тиослава Радовића и Ратомира Клачара. Они су заробљени у августу 1992. године на брду Троврх код Горажда, одведени у горажданску полицијску станицу, гдје су и убијени. На рочишту одржаном 21. априла, Окружно тужилаштво у Источном Сарајеву уложило је други

Зворник Фото: РТРС

Зворник: Обиљежавање 24 године од формирања сарајевских бригада ВРС

18. мај 2016.

У Зворнику ће у петак, 20. маја, бити обиљежене 24 године од формирања Илијашке, Илиџанске, Хаџићке, Рајловачке, Кошевске и Вогошћанске бригаде, те одата почаст погинулим борцима у одбрамбено-отаџбинском рату, припадницима полиције и цивилним жртвама рата са подручја бивших српских сарајевских општина. Према програму обиљежавања 24 године од формирања Илијашке и других бригада са подручја бивших сарајевских општина, биће служен помен и положени вијенци на Централни споменик. У Дому омладине биће отворена изложба слика и приказан филм „Егзодус Срба са подручја Сарајева“. Илијашка бригада у току одбрамбено-ослободилачког рата имала је 6.350 бораца. Погинуло је 550 бораца, а 1.300 бораца је рањено, од којих су 800 трајни ратни инвалиди. Извор: Радио Телевизија

Љимај и његови саборци Србе убијали на најсвирепији начин

Љимај Србе спаљивао у кречани

18. мај 2016.

Истражни судија Даница Маринковић сведок злочина ослобођеног команданта ОВК. Постојао логор у коме су силоване жене, убијана деца и труднице Апелациони суд у Приштини ослободио је Фатмира Љимаја и још деветорицу бивших припадника тзв. Ослободилачке војске Косова оптужених за злочине над цивилима 1999. године у случају „Клечка“. Пресуду Апелацоног суда која је изречена крајем прошле недеље јавности су презентовали адвокати Фатмира Љимаја и деветорице његових сабораца – Арбена, Насера и Неџмија Краснићија, Бехљуљаја Љимаја, Рефкија Мазрекуа, Насера Шаље, Сабита и Шабана Шаље, као и Бесима Шурдаја. Овом одлуком огорчени су Срби на Косову, који располажу подацима и доказима о злочинима које су под командом Љимаја у Клечки почињени током 1998.

Суђење Махмуљину Фото: РТРС

Наставак суђења Махмуљину

18. мај 2016.

У Суду БиХ данас ће бити настављено суђење некадашњем команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на ширем подручју Завидовића и Возуће 1995. године. На протеклом рочишту 20. априла Велибор Тривичевић, свједок Тужилаштва БиХ, говорио је о тортурама кроз које је прошао у заробљеништву у кампу припадника одреда „Ел муџахедин“. Тривичевић је испричао шта се догађало након што су га, заједно са заштићеним свједоком Тужилаштва БиХ „С5“, као припадника санитетске службе Војске Републике Српске заробили припадници јединице „Ел муџахедин“ у селу Крчевине 21. јула 1995. године, о одвођењу преко линије фронта у мјесто Ливаде, те о пребацивању и боравку у муџахединском

Бањалучки бискуп Фрањо Комарица (Фото Википедија)

Бискуп Комарица: Бањалука је за мене Блајбург

17. мај 2016.

БАЊАЛУКА – Бањалучки бискуп Фрањо Комарица упоредио је страдање на Блајбургу са догађајима у Бањалуци током протеклог рата у Босни и Херцеговини. „Ми смо овђе Блајбург. То је мука и то сам желео у Блајбургу да поручим”, казао је бискуп Комарица након састанка са председником Хрватског сабора Жељком Рајнером одговарајући на питање новинара из Републике Српске зашто је 14. маја ишао у Блајбург где је, како је пренела Хина, предводио мису. „Људи шта ви говорите овде. Дођите у Бањалуку па видите, тамо је Блајбург. Где су Бањалучани, зашто су они побијени, зашто је њима одузето право на идентитет? Немају право на своје родно место. То је Блајбург за мене”, рекао је

Матуранти из Ријеке се сликали уз нацистички поздрав Фото: facebook.com

Матуранти из Ријеке се сликали уз нацистички поздрав

17. мај 2016.

Група матураната у Ријеци обиљежила је завршетак средње школе нацистичким поздравом, јављају хрватски медији. Матуранти су се сликали код антифашистичког Споменика ослобођења, са рукама подигнутим у нацистички поздрав, а један од њих је на мајици имао нацртан усташки симбол „У“. Фотографија је постављена на „Фејсбук“, а у кратком року скупила је више десетина лајкова. Према незваничним информацијама, ријеч је о матурантима Саобраћајне школе из Ријеке. Фашистички испади у Хрватској, како се наводи, полако постају дио ширег друштвеног фолклора – од стадиона, преко тргова, до средњошколских окупљања. Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: Усташки поздрав коштаће Шимунића 25.000 куна | Јадовно 1941. У Сплиту затражили озакоњење усташког поздрава |

Предсједник хрватског Сабора Жељко Рајнер и потпредсједник НСРС Жељка Стојичић Фото: СРНА

Рајнер одбио да говори у Парламенту Српске без хрватске заставе

17. мај 2016.

Предсједник хрватског Сабора Жељко Рајнер, након данашњег састанка са представницима Народне скупштине Републике Српске у Бањалуци, није желио дати изјаву за новинаре, јер у скупштинском холу није била истакнута хрватска застава. Објашњавајући новинарима неуобичајену ситуацију, Рајнер је у пролазу кратко рекао да „није уобичајено протоколарно говорити на службеним састанцима на којима постоји само застава домаћина, а не застава госта“. Потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Жељка Стојичић у изјави новинарима изразила је жаљење што је дошло до овакве ситуације, односно што Рајнер није могао или хтио дати изјаву за медије након састанка. Стојичићева је рекла да као потпредсједник парламента Српске нема коментар на ову ситуацију, јер сматра да је ово што

Шамац - обиљежене 24 године од оснивања Друге посавске бригаде Фото: СРНА

Шамац – обиљежене 24 године од оснивања Друге посавске бригаде

17. мај 2016.

Полагањем вијенаца и парастосом за погинуле борце Војске Републике Српске код Централног споменика у Шамцу, данас су обиљежене 24 године од оснивања Друге посавске бригаде. Предсједник општинске Борачке организације Лазар Благојевић истакао је да су се борци Друге посавске бригаде несебично жртвовали у одбрани територије Републике Српске. Он је навео да је основна зона одговорности Друге посавске бригаде била посавско подручје, али да су њени припадници били и на другим ратиштима – од Мајевице, Жепе, сарајевског ратишта, до теслићког, гламочког, крупског и бихаћког ратишта. „Ово је прилика да се окупимо и евоцирамо успомене на те тешке дане, да се сјетимо свих сабораца који су изгубили живот бранећи Републику Српску, као

Полагање вијенца на гроб Војводе Радомира Путника

Венац на гроб војводе Путника

17. мај 2016.

Члан Градског већа Марко Зељуг положио је данас, поводом 99 година од смрти војводе Радомира Путника, венац на гроб великог српског војсковође БЕОГРАД – Члан Градског већа Марко Зељуг положио је данас, поводом 99 година од смрти војводе Радомира Путника, венац на гроб великог српског војсковође. Зељуг је за Беоинфо рекао да му је част што у име Града одаје почаст војводи Путнику и подсетио да је он пет пута био министар одбране, два пута начелник генералштаба и током Првог светског рата начелник врховне команде. Венце су положиле и делегације Војске Србије, помоћник министра за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Милан Поповић, као и удружења грађана која негују сећање

Kриви jeр су изaзвaли ‘рeвoлт’

17. мај 2016.

Пљaчку и уништaвaњe имoвинe Србa у Хрвaтскoj пoчeстo су aмeнoвaли судoви, кao у случajу oбитeљи Бoрић, пoдвoдeћи тa нeдjeлa пoд ‘рeвoлт стaнoвништвa хрвaтскe нaрoднoсти’ Десницa чeстo пригoвaрa дa сe o Дoмoвинскoм рaту прeмaлo учи у шкoлaмa и пoтпунo je у прaву: у уџбeницимa нeћeтe нaћи ништa o тoмe дa брojни грaђaни српскe нaциoнaлнoсти у тo дoбa нe сaмo дa нису уживaли институциoнaлну зaштиту свojих људских и мaтeриjaлних прaвa, нeгo сe чинилo свe дa их сe зaстрaши, пoнизи и oбeспрaви, кaкo би и сaми схвaтили дa би билo нajбoљe дa сe oдсeлe из Хрвaтскe. Jeдaн oд примjeрa кojи тo пoтврђуje je случaj oбитeљи Бoрић. Mилe Бoрић биo je зaступник мaкeдoнскe твoрницe

Ратко Младић

Суд одбио оптужбе против „јатака” због застарелости

17. мај 2016.

Први основни суд донео је данас пресуду којом је одбио оптужбе против свих оптужених за помагање у скривању хашком оптуженику генералу Ратку Младићу од 2002. до 2006. године, због наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења. Ово је друга првостепена пресуда у том случају пошто је прва, којом су оптужени били махом ослобођени или су оптужбе такође због застарелости биле одбијене, укинута па се суђење понављало по налогу Апелационог суда. И на данашњу пресуду тужилаштво има право да уложи жалбу а правоснажну пресуду донеће Апелациони суд. Немања Говедарица, адвокат оптужених Станка и Предрада Ристића рекао је Танјугу да је суд правлно закључио да је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења за дело које

Нулa вjeнчaњa и двa спрoвoдa

17. мај 2016.

Aкo сe смaњивaњe брoja стaнoвникa у Пeрjaсици нaстaви oвaквим тeмпoм, a зa двaдeсeтaк гoдинa и тo ћe бити ‘мртвo’ мjeстo0 Бeспeрспeктивнoст крajeвa у Хрвaтскoj, пoсeбнo oних пoврaтничких и рурaлних нajбoљe мoжeмo видjeти нa примjeру мjeстa Пeрjaсицa, у oпћини Бaрилoвић, у Kaрлoвaчкoj жупaниjи. Унaзaд нeкoликo гoдинa глaвни дoгaђajи у мjeсту су спрoвoди. Људи сe нe врaћajу, нeмa млaдих, нeмa свaдби, вjeнчaњa и крштeњa. Jeдинo сe ‘пoвeћaвa’ брoj нoвoпридoшлих нa мjeснo грoбљe Kaштeлиштe. Taкo су и прoтeклих тjeдaнa oдржaнe двиje сaхрaнe: Ђурe Биjeлићa (1960.) и Дрaгaнa Цимeшe (1953.). Ma кoликo пaрaдoксaлнo звучaлo, Ђурo сa 55 и Дрaгaн сa 63 гoдинe били су млaђи стaнoвници тoг мjeстa нa Koрдуну, у мeђурjeчjу Koрaнe и

СРПСКИ ПОГЛЕД НА БЛАЈБУРГ: Зашто одмазду комуниста не треба правдати осветом за Јасеновац

17. мај 2016.

Било је међу погубљенима и одговорних за Јасеновац, али исто тако и цивила, жена и деце. Масовно је стрељано 60-80.000 усташа и домобрана, а да би за кратко време побили што више људи, партизани су користили – динамит. Истовремено, на Кочевском Рогу убијено је око 11.000 четника   За једне масакр, за друге освета – преовлађујуће су перцепције случаја Блајбург, односно ратних дешавања из маја 1945. у малом месту на словеначко-аустријској граници, где је Југословенска народноослободилачка војска без суђења стрељала неколико десетина хиљада ратних заробљеника и сарадника фашистичког режима, али и одређен број цивила. Осим у Блајбургу, у којем је протеклог викенда у присуству представника хрватског државног врха обележена 71.годишњица од тзв.

Плакатима против споменика (Фото: Splitski student)

Сплитски студенти: Злочине из „Лоре“ не смијемо заборавити

17. мај 2016.

Сплитски студенти противе се постављању споменика 72. бојни Војне полиције и истичу да се жртве логора „Лора“ не смију заборавити. Студенти поручују да би споменик са натписом „Под овим знаком смо побиједили“ представљао историјски фалсификат и невиђену увреду, те да би поново трауматизовао преживјеле из такозваног Војноистражног центра „Лора“. „Припадници 72. бојне Војне полиције Хрватске војске Томислав Дуић, командант Војног затвора `Лора`, затим, Тончи Вркић, Анђелко Ботић, Емилијо Бунгур и Анте Гудић, те Миљенко Бајић, Јосип Бикић и Давор Банић осуђени су у судском предмету `Лора 1`“, подсјећају сплитски студенти. Суд је на основу доказа утврдио да су они у периоду од марта до септембра 1992. године у такозваном Војноистражном

Парастос побијеним Србима у Глини 12. и 13. маја 1941.

Одржан парастос побијеним Србима у Глини 12. и 13. маја 1941. (Фото)

17. мај 2016.

У организацији Вијећа српске мањине града Глине и Српске православне цркве у петак 13. маја у Глини на костурници жртвама покоља у Глинској православној цркви 12/13.05.1941. одржан је парастос побијеним Србима. Вијенце су положили организатор и антифашисти Глине и Петриње као и родбина страдалих те грађани Баније и Кордуна. Послије парастоса свештеника из Глине, Топуског и Костајнице, присутнима се обратио Жељко Гавриловић предсједник Вијећа српске мањине града Глине, а присуствовао је и замјеник Жупана Боро Ркман. Један од најсвирепијих и најјезивијих злочина над Србима у НДХ био је покољ неколико стотина Срба мушкараца у православној цркви у Глини. Србе затворене у глинској православној цркви усташе су одводиле по групама до

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА