Студија “Српска књижевна Крајина” Славице Гароње Радованац изучава духовну ризницу народа који је већим делом био приморан да напусти завичај ДАЈУЋИ свој допринос изучавању “утуљене баштине” српског народа из Хрватске, усмене и писане, у прошлости и садашњости, Славица Гароња Радованац (1957), фолклориста, књижевна историчарка и критичарка, исписала је вишеструко занимљиву и значајну студију “Српска књижевна Крајина” (издавач „Прометеј“). Са поднасловом “Од баштине до егзодуса” књига обухвата и тумачи духовну ризницу народа чији је огроман део био принуђен да напусти родно тло. Многи од њих тешко су се сналазили у новим крајевима, али на срећу, како уочава ауторка, савремени српски писци рођени у СР Хрватској, наставили су свој плодни књижевни рад

У Блајбургу је, уз присуство званичника хрватске владе, државе чланице, одата почаст невино страдалим невиним усташама. Церемонију је увеличао и наоружани одред хрватске војске. Пошто то није било у складу са прописима државе Аустрије, локална полиција је разоружала почасну хрватску чету, војну силу државе скоро првог суседа. Том приликом је утврђено да се из пушака оружаних снага Хрватске не може ни пуцати, па према томе, ни убијати. Тако се посредно дошло до решења енигме због чега су невине усташе у „радном логору“ Јасеновац, радну снагу лишавале живота маљевима и специјалним ножевима „србосецима“. Борци за ревизију историје су на ово откриће остали неми. Као да су немци. Насупрот њима, у Бањалуци,

Загреб — Комеморација у Блајбургу представља окупљање хиљада екстремних десничара, од којих су многи носили обележја и заставе усташког режима, пише АП. Како наводи АП, окупљање на Блајбургу догађа се сваке године. Додају ипак како овогодишња комеморација „долази на крилима узлета екстремне деснице у Хрватској након парламентарних избора“. „Комеморацији на Блајбургу присуствовао је низ високих званичника хрватских власти и Католичке цркве. Од преузимања власти у јануару, хрватске власти нашле су се на удару критика због гурања главе у песак пред порастом десног екстремизма и релативизације усташких злочина“, истиче је АП. Осим њих, екстремно десничарски елемент на Блајбургу споменули су и аустријски медији. Тако „Стандард“ комеморацију описује као „атракцију за оне

Руски војни стручњаци ће обављати посматрачке летове од 16. до 21. маја изнад Хрватске и Словеније у оквиру Уговора о отвореном небу, рекао је шеф Канцеларије за праћење и примјену споразума министарства одбране Руске Федерације. Према његовим ријечима, у оквиру посматрачких летова, хрватски и словеначки експерти ће у авионима пратити усаглашеност са договореним параметрима за лет и употребу посматрачке опреме. “Посматрачки летови ће се обављати од 16. до 21. маја из ваздушних области на отвореном небу у Загребу и Љубљани, на максималној удаљености од 1.300 километара, односно 500 километара“, рекао је Сергеј Ришков. Уговор о отвореном небу је потписан у марту 1992. године и постао је један од главних мјера

Историчар Александар Раковић оцијенио је да Хрватска није само „Посљедња мочвара фашизма“ у Европи, како су је назвали аутори истоименог француско-њемачког филма, већ нешто много горе „посљедна мочвара нацизма“ и указао да је оно што се у Хрватској дешава Србима деценијама несвакидашњи ужас који треба да оголи и презентовати свијету. Раковић је рекао Срни да усташка и нацистичка идеја у Хрватској има непрекинут континуитет од Другог свјетског рата и да је та идеја само накратко била „пресељена у дијаспору“, када су усташе изгубиле Други свјетски рат. Према његовим ријечима, то што је актуелни предсједник Хрватске Колинда Грабар Китаровић у недавном „вербалном рату“ са сплитским свештеником Прцелом, који јавно глорификује НДХ,

Студенти и наставно особље колеџа у Калифорнији протестовали су због тога што је Мадлен Олбрајт држала говор на церемонији доделе диплома. Они су „револтирани“ тиме што, како су објаснили, „ратни злочинац“ говори на церемонији, која је одржана у суботу, јавља РТ. У знак протеста, део наставног особља америчког Скрипс колеџа у Клермону у Калифорнији одбио је да седи на истој бини са Мадлен Олбрајт. Професори су објавили писмо у коме наглашавају да је Мадлен Олбрајт као државни секретар и амбасадор у УН обликовала америчку интервенционистичку политику у бројним сукобима и „подржала политике које су водиле страдању милиона људи“. Писмо је потписало 28 чланова наставног особља, а објављено је у студентским