Sahranjen ratni komandant Ratko Škrbić

Datum objave: ponedeljak, 16 maja, 2016
Objavljeno u Ostalo, Otadžbinski rat
Veličina slova: A- A+

Na Bežanijskom groblju u Beogradu minulog vikenda sahranjen je pukovnik Ratko Škrbić, vojnik i naučnik, ratni komandant 15. brigade VRS

Ratko Škrbić
Ratko Škrbić

NA Bežanijskom groblju u Beogradu minulog vikenda sahranjen je pukovnik Ratko Škrbić, vojnik i naučnik, ratni komandant 15. brigade VRS. Na njegov izričit zahtev, sahrana je obavljena bez vojnih počasti. Otišao je “ožučen” na svoju vojsku koja ga je sprečila da aprila 2014. predstavi srpskoj javnosti ekspertski nalaz iz Haga “o montiranju genocida srpskom narodu u Srebrenici”, koji je prethodno javno izneo na suđenju generalu Zdravku Tolimiru u prestonici Holandije. Pukovnik nije mogao da zaboravi svojoj armiji što je dozvolila da je tog 9. aprila, kako je govorio, uplaši pismo Nataše Kandić ministru vojnom, koji je potom naložio da se promocija knjige “Srebrenička podvala” ovog vrsnog naučnika, koja je bila zakazana za 10. april, “otkaže po hitnoj proceduri”.

Ipak i bez uniformi i plotuna, na ispraćaju Škrbiću pored rodbine okupile se stotine njegovih kolega, bez uniforme. Vojnički oproštaj održao je njegov ratni drug general Petar Škrbić.

– Sa nekoliko profesionalnih oficira u Komandi brigade i bez imalo pravih oficira u bataljonima, on je uspešno komandovao Bihaćkom brigadom od 1993. do 1995. Sam se borio sa mnogobrojnim problemima i savladavao ih na vešt način u brigadi čija je starosna struktura boraca bila možda najnepovoljnija u VRS – podsetio je na ratovanje preminulog kolege Škrbića.

Pukovnik Škrbić je posle rata, u Školi nacionalne odbrane, bio šef Katedre za vojnu strategiju i ratovodstvo. Ipak, njegov najznačajniji naučni rad objavio je u sudnici Haškog tribunala kao ekspert odbrane na procesu generalu Tolimiru zbog navodnog genocida u Srebrenici. Koristeći isključivo dokumenta tužilaštva matematički je pokazao da broj ubijenih u Srebrenici jula 1995. ni slučajno ne može biti između 7.000 i 8.000, a da su tužilaštvo i sud “aljkavi, zlonamerni i matematički nepismeni”.

NIJE REČENO

NA sahrani Ratku Škrbiću nije bilo prigodno da se kaže: Svađao se on sa Ratkom Mladićem žestoko o mnogim stvarima, a najviše oko toga što ga iz Bihaća gađaju srpskom municijom. Dva puta tokom rata iz vojnički bezizlazne situacije na Bihaću zvao je suprugu Svetlanu “da poljubi sinove jer on sutra ide…”

Uradio je pukovnik dve analize kretanja žitelja Srebrenice. U prvoj, on se bavio sudbinama onih koji su preživeli jul 1995, dok je u drugoj pratio sudbine ratnih zarobljenika 28. divizije Armije BiH, koji su prema tvrdnjama tužilaštva naknadno ubijeni. U obe ove analize, brojkama, detaljno je opovrgao dotadašnje presuđene brojeve žrtava.

Posledice u Hagu su bile da su u dva sudska veća koja su presudila generalu, od šest sudija čak troje “imali izdvojeno mišljenje”. Sudija Nijambe je u prvostepenom postupku tražila da se ovaj oslobodi. U drugostepenom, sudija Mindua “nije video” udruženi zločinački poduhvat, a sudija Antoaneti u konačnoj presudi je rekao da “on ne zna ko je naredio genocid”. Tolimira to nije spaslo u drugostepenoj presudi, ali je sud priznao svoju grešku i broj navodno streljanih, aprila 2015. “sveo” na 4.970.

– I tu su ukrali 1.000 ljudi – rekao je tada Ratko Škrbić, analizirajući ovu presudu Tolimiru.

I kada je pukovnik Škrbić trebalo da svoju studiju, pretočenu u knjigu “Srebrenička podvala”, iznese u Beogradu 10. aprila 2014, Nataša Kandić, tadašnja direktorka Fonda za humanitarno pravo, pisala je tadašem ministru Nebojša Rodić “da se ne vređaju žrtve Srebrenice”, koji je, kako je kasnije ispričai Škrbiću, “naredio da se promocija u Domu vojske otkaže, dan pred održavanje”. Škrbić je uzalud objašnjavao pukovniku koji mu je preneo “naređenje” da su oni oficiri zakleti da brane čast, istinu i slobodu svog naroda.

Sahrana Ratka ŠkrbićaSTAN PO PROPISU

PORODICA pukovnika Škrbića je i dalje u službenom stanu na Bežanijskoj kosi, mada su u novembru 2015. dobili ključeve “konačnog rešenja”.

Kažu, to ga je ubilo.

Da bi se uselio u novi stan, morao je svoj službeni da “vrati u stanje kako nalažu propisi”. Da bi to uradio, mesec pre dodele ključeva morao je da se iseli sa porodicom “da kreči, farba, gituje”.(Nije mu pomoglo ni to što je bio bolestan od kancera.) Pošto je i to uradio, kada je u novembru došao u novi stan i video kako izgleda, odbio je ključeve dok se ne dovede da bude “po propisima”. Pukovnik je 10. maja umro “od srca” na VMA a porodica čeka na stan….

Autor: Dragan Vujičić

Izvor: NOVOSTI

 

Vezane vijesti:

PREDSTAVLjENA KNjIGA „SREBRENIČKA PODVALA“

ŠKRBIĆ: BROJ UBIJENIH BOŠNjAKA VAN BORBE IZRAŽAVA SE STOTINAMA

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top