arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Dusan_T_Batkovic.jpg

АЛБАНЦИ ЖЕЛЕ ДА ПРОГЛАСЕ НЕЗАВИСНУ КОСОВСКУ ЦРКВУ

Душан Т. Батаковић Директор Балканолошког института Српске академиjе наука и уметности Душан Батаковић упозорио jе да jе краjњи циљ представљања српског споменичког насљеђа као албанског да се на Косову прогласи стварање независне косовске епархиjе или цркве, коjа би се споjила са Албанском православном црквом. Он оцjењуjе да би се то десило вjероватно када такозвана „република Косово“ стекне пуни суверенитет и послиjе довођења одређеног броjа православних Албанаца у српске косовске манастире. „Честе посете `православне браће из Албаниjе` поjединим српским манастирима ниjе мотивисано само хришћанском солидарношћу, него има jасну политичку позадину, коjа се све мање прикрива“, оциjенио jе Батаковић за „Вечерње новости“. Батаковић напомиње да су учестала представљања српског споменичког насљеђа као

Clanice_Udruzenja_zena_zrtava_rata_RS_na_oporavku_u_Banji_Laktasi.jpg

ЗАВРШЕНА РЕХАБИЛИТАЦИЈА У БАЊИ ЛАКТАШИ

Чланице Удружења жена жртава рата РС на опоравку у Бањи Лакташи Чланице Удружења жена жртава рата Републике Српске боравиле су у Бањи Лакташи на четвородневном одмору и рехабилитациjи, а средства за ове намjене обезбиjедила jе Влада Републике Српске. „Ова рехабилитациjа вратила им jе вjеру у живот и дала снагу да наставе са борбом за доказивање истине о свом страдању током одбрамбено-отаџбинског рата“, рекла jе Срни предсjедник овог удружења Божица Живковић Раjилић. Она jе навела да су у овоj групи биле чланице Удружења коjе су први пут биле на оваквоj рехабилитациjи. „Риjеч jе о стариjим или теже обољелим женама. Важно jе напоменути да су оне преживjеле разне облике тортуре по броjним

Promocija_knjige_Prognani_Orfeji_u_Prijedoru.jpg

Промовисана антологија поезије „Прогнани Орфеји“

Промоциjа књиге „Прогнани Орфеjи“ у Приjедору Антологиjа избjеглих српских пjесника „Прогнани Орфеjи“, промовисана jе вечерас у Галериjи „`96“ у Приjедору. Антологиjа српске избjегличке поезиjе са подручjа Хрватске, БиХ и Косова и Метохиjе с краjа 20. виjека обjављена jе приjе четири дана у издању културне институциjе „Бранково коло“ и вечерас jе први пут промовисана. Антологиjу jе саставио директор „Бранковог кола“ Ненад Груjичић коjи jе истакао да jе ова књига посебна због тога што се овом тематиком на Балкану и шире до сада нико ниjе бавио. У антологиjи читаоци могу наћи 116 пjесника, од наjстариjих, рођених приjе Другог свjетског рата, па до наjновиjих коjи су jош били дjеца у вриjеме избjеглиштва и

Kolona_izbjeglica_iz_Krajine.jpg

У САРАЈЕВУ И ЗАГРЕБУ ОБИЉЕЖАВАЊЕ ГОДИШЊИЦЕ ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА У “ОЛУЈИ“

Колона избjеглих Срба из Хрватске Удружење за друштвена истраживања и комуникациjе (УДИК) из Сараjева, у сарадњи са Центром за жене жртве рата – РОСА Загреб, организоваће у понедjељак, 3. августа, у Сараjеву и Загребу получасовно стаjање као знак сjећања на злочине над Србима у воjноj акциjи Хрватске воjске под називом „Олуjа“ 1995. године. Из УДИК-а jе саопштено да получасовна стаjања почињу у 11.00 часова и да ће истовремено бити одржана испред зграде Амбасаде Хрватске у Сараjеву и на Тргу Бана Јелачића у Загребу. Осим тога, стаjања представљаjу мирни протест поводом хрватског државног организованог порицања злочина почињених у акциjи „Олуjа“. УДИК ће упутити и отворено писмо предсjеднику Хрватске Колинди Грабар Китаровић

Ranjeni_vojnik_JNA.jpg

МЕМОРИЈАЛНИ ЦЕНТАР ДА ОБУХВАТИ И ВОЈНИКЕ ЈНА УБИЈЕНЕ У СЛОВЕНИЈИ

Рањени воjник ЈНА Удружење породица киднапованих и убиjених на Косову и Метохиjи апеловало jе данас да мемориjални центар коjи ће бити изграђен у Београду за српске жртве страдале у ратовима дведесетих година прошлог виjека обухвати и воjнике некадашње ЈНА убиjене 1990. године у Словениjи. Ово удружење осудило jе одлуку да мемориjални центар, коjи ће бити изграђен у Београду, обухвати само жртве од 1991. до 1999. године, и подсjетило да jе на Косову и Метохиjи по доласку међународних снага до 2000. године киднаповано и убиjено више од 1.300 Срба и Рома. „Грађански рат ниjе почео 1991. године у Хрватскоj, већ jе крваво почео 1990. године у Словениjи убиствима 55 ненаоружаних воjника

Marinko_Culic.jpg

Хрватска мора развити нову културу сећања

Маринко Чулић Тешку, депримираjући бламажу доживела jе влада Зорана Милановића уочи скоре двадесете годишњице „Олуjе”. Све земље позване да учествуjу на воjноj паради у Загребу, а позивница jе уредно послата чланицама НАТО- а, jеднако су уредно отклониле таj позив. Не, наравно, осорно и с висока, напротив позвани су уложили много хвале вредног труда да се не замере наjмлађоj колегиници унутар Северноатлантског савеза. Али, испод те нагло запечене покорице уљудности пробиjала jе на све стране дебела наслага измотавања. Па су Словенци jавили у Загреб да су мислили како je реч о некаквом воjном мимоходу НАТО-а, невешто се правећи да не знаjу какву ратну годишњицу слави први сусед преко Сутле. Американци, jасно,

Hrvatski_gardisti_ispod_kninske_tvrdjave.jpg

Фрљић у Ријеци организује контра-Олују

Редитељ Оливер Фрљић организуjе jавни разговор „Други рат“ на дан прославе „Олуjе“. У риjечком позоришту пет протераних жена различитих националности говориће о свом виђењу рата Хрватски гардисти испод книнске тврђаве У РИЈЕЦИ ће се 5. августа, на дан када ће се у Книну обележити двадесета годишњица „Олуjе“, одржати jавни разговор „Други рат“, што jе у Хрватскоj већ названо „Контраолуjом“. Како jе предвиђено, у великоj дворани риjечког Хрватског народног казалишта пет протераних жена различитих националности говориће о свом виђењу рата и сећању како су морале да напусте своjа огњишта. Редитељ Оливер Фрљић жели овим разговором да се супротстави глорификациjи рата, па се вече у Риjеци наjављуjе и као „мировни контрапункт“ книнскоj

Aleksandar_Vulin_4.jpg

Вулин: Још чекам да ми Готовина каже да није усташа

Александар Вулин Истог дана, истим поводом, 4. августа, на двадесетогодишњицу почетка воjне акциjе „Олуjа”, Вуковарском улицом у Загребу маршираће више од 2.000 воjника, a око 300 километара даље, са комеморативног скупа краj моста код Сремске Раче, заориће се „Востани Сербие”. Оба догађаjа део су државних манифестациjа: у Хрватскоj, Дана победе и домовинске захвалности, a у Србиjи, Дана сећања на све страдале и прогнане Србе. To што имамо супротна, na чак и супротстављена вредновања догађаjа из наше заjедничке, српско-хрватске историjе, no мишљењу министра за рад, запошљавање, борачка и социjална питања, Александра Вулина не би требало да буде препрека добросуседским, дипломатским односима. Упркос томе што je Анту Готовину назвао усташким генералом, a

Surmanacka_jama_002.jpg

БРАТСКА ПОМОЋ И ПОДРШКА СВЕТИМ ПРЕБИЛОВЦИМА

У пребиловачком Дому културе, 7. августа увече, заjедно ћемо отворити изложбу о Пребиловцима коjа ће ту бити изложена као стална поставка. Удружење грађана Јадовно 1941. из Бање Луке, помогло jе обнову Храма Христовог Васкрсења у Пребиловцима са 600.00 конвертибилних марака, што jе само дио непрестане подршке и помоћи овог братског Удружења Пребиловцима и Српском националном друштву Пребиловци. Удружење Јадовно нам jе даровало вриjедну изложбу докумената и фотографиjа „Пребиловци“ и прениjело права организатора ове изложбе на СНД Пребиловци и на потписника ових редова. Украсили су обновљени Дом културе у Пребиловцима српским националним знамењима: црквеном, народном и државном заставом . Ако Бог да, у овом Дому, ћемо заjедно 7. августа увече, уочи

Hram_Svete_Trojice_u_Tumarama.jpg

ПОЧЕТАК ИЗГРАДЊЕ КАПЕЛЕ СРПСКИМ ЖРТВАМА У ТУМАРАМА

Храм Свете Троjице у Тумарама Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом освештаће данас земљиште у порти Храма Свете Троjице у Тумарама, у федералноj општини Лукавац, на коjем ће бити изграђена спомен-капела српским жртвама одбрамбено-отаџбинског рата са овог подручjа, речено jе Срни у Завичаjном удружењу „Озрен“ у Добоjу. У спомен-капели у Тумарама биће уклесана имена 420 погинулих припадника Друге озренске бригаде Воjске Републике Српске и цивилних жртава рата са овог подручjа. Земљиште за градњу спомен-капеле биће освештано у оквиру традиционалног народног саборовања посвећеног Светоj Великомученици Марини. Владика Хризостом служиће Свету архиjереjску литургиjу у Храму Свете Троjице у 10.00 часова.   Извор:   Везане виjести: Кренуо марш “Стазама егзодуса” У суботу на Озрену

Kolona_izbjeglica_iz_Krajine_pred_mostom_Raca.jpg

СРБИЈА ЋЕ СТАТИ ТАЧНО У ПОДНЕ

Колона избjеглица из Краjине пред мостом Рача Дан сjећања на страдале Србе, Србиjа и Република Српска ће обиљежити 4. августа великом манифестациjом код моста на Рачи и 5. августа Даном жалости, сиренама и црквеним звонима тачно у подне. Петог августа ће, поред парастоса, бити одржана централна манифестациjа у Центру „Сава“. „Тачно у подне Србиjа ће стати на jедан минут. Огласиће се сва црквена звона и све сирене како бисмо застали и одали пошту свим убиjенима и протеранима“, рекао jе за „Блиц“ министар рада Србиjе Александар Вулин, наводећи да на исти начин Јевреjи обиљежаваjу Дан Холокауста. Очекуjе се долазак више хиљада грађана у Рачу, као и представника Владе и дипломатског кора,

Crkva_Sv.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА НЕВИНО ПОБИЈЕНЕ ЛИВАЊСКЕ СРБЕ

Парох ливањски Жељко Ђурица служио jе jуче у бањалучком храму Светог Јована Богослова парастос за више од 1.600 невино пострадалих Срба са ливањског подручjа, коjе су усташе побиле краjем jула 1941. године. Служење помена организовало jе Удружење грађана „Огњена Мариjа Ливањска“. Бранко Лаганин из бањалучког Пододбора овог Удружења рекао jе Срни након парастоса да се у Бањалуци помен служи већ десетак година уочи празника Свете Великомученице Марине – Огњене Мариjе. Он jе подсjетио да се већ више година парастос за недужно пострадале Србе ливањског краjа служи и у Храму Светог Марка у Београду у недjељу коjа претходи Огњеноj Мариjи. На празник Огњене Мариjе, у Ливну ће у капели у спомен

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 30. јул 1941. Годишњица страдања Срба са Кордуна, Баније и Ливањског поља

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у 1941. години: Глина – Српска православна црква „Рођења Богородице“ – Глински покољ. 29. jула до 3. августа 1941. усташе поклале 1564 Србина Баjић jаме, код Костаjнице, усташе усмртиле 800 Срба. Само 29, 30. и 31. jула 1941. поклале 280 српских сељака. Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара. Раниjе ископани ровови jугославенске воjске за одбрану домовине послужили су усташама Независне Државе Хрватске за масовно губилиште српског народа. У времену од 30. jула до 14. аугуста 1941. године убиjено jе на овом стратишту 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца,

Nikola_Puzigaca.jpg

ИМОВИНУ ПОКЛАЊАЈУ АНГЕЛИ МЕРКЕЛ И БАРАКУ ОБАМИ

Никола Пузигаћа Радници и инвалиди рада избjегли из Хрватске одлучили су да због вишегодишње опструкциjе у рjешавању њихових статусних питања у тоj земљи своjу имовину и станарска права поклоне њемачком канцелару Ангели Меркел и предсjеднику САД Бараку Обами. На данашњем састанку републичког и бањалучког одбора удружења коjа окупља ову категориjу закључено jе да се не искључуjе могућност да с циљем рjешавања статусних права протестуjу пред њемачким Бундестагом и сjедиштем ЕУ у Бриселу. На сjедници jе истакнуто да jе то jедна од могућих мjера коjе ће предузети, осим оних правних. Правни заступник Удружења Жељко Бубић изjавио jе Срни да ће се чланови Удружења обратити надлежним амбасадама у БиХ и ЕУ да

Hram_Hristovog_Vaskrsenja_u_Prebilovcima_003.jpg

ДОДИК: ЖИВОТ ТРЕБА ДА ЗАЖИВИ У ОВОМ СТРАДАЛНИЧКОМ МЈЕСТУ

Храм Христовог Васкрсења у Пребиловцима Предсjедник Републике Српске Милорад Додик рекао jе да су многи мислили да су убили Пребиловце, али да jе наjважниjа порука ових дана да су Пребиловци живи, да живи успомена на оне коjи су страдали и да треба да заживи живот у овом страдалничком мjесту. Додик jе истакао да би Пребиловци могли и требало да буду мjесто помирења и мjесто у коме би почела да се пише jедна нова историjа. „Неколицини нас остало jе да своjим ентузиjазмом направимо храм коjи ће бити посвећен жртвама Пребиловаца и циjелог овог краjа. Желимо да заокружимо спиралу злочина“, рекао jе Додик новинарима у Пребиловцима поводом освештања Храма Васкрсења Христовог у

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

АЛЕЈА ЗЛОЧИНАЦА

Марија Зелић. Хрватица из Далмације. Управница злогласних Титових женских концентрационих логора у

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.