2015 - Страница 92 од 190 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2015 » Страна 92

„Прогнани Орфеји“, прва избјегличка пјесничка антологоија на Балкану

27. јул 2015.

Књига поезиjе „Прогнани Орфеjи“, прва избjегличка пjесничка антологиjа на Балкану, поjавила се данас у књижарама, уочи обиљежавања Дана сjећања на страдале и прогнане Србе, 5. августа. Издавач jединствене антологиjе jе културна институциjа „Бранково коло“ са сjедиштем у Сремским Карловцима. Антологиjу jе саставио пjесник Ненад Груjичић, директор „Бранковог кола“, а у њоj jе нашло 116 пjесника из Хрватске, БиХ, као и са Косова и Метохиjе. У антологиjу су уврштени само они пjесници коjи су у личном искуству осjетили ватру наjновиjег рата у драми присилног напуштања кућног прага. Већина пjесника своjе ново станиште пронашла jе у Србиjи, али и у Европи, Канади, Аустралиjи, као и у другим диjеловима свиjета. Мото антологиjе оличен

ПАРАСТОС ПОГИНУЛИМ СРБИМА ИЗ ХРАНЧЕ

27. јул 2015.

Парастос побиjеним Србима из Хранче На градском гробљу у Братунцу данас jе служен парастос, положено jе цвиjеће код спомен-крста и прислужене свиjеће за покоj душа 20 Срба из братуначког насеља Хранча коjи су погинули у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату, а од коjих jе седам убиjено на данашњи дан 1992. године. Делегациjе Општинске организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и Борачке организациjе Братунац положиле су цвиjеће, а чланови породица и комшиjе окадили су хумке и прислужили свиjеће за покоj душа њихових убиjених сродника и приjатеља. На данашњи дан 1992. године муслиманске снаге из околних села и Сребренице упале су у ово село са више страна, убиjаjући српске цивиле код

СРБИ УВИЈЕК ПРЕКОМЈЕРНО СТРАДАЛИ ЗА СЛОБОДУ

27. јул 2015.

Милића Гаj Предсjедник Републике Српске Милорад Додик изjавио jе синоћ у Милића гаjу код Козарске Дубице да jе слобода наjважниjа риjеч у историjи српског народа, коjи jе због ње увиjек страдао прекомjерно. Обраћаjући се окупљенима, Додик jе нагласио да се због борбе и жртава српског народа у Другом свjетском рату, а затим и у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату мора чувати Република Српска и за њу се борити jер се данас борба за слободу брани на други начин демократиjом, процедурама и референдумом. „Ја сам спреман да будем жртвован да би остварили своjе право на референдум у Републици Српскоj jер jе Српска смисао историjске борбе овог народа. Ми смо данас у Српскоj слободни.

Русија даје гаранције за генерала Младића!

27. јул 2015.

Влада Русиjе даће гаранциjе Хашком трибуналу за привремено пуштање на слободу генерала Ратка Младића, сазнаjе „Прес“. Генерал Ратко Младић Како наводи београдски лист, ова одлука руске владе донесена jе на основу детаљног увида у медицинске налазе тима руских љекара коjи су недавно прегледали генерала Младића у притворскоj jединици у шевенингену. Те претраге су показале да jе генерал Младић у тешком здравственом стању, наводи Блиц. Прелиминарни резултати медисинских тестирања су послати у Москву, а данас би у просториjама руске Амбасаде у Хагу требало да буде одржан састанак чланова тима одбране генерала Младића и руских дипломата у Холандиjи. Извор: Радио Телевизиjа БН Везане виjести: Раjко Долечек: Посета генералу Младићу у Хагу –

ПОЛОЖЕНИ ВИЈЕНЦИ НА ПАРТИЗАНСКО ГРОБЉЕ У КНЕЖИЦИ

27. јул 2015.

Полагање виjенаца на партизанском гробљу у Кнежици Полагањем виjенаца на партизанско гробље у насељу Кнежица код Козарске Дубице, jуче jе почело обиљежавање 74 године од подизања устанка против фашизма у БиХ. Виjенце су положили изасланик предсjедника Републике Српске Александар Врањеш, делегациjе Народне скупштине и Владе Српске, конзул Србиjе у Републици Српскоj Владимир Николић, као и делегациjе општине Козарска Дубица, републичког и општинског СУБНОР-а. У знак сjећања на датум када jе народ Поткозарjа дигао устанак против фашизма и окупациjе, виjенце на партизанско спомен-обиљежjе у Кнежици положили су и припадници Трећег пjешадиjског Република Српска пука, делегациjе Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и Савеза организациjа и удружења ратних

Солунци који су остали испод Кајмакчалана

26. јул 2015.

Српски воjници коjи су изгубили животе у првим биткама на Солунском фронту и даље почиваjу на местима где су пали Археолог аматер Јанис Карагеоргиу (Фото Лична архива) Гуменица, северна Грчка – Планине северозападно од Солуна и даље криjу остатке више хиљада српских воjника коjи су животе изгубили краjем лета и током jесени 1916. године. Тада се српска воjска, после опоравка на Крфу, први пут сукобила са Бугарима на Солунском фронту. Трагови тих борби видљиви су и данас, на само десетак километара од ауто-пута према Солуну. – Тада jош ниjе био формиран класичан фронт са рововима и склоништима, тако да jе наjвећи део воjника настрадао од артиљериjе. Срби су били у

ОБИЉЕЖЕН ДАН УСТАНКА У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

26. јул 2015.

Споменик у Србу У Србу jе данас обиљежен Дан устанка народа Хрватске у Другом свjетском рату, а недалеко од Споменика устанку одржан jе и скуп десничара на чиjе провокациjе полициjа ниjе реаговала. Обиљежавање дана устанка организовали су Српско народно виjеће (СНВ) и Савез антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске, чиjи предсjедник Фрањо Хабулин jе истакао да, иако jе Хрватска данас пуноправна чланица ЕУ, у њоj постоjе снаге коjе желе да укину права мањина, саопштено jе из СНВ-а. Хабулин jе рекао да jе Хрватска jединствена у оквиру своjих граница и да исти закони коjи важе у jедноj региjи, вриjеде и у другоj и да нема разлога да се исти односи према националним

Spomenik_poginulim_borcima_VRS_u_Rogoljima_kod_Gradiske.jpg

ОДРЖАН МЕМОРИЈАЛНИ ЗБОР У РОГОЉИМА

26. јул 2015.

Споменик погинулим борцима ВРС у Рогољима код Градишке У Спомен-комлексу у Мjесноj заjедници Рогољи у општини Градишка данас jе одржан традиционални Мемориjални збор, служен jе парастос и положени су виjенци и цвиjеће на спомен-обиљежjа борцима погинулим у протеклим ратовима. Виjенце су положили начелник општине Градишка Зоран Латиновић и начелник општинског Одjељења за борачко-инвалидску заштиту Вуjадин Миљић, те представници СУБНОР-а, општинске и мjесне Борачке организациjе, Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила у овоj мjесноj заjедници, породице погинулих и мjештани. Начелник општине Латиновић рекао jе да спомен-комплекс у Рогољима, као и броjна спомен-обиљежjа на подручjу Градишке, свjедоче о стадањима народа ове општине у протеклим ратовима. „Данас треба да се

СРБИ У ХРВАТСКОЈ – ГРАЂАНИ ДРУГОГ РЕДА

26. јул 2015.

Владика Фотиjе Срби у Хрватскоj су грађани другог реда коjи немаjу право да обиљежаваjу мjеста свог страдања и испишу га своjим писмом, изjавио jе Његово преосвештенство епископ далматински Фотиjе. Владика Фотиjе истакао jе да о томе свjедочи чињеница да су Срби покушавали да обиљеже мjеста страдања током грађанског рата деведесетих година прошлог виjека, али да то иде много тешко „jер су ти споменици преко ноћи уништавани“. Он jе као примjер навео уништавање споменика пострадалим Србима у Голубићу код Книна, коjи jе срушен исте ноћи кад jе и подигнут. Епископ Фотиjе рекао jе за „Вечерње новости“ да ће Његова светост патриjарх српски Иринеj уочи Преображења доћи у дводневну посjету Далматинскоj епархиjи,

БИЦИКЛИСТИ ОДАЛИ ПОШТУ СРПСКИМ ЈУНАЦИМА НА КРФУ

25. јул 2015.

Бициклисти из Вишеграда на острву Крф Бициклисти Владислав Микавица и Игор Мучибабић из Вишеграда, коjи су заjедно са Видосавом Анџићем из Ужица кренули на Видовдан на пут дуг 4.000 километара, стигли су на Крф и положили цвиjеће на спомен-костурници српским jунацима на острву Видо. Мучибабић jе рекао Срни да су до Крфа прешли 2.700 километара, те да jе путовање било узбудљиво, jер су упознали многе градове, културе и различите људе. „Ово jе био наш циљ, да се поклонимо сjенама српских jунака и то смо учинили, а уjедно смо посjетили и `Српску кућу` на Крфу“, рекао jе Мучибабић. Он jе додао да су упознали представнике српско–грчког друштва на Крфу, српске музеjе

Konferencija_za_novinare_fondacije_Sveti_Aleksandar_Nevski.jpg

ПАМТИТИ И ПОПИСАТИ СВЕ СРПСКЕ ЖРТВЕ

25. јул 2015.

Конференциjа за новинаре Фондациjе Свети Александар Невски Народ коjи памти своjе жртве неће лако бити изложен новим жртвама, нити нападима, а сви они коjи су имали геноцидне намjере према српском народу имаjу их и даље и у том погледу се не треба заваравати, поручено jе данас са конференциjе за новинаре у београдском Медиjа центру коjу jе организовала Фондациjа „Свети Александар Невски“. Истакнуто jе да ће Фондациjа „Свети Александар Невски“ и Српска народна партиjа у Скупштини Србиjе због тога покренути инициjативу да се изгради мемориjални комплекс српских жртава геноцида, коjи ће имати и научно-истраживачки и образовни институт коjи би се бавио истраживањем геноцида, етничких чишћења и масовних злочина над Србима у

У БЕОГРАДУ СЛУЖЕН ПАРАСТОС УБИЈЕНИМ ЛИВАЊСКИМ СРБИМА

25. јул 2015.

Црква Светог Марка у Београду Парастосом у Цркви Светог Марка у Београду данас jе почело обиљежавање 74 године од усташког злочина над 1.600 Срба у Ливну током Другог свjетског рата. Парастос, коме jе присуствовало 70 људи, служио jе отац Мирко Јамеџиjа, приjератни ливањски парох, рекао jе Срни Милош Дамњановић из Удружења Огњена Мариjа Ливањска. Отац Јамеџиjа jе позвао окупљене да одрже сjећање на пострадале и да не прекидаjу везе са краjем из коjег потичу. Парастоси и молитвена сjећања за све православне Србе коjи су приjе 74 године мученички настрадали од усташког терора у Ливну биће одржани и сутра у Новом Саду у 12.00 часова, 29. jула у Бањалуци, 30. jула

У САДИЛОВЦУ СЛУЖЕНА ПРВА СВЕТА ЛИТУРГИЈА НАКОН РАТА

25. јул 2015.

Прва Света литургиjа, након протеклог рата служена jе у Садиловцу, на Кордуну, у обновљеноj Цркви Рођења Пресвете Богородице у коjоj су усташе у Другом свjетском рату побиле и запалиле 463 Срба, међу коjима 149 дjеце млађе од 13 година. Светоj литургиjи, коjу су служили свештеници Српске православне цркве (СПЦ), присуствовали су потомци садиловачких жртава, делегациjа бањалучког Удружења „Јадовно 1941.“, замjеник жупана Карловачке жупаниjе Синиша Љубоjевић. Парох плашчански Горан Славнић рекао jе Срни да jе у Цркви Рођења Пресвете Богородице у Садиловцу служена Света литургиjа, и то 20 година од хрватске воjне и полициjске акциjе „Олуjа“ и први пут након рата. Послиjе литургиjе служен jе помен за 463 мученички пострадалих становника

Завера без теорије

24. јул 2015.

Ако постоjи историjски континуитет у антисрпскоj политици, онда га налазимо код Енглеза. Ево доказа Ратко Дмитровић Енглески амбасадор у Србиjи, Денис Киф, дао jе пре неки дан интервjу Радиjу Слободна Европа. Коментаришући лавину критика српске jавности на рачун британске политике према Србиjи и Србима, Киф jе све то подвео под „сумануту антибританску теориjу завере“. Речjу: српске будалаштине. Да видимо шта каже историjа. Прво велико енглеско уплитање у српско питање забележено jе 1878. године. Након што jе Бизмарк одбацио енглески предлог да Албанци на Берлинском конгресу, макар на маргинама, изнесу идеjу стварања сопствене државе (Бизмарк jе казао да су Албанци „турско питање“) на Косову jе одржана Прва призренска лига, на коjоj

Смртоноснa опомeна, или шта зна један лондонски студент о Сребреници, а не зна о Братунцу

24. јул 2015.

ББЦ jе 6. jула гледаоцима у Британиjи први пут приказао своj получасовни документарни филм “Смртоносна опомена. Поново у Сребреници”, а три репризе су уследиле већ 18. jула. И вероватно ће их бити jош. ББЦ jе, што jе jасно већ из наслова, док су стручњаци из Форин офиса смишљали, писали и преправљали своjу резолуциjу за Уjедињене нациjе, урадио своj део посла, те се и он успешно уклопио у кампању за jош jедно обележавање српског народа као геноцидног. Новинарка-наратор Мириjам Франсоаз-Сера и редитељ Гилиjен Банкрофт проценили су да ће гледаоцима сребреничку трагедиjу наjбоље представити ако се у овом документарцу поjаве и четворо енглеских двадесетогодишњака и тиме посебно истакне колики jе био злочин