arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Parastos_kod_spomen_krsta_u_Bravskom_kod_Bosanskog_Petrovca_1.jpg

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА ПОСЛИЈЕ „ОЛУЈЕ“ ОСТАЛА ПУСТА

Хрватска нема разлога да слави „Олуjу“ jер jе послиjе те акциjе Република Српска Краjина остала пуста, а jош jе тужниjе што су том приликом почињени страшни злочини над Србима, рекао jе начелник општине Доњи Лапац у Хрватскоj Илиjа Обрадовић. Обрадовић jе данас присуствовао парастосу код спомен-крста у Бравском код Босанском Петровца гдjе jе хрватска авиjациjа бомбрадовала колону српских избjеглица коjе су се повлачиле из Републике Српске Краjине. Обрадовић jе рекао да jе и он био у колони коjа се тада налазила на овом путу код Босанског Петровца. Наводећи да се Срби враћаjу у Доњи Лапац, али да jе углавном риjеч о стариjим људима, Обрадовић jе рекао да Срби у Доњем

Vladika_Grigorije_4.jpg

ВАЖНО ЈЕ ПАМТИТИ, АЛИ НЕ ЗЛОПАМТИТИ

Владика Григориjе Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григориjе изjавио jе поводом 20 година од хрватске акциjе „Олуjа“ да се треба сjећати, али не и злопамтити, jер jе злопамћење jедан од наjстрашниjих гриjехова, попут убиства, коjе води само у зло. Владика Григориjе истиче да се треба сjећати, приклањаjући главу пред жртвама и њиховом страдању, али не са жељом за осветом. „Злопамћење води само у зло, у зачарани круг коjи jе немогуће прекинути и коjи нема никаквог, ама баш никаквог смисла, нити пружа истинску утjеху“, рекао jе епископ Григориjе за београдски недjељник „Време“. Владика Григориjе поручио jе да jе неопходно његовати културу сjећања, наводећи да су два експлицитна и диjаметрално супротна

Izlozba_Prebilovci_001.jpg

ВЕЧЕРАС ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ „ПРЕБИЛОВЦИ“

ПРЕБИЛОВЦИ, 6. АВГУСТА – Изложба „Пребиловци“, коjа свjедочи о злочину усташа 1941. године када су убили 850 од укупно 1.000 становника тог српског села у Херцеговини, биће отворена вечерас у пребиловачком Дому културе. Отварање изложбе биће одржано у 20.00 часова, а уприличено jе вече уочи освештања Храма Христовог Васкрсења у Пребиловцима. Према истраживању jапанског листа „Асахи шимбун“, Пребиловци представљаjу наjстрадалниjе село у Другом свjетском рату у Европи. Очекуjе се обраћање владике захумско-херцеговачког и приморског Григориjа, а говориће и Душан Басташић, предсjедник Удружења грађана „Јадовно 1941“, коjе jе инициjатор и уз Културни центар Новог Сада носилац овог проjекта. Присутнима ће се обратити и Драгослав Илић и Предраг Лозо, аутори изложбе, Ђорђе

Ministarstvo_spoljnih_poslova_Srbije.jpg

УПУЋЕН НАЈОШТРИЈИ ПРОТЕСТ ЗАГРЕБУ ЗБОГ ПОЗИВА НА ЛИНЧ СРБА

Србиjа jе уручила Хрватскоj наjоштриjи протест поводом неприхватљивих изjава и поступака у Книну током обиљежавања 20 година од акциjе „Олуjа“, говора мржње и позива на линч Срба, те истицања усташких симбола, уз оцjену да све то подстиче поновно убиjање и прогон Срба у Хрватскоj. У протестноj ноти, коjу jе данас уручило Министарство спољних послова Србиjе отправнику послова Амбасаде Хрватске у Београду Ивану Саболићу, истиче се да Србиjа очекуjе да организатори и починиоци тих дjела буду кажњени сходно законима и међународним конвенциjама. Министарство спољних послова Србиjе изражава наjоштриjи протест Министарству спољних и европских послова Хрватске поводом неприхватљивих изjава и поступака приликом обиљежавања двадесетогодишњице воjне акциjе „Олуjа“, током коjе jе убиjено више

Veljko_Dzakula_1.jpg

ВЕЛИЧАЊЕ УСТАШТВА НЕ ДОПРИНОСИ ПОМИРЕЊУ СРБА И ХРВАТА

Вељко Џакула -Предсjедник Српског демократског форума /СДФ/ у Хрватскоj Вељко Џакула сматра да величање усташтва на обиљежавању годишњице акциjе „Олуjа“ у Книну не води помирењу српског и хрватског народа. „Ови догађаjи представљаjу удаљавање jедних од других на неко вриjеме и ако тако наставе, онда jе то траjног карактера“, рекао jе Џакула Срни. Џакула каже да се хрватски предсjедник Колинда Грабар – Китаровић, када jе у Хрватскоj, „игра“ хрватским национализмом, а када оде у Јерусалим онда се дистанцира од усташтва и усташке политике. „Сви коjи jе толико воле, коjи jоj аплаудираjjу и вjеруjу да jе искрена, не би се тако двосмислено понашали на тако важним скуповима као што jе обиљежавање, како

Predsjednik_Republike_Srbijje_Tomislav_Nikolic.jpg

ХРВАТСКА ПАРАДОМ ПОРУЧИЛА СРБИМА ДА СЕ НЕ ВРАЋАЈУ

Предсjедник Републике Србиjе Томислав Николић Предсjедник Србиjе Томислав Николић оциjенио jе данас у Београду да jе Хрватска, воjном парадом у Загребу поводом злочиначке акциjе „Олуjа“, поручила прогнаним Србима да се не враћаjу, jер ће их све исто поново сачекати. Николић jе на Мемориjалноj академиjи „Олуjа – да се не заборави злочин“ у Центру „Сава“ рекао да jе 1995. године протjеривањем и убиjањем Срба из Хрватске у звjерскоj акциjи довршен историjски задатак Павелићеве Независне Државе Хрватске. „Данас су пали тако ниско да страдање и патњу немоћних славе као своjу победу и обележаваjу као дан када су обновили усташку државу коjа jе била призната jедино од Хитлера“, рекао jе Николић. Предсjедник Србиjе

Na_platou_ispred_crkve_Svetog_Marka_sluzen_je_parastos_stradalim_Srbima_iz_Krajine.jpg

ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ СЛУЖИО ПАРАСТОС У ЦРКВИ СВЕТОГ МАРКА У БЕОГРАДУ

На платоу испред цркве Светог Марка служен jе парастос страдалим Србима из Краjине Његова светост патриjарх српски Иринеj служио jе данас на платоу испред Цркве Светог Марка у Београду парастос за Србе пострадале у хрватскоj акциjи „Олуjа“ у августу 1995. године. Приjе парастоса грађани су прислужили свиjеће за покоj душа страдалих, а са звучника су читана имена убиjених и несталих током акциjе „Олуjа“ и послиjе ње. Представници Удружења избjеглица и колониста Алибунар развили су транспарент на коме jе писало „Олуjа = злочин“. Служењу парастоса присуствовали су министар за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе Александар Вулин, предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта, предсjедник Комисиjе Владе Србиjе за нестала лица

Predavanje_od_Jasenovca_do_Oluje.jpg

ВУЈАДИНОВИЋ: ЈАСЕНОВАЦ СВЕ ВИШЕ МЈЕСТО ЗАБОРАВА

Предавање од Јасеновца до Олуjе Систем усташких концентрационих логора у Јасеновцу данас, осим мjеста сjећања, све више представља и мjесто заборава, што jе дубоко повезано са историjом Југославиjе након 1945. године, али и догађаjима за време њеног рушења деведесетих година прошлог виjека, тврди историчар из Бањалуке Жељко Вуjадиновић. Вуjадиновић jе на предавању „Од Јасеновца до `Олуjе`“ за учеснике Фестивала студентских позоришта „Кестенбург“ у Бањалуци рекао да данас и даље постоjе велике непознанице о овом логору, иако се чини да jе о Јасеновцу познато све. „Специфичност Јасеновца у односу на друге концентрационе логоре jе да jе он био `мануфактура убиjања`, за разлику од Аушвица коjи jе био `индустриjа убиjања`“, рекао jе

Predsjednik_Vlade_Republike_Srbije_Aleksandar_Vucic_01.jpg

ВУЧИЋ: АКЦИЈА „ОЛУЈА“ – ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ

Предсjедник Владе Републике Србиjе Александар Вучић Предсjедник Владе Србиjе Александар Вучић поручио jе синоћ прогнаним Краjишницима да ће Србиjа бити довољно jака да може, док други срамно славе, да поносно стане и викне да jе акциjа „Олуjа“ била злочин и етничко чишћење, те да ће циjели свиjет то коначно чути.   Вучић jе истакао да jе Дан сjећања на жртве и прогнане установљен управо због тога и треба да служи том циљу и ниjе уперен ни против кога, нити ико треба да брине да ли ће Србиjа остати посвећена миру у развоjу региона.   „И поштоваћемо све, али ћемо убудуће, за промену поштовати и себе и поштоваћемо сваку нашу жртву,

Vladika_Atanasije_sluzio_parastos_u_Celebicu.jpg

Владика Атанасије служио парастос у Челебићу и осветио капелу у Радановцима

Владика Атанасиjе служио парастос у Челебићу Дана 3. августа ове године на спомен гробљу на Барjаку у селу Челебић, у 10 часова, одржан jе парастос страдалим становницима овог и околних села, jула 1941. године. Пред присутним потомцима страдалих, као и бившим и садашњим житељима околних села, парастос jе служио Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Г. Атанасиjе, са парохом лиjевањским и врбичким оцем Жељком Ђурицом, ђаконом Николом Перковићем и оцем Срђаном Белензадом. Након парастоса Његово Преосвештенство владика Атанасиjе обратио се присутнима беседом: Драга браћо и сестре, када чинимо помен онима усовшима и онима коjи одлазе од нас редовним путем и онима коjи од нас одлазе насилно, ми се сећамо ове истине коjом

Obiljezen_dan_sjecanja_na_mostu_na_Raci.jpg

Обиљежен Дан сјећања на страдале и прогнане Србе у акцији „Олуја“

Република Српска и Србиjа први пут су обележиле Дан сећања на страдање и прогон Срба, централном манифестациjом код Сремске Раче. Скуп, коме jе присуствовало хиљаде грађана, одржаван jе на 20. годишњицу хрватске воjно-полициjске акциjе „Олуjа“, током коjе jе протерано 250.000 Срба Александар Вучић и Милорад Додик у Саву спуштаjу виjенце у знак сjећања на све страдале Србе у Олуjи Одлуком коjа jе донесена на недавно одржаноj заjедничкоj сjедници, влад&ацирц; Републике Србиjе и Републике Српске, за сутра jе проглашен Дан жалости. 20:23 – „Поштоваћемо све, али ћемо за промену поштовати и себе и своjе жрве. Свако име, даћемо сваком имену тугу дужу од шест дана, дужу од шест ноћи. Дозволите ми да исправим

srna.png

СУТРА ДАН ЖАЛОСТИ У СРПСКОЈ

Поводом обиљежавање Дана сjећања на страдале и прогнане Србе у Републици Српскоj сутра jе Дан жалости. У свим општинама и градовима Републике Српске сутра ће се, у знак сjећања на страдале и прогнане, у подне огласити сирене за престанак ваздушне опасности. Препорука jе Организационог одбора за обиљежавање овог догађаjа да се у свим институциjама и организациjама у Републици Српскоj у то вриjеме рад обустави на jедну минуту и да се грађани, ма гдjе се налазе у том тренутку, зауставе и тако одаjу почаст свим страдалима. У исто вриjеме огласиће се и звона са свих православних храмова у Републици Српскоj. У хрватскоj воjноj и полициjскоj акциjи „Олуjа“, коjа jе почела 4.

Избјегличка колона

20 година од “Олује”: Свет нек зна да бол не пролази

На данашњи дан 1995, у пет сати уjутру, почела jе акциjа прогона српског становништва из Хрватске, наjвеће етничко чишћењe од Другог светског рата, злочин коjи ниjе кажњен Фото Вечерње Новости НА данашњи дан, пре две децениjе, нападом на Книн у зору, почео jе дуго припремани егзодус Срба из Краjине, наjвеће етничко чишћење у Европи после Другог светског рата. У акциjи хрватске воjске и полициjе „Олуjа“, уз прећутну сагласност међународне заjеднице, за само неколико дана са вековних огњишта протерано jе више од 250.000 људи, са наjчистиjих српских етничких простора у бившоj СФРЈ: из северне Далмациjе, Лике, са Баниjе и Кордуна. Ови простори у саставу Републике Српске Краjине били су под заштитом

Divoselo_spomen_ploca.jpg

Хрватима би на уништавању Дивосела позавидео и сам Гебелс

Дивосело – спомен плоча Дивосело, српско село у општини Госпић, ушло jе свесно у устанак против усташке власти Независне Државе Хрватске, због терора и злочина над српским народом. Данас, 70 година касниjе, у Дивоселу нема ниjедног становника. Село, коjе jе пред сам Други светски рат имало близу 3.000 становника, данас jе етнички очишћено. На споменику у Спомен-дому бораца НОР у Дивоселу било jе уписано 1.307 погинулих антифашиста у току Другог светског рата, од родног Дивосела, Козаре, Сутjеске, Неретве, Београда, Сремског фронта, па до Трста… Наjвећи злочин од насељавања Дивосела, тоталног уништења и ликвидациjе српског народа у овоме селу, догодио се 5. августа 1941. године, када jе само у неколико дана

Branko_Stankovic.jpg

Бранко Станковић: Крио сам од РТС-а да снимам емисију о Пребиловцима!

Бранко Станковић, заштитно лице РTС-a и аутор култног документарног мозаика Квадратура круга, у ексклузивном интервjуу за Слободну Херцеговину открива да jе емисиjу о Пребиловцима снимио у строгоj таjности Бранко Станковић Неустрашиви новинар, путописац и режисер коjи се ниjе плашио ни када се са екипом Квадратуре круга спуштао у дно рудника и осваjао гудуре од коjих зазиру и прекаљени алпинисти сакрио jе од Колегиjума РТС-а да иде у Пребиловце. Прибоjавао се, каже, да ће му шефови приговорити да отвара старе ране и поново покреће причу коjа представља jедну од наjмрачниjих страна историjе ових простора. Зато ништа ниjе хтео да препушта случаjу. Колегиjуму jе приjавио две теме у Херцеговини, а са екипом

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.