arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Комеморациjа у Уштици за Роме убиjене у Јасеновцу

Комеморација у Уштици за Роме убијене у Јасеновцу: ‘Ово је прилика да се ујединимо’

У име предсjеднице Републике виjенац jе положила њена изасланица, равнатељица Спомен-подручjа Јасеновац Наташа Јовичић, а потом су виjенце положила изасланства Сабора и Владе, те локалних власти и ромских удруга УШТИЦА – Комеморациjом у организациjи Ромске удруге „Кали Сари“ на ромском гробљу Уштици, гдjе леже посмртни остаци 16.173 Рома убиjених у усташком логору Јасеновцу, у недjељу jе, четврту годину заредом, обиљежен Међународни дан сjећања на ромске жртве Пораjмос. У име предсjеднице Републике виjенац jе положила њена изасланица, равнатељица Спомен-подручjа Јасеновац Наташа Јовичић, а потом су виjенце положила изасланства Сабора и Владе, те локалних власти и ромских удруга. Комеморациjу jе отворио и на страдање Рома у Другом свjетском рату, а посебно у

Часни крст из Јерусалима на месту логора Слана на острву Пагу. – Миленко Јахура активно учествуjе у свим акциjама удружења „Јадовна 1941.″ Фото: Јадовно 1941.

УСВОЈИТИ ДЕКЛАРАЦИЈУ О ГЕНОЦИДУ

До данас такав злочин ниjе забиљежен зато што jе, приjе свега, поновљен послиjе 50 година када су мета били мртви – они коjи су већ убиjени 1941. године, посебно жене и дjеца, обjашњава предсjедник Српског националног друштва „Пребиловци“ Миленко Јахура. Миленко Јахура на мjесту логора Слана 2015. године Разговарала: Весна ШУРБАТ Предсjедник Српског националног друштва „Пребиловци“ Миленко Јахура сматра да парламенти Србиjе и Републике Српске треба да усвоjе декларациjу у коjоj ће jасно стаjати да jе над Србима у НДХ извршен геноцид. Јахура у интервjуу Срни истиче да су усташки злочини над Србима у Пребиловцима у Другом свjетском рату – библиjска тема. „До данас такав злочин ниjе забиљежен. Приjе свега,

Spomen_ploca_stradalim_Srbima_u_Donjem_Vodicevu_kod_Novog_Grada.jpg

ОБИЉЕЖЕНА ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА НА ИЛИНДАН 1941. ГОДИНЕ

Спомен плоча страдалим Србима у Доњем Водичеву код Новог Града Служењем парастоса и полагањем виjенаца код спомен-обиљежjа, данас су у Доњем Водичеву код Новог Града обиљежене 74 године од страдања 75 српских цивила коjе су на Илиндан 1941. године убиле усташе. Савjетник начелника општине Нови Град Ранко Дабић рекао jе да jе на Илиндан 1941. године у засеоку Вуруне у Доњем Водичеву почињен страшан злочин. „Само на Козари и у Поткозарjу у Другом свjетском рату страдало jе око 40.000 људи, а свака четврта жртва била jе диjете“, рекао jе Дабић. Предсjедник Општинског одбора СУБНОР-а Драго Тодић подсjетио jе да jе на подручjу општине Нови Град у Другом свjетском рату страдало

Episkop_Atanasije_u_Susnjaru.jpg

ВЛАДИКА АТАНАСИЈЕ: СКИДАЊЕ ПЛОЧА СА СПОМЕНИКА ЈЕ ДРУГО УБИЈАЊЕ ЖРТАВА

Епископ Атанасиjе у Шушњару Полагањем виjенаца и служењем парастоса у Шушњару, општина Сански Мост, данас су обиљежене 74 године од страдања 5.500 Срба и 50 Јевреjа коjе су убиле усташе на Илиндан 1941. године. Свету литургиjу у цркви Светих апостола Петра и Павла у Санском Мосту и парастос за страдале на Шушњару служио jе владика бихаћко-петровачки Атанасиjе. Владика Атанасиjе jе у обраћању поручио да jе наjважниjе да оваj догађаj и жртве на Шушњару не буду заборављени. „Ове жртве заслужуjу достоjно и видљиво обиљежjе, а наjдостоjниjе jе православни храм, капела у чиjоj би унутрашњости била исписана имена страдалих“, рекао jе владика Атанасиjе. Он jе истакао да уклањање табле са именима пострадалих

Jovan_Radulovic.jpg

Јован Радуловић: Фашизам у Хрватској је пуштен с ланца, у „Олуји“ је почињен геноцид као и у Јасеновцу

Писац о страдању Срба, положаjу нашег народа у суседноj држави, власти, интелектуалцима..Хрвати своjу политику и даље граде на мржњи према Србима. Док буде параде у Книну, прогнани ће у Србиjи давати парастос Јован Радуловић ПРИЧА о Србима из Хрватске jе завршена. Све се некако, после великих догађаjа, смирило. Можда jе то и добро. Наравно, не кажем да jе сада боље онима што су тамо остали или да ми коjи смо овде мање патимо, али Срби су дошли на неку тачку где не очекуjу ни од кога помоћ и уздаjу се само у себе. Што се нас тиче – готово jе. Али, за Хрвате – ниjе. Они сву своjу политику и

Knez_Lazar.jpg

Како су усташе спречене да униште мошти кнеза Лазара и цара Уроша

тога да 13. септембра. 1941. године, избегли архимандрит Лонгин званично обавести Свети архиjереjски синод СПЦ о погрому коме jе изложена црква Кнез Лазар Две године након почетка Другог светског рата, 10. априла 1941. године проглашена jе Независна држава Хрватска, тада jе усташки режим посебан акценат ставио на затирању Српске православне цркве, коjа jе, у то време остала као jедина установа коjа jе на неки начин окупљала народ, кад jе то могло. Наиме, многи храмови, али и свештенство и монаштво опуштени су и оскрнављени , а у jедном jе покољ изведен у самоj цркви. Један од главних злочиначких идеолога Миле Будак рекао jе да jе Хрватска „држава двиjу вjера: католичке и

Izbjeglicka_kolona_001.jpg

ПАРАСТОС И ДАЋА СРБИМА СТРАДАЛИМ У „ОЛУЈИ“ 5. АВГУСТА

Колона избjеглих Срба из Хрватске Служењем парастоса у бањалучком храму Христа Спаситеља, давањем даће, те промоциjом нових публикациjа Документационо-информативног центра „Веритас“, у Бањалуци ће у сриjеду, 5. августа, бити обиљежено 20 година од егзодуса српског народа из бивше Републике Српске Краjине. Служење парастоса предвиђено jе у 11.00 часова, давање даће у Колу српских сестара у 12.00 часова, док jе промоциjа нових публикациjа „Веритаса“ заказана у 19.00 часова у Културном центру Бански двор, речено jе Срни у „Веритасу“, коjи jе организатор обиљежавања. Програм обиљежавања почиње дан раниjе, 4. августа, у 11.00 часова одржавањем округлог стола под називом „Краjишки Срби послиjе `20 олуjних` година“ у Међународном прес-центру у хотелу „Босна“ у Бањалуци.

Patrijarh_Irinej.jpg

ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ СЛУЖИ 5. АВГУСТА ПАРАСТОС СРБИМА УБИЈЕНИМ У „ОЛУЈИ“

Патриjарх Иринеj Патриjарх српски Иринеj служиће у сриjеду, 5. августа, у цркви Светог Марка у Београду парастос за Србе пострадале у хрватскоj акциjи „Олуjа“ из августа 1995. године, саопштено jе из Српске православне цркве (СПЦ). На саjту СПЦ наводи се да ће централно молитвено сабрање, поводом двадесет година од прогона и страдања српског народа на подручjу Републике Српске Краjине (РСК) и Републике Хрватске у воjноj операциjи „Олуjа“, бити одржано са почетком у 11.00 часова. Истог дана у 12.00 часова огласиће се звона са свих храмова у Архиепископиjи београдско-карловачкоj. Патриjарх Иринеj упутио jе позив архиjереjима СПЦ да 5. августа у свим храмовима градова њихових епархиjа наложе да се служи парастос невино

Izbjeglice_iz_Krajine_u_koloni_kod_Topuskog.jpg

Отварање изложбе фотографија „СУЗЕ КРАЈИНЕ“ (Најава)

Изложба ће бити отворена у понедjељак 03. августа 2015. године у 20 часова у Новом Саду. Избjеглице из Краjине у колони код Топуског Поштовани, позивамо Вас да увеличате отварање изложбе фотографиjа “СУЗЕ КРАЈИНЕ“ 20 година од етничког чишћења   Учесници: Бранко Ћурчин, свештеник Синиша Јокић, историчар Миле Боснић, предсjедник Удружења Краjишника у Србиjи Раде Кнежевић, пjесник Петар Мишовић, гуслар Клуб и галериjа “ЗРНО“, Трг Мариjе Трандафил 11, Нови Сад, у понедjељак 03. августа 2015. године у 20.00 часова. Изложба jе настала залагањем брата Велибора Штуле, а његов труд, риjечи нама драгих људи, коjи ће отворити изложбу као и сам њен садржаj требало би све нас да подсjете на оне дане

Crkva_Svetog_Marka_u_Beogradu.jpg

ПАРАСТОС И МЕМОРИЈАЛНА АКАДЕМИЈА 5. АВГУСТА

Црква Светог Марка у Београду У Београду ће 5. августа, поводом Дана сjећања на страдање и прогон Срба, бити служен парастос у Цркви Светог Марка и одржана Мемориjална академиjа у Центру „Сава“, наjављено jе из Владе Србиjе. Парастос Србима страдалим у Хрватскоj и БиХ биће служен у сриjеду, 5. августа, у Цркви Светог Марка на Ташмаjдану са почетком у 11.00 часова. Послиjе парастоса делегациjа Коалициjе удружења избjеглица положиће виjенац у Ташмаjданском парку на спомен-плочу Србима страдалим у оружаним сукобима на простору бивше Југославиjе. Мемориjална академиjа биће одржана у 14.00 часова у Великоj дворани Центра „Сава“, гдjе ће бити приказан филм о страдању и прогону Срба током оружаних сукоба на простору

Most_na_Raci.jpg

ДОДИК И ВУЧИЋ НА ЦЕНТРАЛНОЈ МАНИФЕСТАЦИЈИ 4. АВГУСТА КОД СРЕМСКЕ РАЧЕ

Мост на Рачи Централна државна манифестациjа обиљежавања 5. августа – Дана сjећања на страдање и прогон Срба почеће 4. августа 2015. године на мосту код Сремске Раче симболичним сусретом премиjера Србиjе Александра Вучића и предсjедника Републике Српске Милорада Додика. Додик и Вучић срешће се на мосту у 20.00 часова и затим у риjеку Саву спустити виjенце у знак сjећања на све страдале Србе, саопштено jе данас из Канцелариjе Владе Србиjе за сарадњу с медиjима. Након тога, у 20.10 часова на платоу поред моста парастос за све страдале Србе служиће Његова светост патриjарх српски Иринеj. Манифестациjа ће бити настављена умjетничким програмом под називом „Наша jе туга…велика“ и обраћањем Вучића, Додика и

Predsjednik_odbora_za_podizanje_spomenika_Goran_Vesic.jpg

КОНКУРС ЗА СПОМЕНИК НА УШЋУ БИЋЕ ПОНОВЉЕН

Предсjедник Одбора за подизање споменика Горан Весић Конкурс за споменик „Српском народу и грађанима Србиjе страдалим за отаџбину у оружаним сукобима од 1990. године на простору бивше Југославиjе“, коjи би требало да буде постављен на београдском Ушћу, биће поновљен, jер ниjедан од пристиглих радова ниjе задовољио критериjуме за прву награду. Градски менаџер Горан Весић, коjи jе и предсjедник Одбора за подизање споменика, наjавио jе да ће Одбор у наjкраћем могућем року расписати конкурс за додjелу прве награде и у њега укључити детаљниjе критериjуме. „Комплекс ће бити грађен да траjе вековима и да одговора захтjевима и народа и државе, али и струке. Руководећи се тиме донели смо одлуку да не доделимо

Spomenik_na_mjestu_masovne_grobnice_Kamen_kod_Glamoca.jpg

СУТРА ОБИЉЕЖАВАЊЕ 18 ГОДИНА ОД ЕКСХУМАЦИЈЕ СРПСКИХ ЖРТАВА

Споменик на мjесту масовне гробнице Камен код Гламоча Служењем парастоса, паљењем свиjећа и полагањем цвиjећа сутра ће бити обиљежено 18 година од ексхумациjе 108 српских бораца и цивила из масовне гробнице „Камен“ код Гламоча, саопштено jе из Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила. Програм обиљежавања „дана ексхумациjе“ почиње у 10.30 часова окупљањем испред Саборног храма Свете Троjице у Гламочу, док ће у 11.00 часова бити служен парастос, полагање цвиjећа и обраћање званичника код спомен-плоче посвећене масовноj гробници „Камен“, наводи се у саопштењу Организациjе. Бивша Комисиjа за тражење несталих лица Републике Српске у jулу 1997. године ексхумирала jе тиjела 108 српских бораца и цивила из масовне гробнице

Dusan_Maric.jpg

Душан Марић: Србија, Хрватска и ратни злочини

Душан Марић Хрватска све чешће приjети да ће блокирати улазак Србиjе у ЕУ, између осталог, и због стања у правосуђу Србиjе. Траже да буде промиjењен закон према коjем jе Тужилаштво за ратне злочине у Београду надлежно да процесуира ратне злочине у бившим jугословенским републикама. Што се тиче блокада приjема Србиjе у ЕУ, тиме би нам учинили услугу. Нити ће Србиjа уласком у ЕУ профитирати, нити jе таj савез дугог виjека. Што се тиче тужилаштва у Београду, оно треба да почне да ради своj посао, да буде укинуто или да му име буде промиjењено у Тужилаштво за прогон Срба. Јер, откад га воде Воjислав Вукчевић и Бруно Векарић, од 64 оптужнице

Milica_Kotur_i_Dane_Malesevic_na_konferenciji_za_novinare.jpg

РАСПИСАН КОНКУРС ЗА ИЗРАДУ ИДЕЈНОГ РЈЕШЕЊА

Милица Котур и Дане Малешевић на коференциjи за новинаре Министарство просвjете и културе Републике Српске расписало jе анонимни међународни конкурс за израду идеjног урбанистичко-архитектонског рjешења Мемориjалног центра у Спомен-подручjу Доња Градина, коjи ће бити смjештен на око 4,5 хектара површине. Министар просвjете и културе Републике Српске Дане Малешевић рекао jе да ће центар имати шест диjелова – прилазни плато, макету логора Јасеновац и Доња Градина, затим музеj, административни и образовно-истраживачки центар са техничким блоком, плато за комеморациjе и манифестациjе, вjерске обjекте Срба, Јевреjа и Рома, и споменике жртвама и настрадалоj дjеци. Истичући да jе риjеч о сложеном проjекту, Малешевић jе навео да ће конкурс бити отворен до 9. новембра, те

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.