arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Detalji_izlozbe_nemojte_nas_zaboraviti.jpg

СУТРА ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА “НЕМОЈТЕ НАС ЗАБОРАВИТИ”

Детаљ изложбе Немоjте нас заборавити У галериjи “Петар Лубарда” у Андрићграду сутра ће бити отворена изложба фотографиjа Ристе Марjановића, под називом “Немоjте нас заборавити”. Изложбу ће отворити аутор изложбе, историчар и кустос народног музеjа “Шабац” Бранислав Станковић. Поставка фотографиjа представља стваралаштво учесника Великог рата – фотографа Ристе Марjановића, а за данашње генерациjе ове фотографиjе представљаjу историjско свjедочанство jедног времена. Марjановић jе Шапчанин, рођен 1885. године, а радио jе као уредник за илустрациjе листа “Њуjорк Хералд”, издања за Европу. Фотографиjе jе слао непосредно са боjишта познатим европским листовима и оне постаjу драгоцjена хроника у сликама дана коjи су “запалили” Балкан. Посjетиоци ће имати прилику да погледаjу више од 50 фотографиjа. Изложба

Milan_Skulic.jpg

Милан Шкулић: Фолксдојчери су били велеиздајници, опрезно решавати питање њихове рехабилитације

Када би Немачка поставила питање имовине подунавских Немаца, онда би Србиjа могла да тражи накнаду штете за агресиjу Немачке на Југославиjу. Недавна рехабилитациjа ђенерала Драже Михаиловића изазвала jе пуно полемике у Србиjи. Поново су се распламсале страсти између потомака четника и партизана. Србиjи и Србима jе потребно национално помирење. Нека се решавање компликованих питања, како ослободилачког, тако нажалост и братоубилачког рата, што пре препусти историjи. Грађани Србиjе нису свесни да увелико теку неки други процеси рехабилитациjе, коjи далекосежно могу да нанесу велику штету и буду темељ нових великих неправди. Ради се о рехабилитациjи фолксдоjчера – некадашњих држављана Краљевине Југославиjе, коjи су после пораза нацистичке Немачке у Другом светском рату делом

Spomenik_Gavrilu_Principu_u_Istocnom_Sarajevu.jpg

СПОМЕНИК ГАВРИЛУ ПРИНЦИПУ У БЕОГРАДУ

Споменик Гаврилу Принципу у Источном Сараjеву Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић наjавио jе данас да ће на прослави Видовдана у Београду, коjу заjеднички организуjу Србиjа и Српска, бити постављен споменик Гаврилу Принципу у центру Београда. Након састанка у Београду са члановима Одбора Владе Србиjе за његовање традициjа ослободилачких ратова, Савановић jе рекао новинарима из Републике Српске да су данас договорени детаљи заjедничке видовданске прославе. Он jе навео да jе на данашњем састанку потврђено да ће Република Српска и Србиjа од сада заjеднички обиљежавати jош четири значаjна датума. Риjеч jе о обиљежавању Првог српског устанка 15. фебруара у манастиру Добрун у Вишеграду, обиљежавању 22. априла – Дана

Veljko_Dzakula_1.jpg

ЏАКУЛА: ИСХИТРЕНА ИЗЈАВА ПРЕМИЈЕРА МИЛАНОВИЋА

Вељко Џакула Предсjедник Српског демократског форума у Хрватскоj Вељко Џакула сматра исхитреном изjаву хрватског премиjера Зорана Милановића у коjоj се наводи да Хрватска неће примати “политичке оптужнице” из БиХ. “Треба пустити тужилаштвима БиХ и Хрватске да сарађуjу као што су сарађивали и до сада. Ратне злочине треба процесуирати и не треба затварати очи пред њима”, рекао jе Џакула Срни. Џакула jе закључио да тужилаштва БиХ и Хрватске требаjу сарађивати када jе риjеч информациjама и истрагама о почињеним ратним злочинима, те да људи коjи су починили ратне злочине одговараjу, како би жртве добиле било какву сатисфакциjу. Предсjедник Владе Хрватске Зоран Милановић упозорио jе БиХ да Хрватска више неће примати “политичке оптужнице”

ХРВАТИ ХОЋЕ ЗГРАДУ НА ТЕРАЗИЈАМА

Теразиjе Хрватска привредна комора тужила jе Србиjу Европском суду за људска права у Стразбуру незадовољна што не може да дође до некретнина у Србиjи за коjе сматра да jоj припадаjу. Београдске “Вечерње новости” пишу да jе у Привредноj комори Србиjе (ПКС) потврђено да jе хрватска комора jош 26. новембра 2004. године подниjела тужбу пред Трговинским судом у Београду против ПКС и Привредне коморе Црне Горе. Тужбеним захтjевом jе тражено да суд утврди како jе она сувласник 23 одсто некретнина коjе припадаjу туженима као правним сљедбеницима Привредне коморе Југославиjе, а риjеч jе о непокретностима од изузетно велике вриjедности. Те непокретности су на Теразиjама 23, у Кнез Михаиловоj 10, Дечанскоj 8, као

Cordas_i_Komarica.jpg

Чордаш и Комарица потписали уговор о партнерству и сарадњи

Министар за избjеглице и расељена лица Републике Српске Давор Чордаш потписао jе са бискупом бањалучким Фрањом Комарицом уговор о партнерству и сарадњи у процесу реализациjе проjеката одрживог повратка, коjим jе министарство обезбиjедило средства за реализациjу проjекта обнове католичке капеле у Челинцу. Министар за избjеглице и расељена лица Републике Српске Давор Чордаш потписао jе са бискупом бањалучким Фрањом Комарицом уговор о партнерству и сарадњи  фото: СРНА Чордаш jе истакао да jе Министарство за избjеглице и расељена лица и раниjих година пружало подршку проjектима обнове и изградње вjерских обjеката на простору дjеловања Бањолучке бискупиjе, као и у другим диjеловима Републике Српске. Он jе подсjетио да обнова вjерских обjеката има веома велики утицаj

Nedeljko_Mitrovic.jpg

Митровић: Хрватска мора процесуирати злочине над Србима

Недељко Митровић Хрватски премиjер Зоран Милановић може читати лекциjе другима о ратним злочинима тек када Хрватска процесуира злочине почињене над Србима на подручjу Сиjековца, Мркоњић Града и западне Краjине, рекао jе Срни предсjедник Организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић. Наводећи да Хрватска мора да процесуира ове ратне злочине, Митровић jе рекао да jе Милановић у великоj заблуди или не познаjе довољно историjу ако мисли да ниjе ратни злочин ангажовање Хрватске воjске у Сиjековцу код Брода и све што jе Хрватска воjска урадила у Мркоњић Граду и диjелу западне Краjине. “Када Хрватска процесуира ове злочине, тек након тога хрватски премиjер Милановић може читати лекциjе другима

Delic_Zorka.jpg

In memoriam: Зорка Делић Скиба 1936 – 2015.

Свим приjатељима, познаницима и рођацима jављамо да нас jе дана 4. jуна 2015. године у 4:30 часова напустила наша Зорка. Сахрана наше драге Зорке ће бити обављена у Приjедору у суботу 6. jуна 2015. по православном обреду. Зорка Делић Скиба рођена jе 27. jануара 1936. године у селу Крухари код Санског Моста, као четврто диjете Драге Делића и Драгице, рођене Праћа.Након злочина геноцида Независне Државе Хрватске у срезу Сански Мост, када jе у околним селима и самом граду убиjено неколико хиљада Срба, а за само два дана, на Илиндан 1941. године на Шушњару убиjено 5.500 Срба, Зорка та страдања преживљава и постаjе ратно сироче. У геноциду над Србима Санског Моста

Srpska_familija_1941.jpg

Владимир Назор: Мајка православна

Злочин над српском породицом 1941.​ Пjесму jе у jануару 1943. године написао Владимир Назор, убрзо пошто jе пребjегао у партизане. Био jе запањен затеченим призорима попаљеног Кордуна и масовних усташких злочина над српским становништвом. Маjка православна Јеси ли се насједила на гаришту куће своје, – Ох, та кућа биједна! Тражећ оком и рукама коливчицу малог Јове, Иконицу Светог Ђурђа и ђерђефић твоје Руже? Све је сада дим и пепел, све прогута чађа тавана, Ти, сломљена крепка грана, најбеднија међ женама, Мајко православна! Јеси ли се находала ногама што једва носе, -Ох, те ноге болне! Јеси ли се уморила тражећ Рулгу, краву своју, Краву своју, хранитељку старе баке и дјечице? Да

Spomenik_u_selu_Cemerno_kod_Ilijasa.jpg

ПОМЕН ЗА 32 СРПСКЕ ЖРТВЕ НА ЧЕМЕРНУ 10. ЈУНА

У Организациjи породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сараjево, чланови породица српских жртава положиће у сриjеду, 10. jуна цвиjеће и прислужити свиjеће на Спомен-обиљежjу на Чемерну, код Илиjаша, гдjе су приjе 23 године звjерски ликвидирана 32 српска цивила из овог села. Злочин на овом мjесту, гдjе jе до 1999. године била масовна гробница, починили су припадници такозване Армиjе БиХ из Брезе, Високог и Какња коjи, због тромог и инертног правосуђа, jош нису БиХ одговарали за своjа недjела. Полагање цвиjећа и прислуживање свиjећа предвиђено jе у 12.30 часова, а парастос за убиjене Србе биће служен у 13.00 часова. Муслиманске jединице из села Корита, Махмутовића Риjеке и Орахова напале

Slobodan_Antonic_media_centar.jpg

Да ли нам заиста треба НАТО војска у Београду, Шапцу или Смедереву?

Када се говори о Србиjи данас, често се, у незадовољству њеним међународним положаjем, користи реч окупациjа. И заиста, много jе примера вазалног или колониjалног положаjа данашње Србиjе. Слободан Антонић (Фото: Медиjа центар Београд) Пише: Слободан Антонић Рецимо, амбасадор ЕУ у Београду, Маjкл Девенпорт, заjедно са министрима, седи на седницама Владе и учествуjе у њеном раду. Или, амбасадор САД у Београду одређуjе („препоручуjе“) кога би Србиjа требало да именуjе за следећег амбасадора у Вашингтону. Или, српски премиjер моли ММФ да грађанима Србиjе не одреди превелико поскупљење струjе. Или, у току jе ратификациjа Споразума о слободном проласку НАТО трупа и коришћењу воjне инфраструктуре Србиjе (ИПАП), по коме ће НАТО моћи да пролази

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 04. јун. Годишњица страдања Срба ’41 и ’92

Корићка jама – У ноћи између 4. и 5. jуна 1941. године, у селу Корита, општина Билећа, усташе – муслимани из Фазлагића Куле под вођством усташког повjереника Хермана Тогонала и гатачког хоџе Мухарема Главинића су мучки убиле и бациле у jаму више од 130 Срба мjештана овог и околних села. Кости корићких страдалника извађене су 1953. године, када jе на основу 180 пронађених лобања установљено да jе броj жртава Корићке jаме био знатно већи. Међу страдалницима наjвише jе било чланова породица Сворцан, Бjелица, Старовић, Тркља, Шаровић, Шакота, Глушац, Рогач, Јакшић, Думнић, Ковачевић, Курдулиjа, Коснић, Милошевић, Миловић, Носовић, Радан. Жепа – 45 припадника бораца Сараjевско-романиjског корпуса Воjске Републике Српске су 4.jуна

Нестали

НА УСАГЛАШЕНОМ СПИСКУ 1.606 НЕСТАЛИХ НА ТЕРИТОРИЈИ ХРВАТСКЕ

Још се трага за великим броjем несталих људи Комисиjе за нестала лица Србиjе и Хрватске усагласиле су списак од 1.606 несталих лица током посљедњег оружаног сукоба 1991-1995. године на териториjи Хрватске, без обзира на националност – саопштили су послиjе дводневног састанка у Београду предсjедници ових комисиjа Вељко Одаловић и Иван Груjић. Предсjедник Комисиjе за нестала лица Србиjе Вељко Одаловић jе рекао на конференциjи за новинаре у Палати Србиjе да су на списку људи коjи су живjели на териториjи Хрватске. “Неки од од њих су били држављани Хрватске, а неки су приjављени као нестали тек када су се њихове породице доселиле као избjеглице у Србиjу, због чега jе било тешко усагласити

Хрватска војска у Мркоњић Граду (фото:lupiga.com)

МИЛАНОВИЋ: НЕЋЕМО ВИШЕ ПРИМАТИ “ПОЛИТИЧКЕ ОПТУЖНИЦЕ”!

Хрватски агресори у Мркоњић Граду 1995. Премиjер Зоран Милановић упозорава да Хрватска више неће примати “политичке оптужнице” за ратне злочине и поручуjе сусjедним државама да гледаjу своj посао, а Хрватска ће гледати своj. Влада Хрватске дониjела jе Закључак о сарадњи са БиХ о пружању правне помоћи у казненим стварима, коjим одбацуjе наводе правосудних тиjела из БиХ да jе хрватска воjска судjеловала у “удруженом злочиначком подухвату” током рата на подручjу бивше СФРЈ. Хрватска, како jе речено, не смиjе допустити акте коjи су против њених националних интереса. “Правосудна тиjела БиХ упућуjу акте коjи вриjеђаjу правни поредак, не произлазе из међународних споразума и искривљуjу слику ратних догађања у БиХ” – наводи хрватски министар

Srpska_djeca_sa_Kozare.jpg

У ПЕТАК ПОЕТСКО-СЦЕНСКИ ПРИКАЗ КЊИГЕ “ИЗ КОЛИЈЕВКЕ У ЈАСЕНОВАЦ”

Српска дjеца са Козаре Народна библиотека Козарска Дубица организоваће у петак, 5. jуна, поетско-сценски приказ књиге “Из колиjевке у Јасеновац”. Програм jе организован поводом обиљежавања 70 година од побjеде над фашизмом и пробоjа jасеновачких логораша. Издавачи књиге “Из колиjевке у Јасеновац” су Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих цивила и Удружење “Јасеновац-Доња Градина” из Бањалуке. Учесници програма су академик Матиjа Бећковић и књижевници Владимир Јагличић, Јованка Стоjчиновић-Николић, Боро Капетановић, Ранко Прерадовић и Ранко Павловић. Сценарио и режиjу за поетско-сценски приказ потписуjе Рената Агостин, а осим ње, глуме Смиљана Маринковић, Марина Пиjетловић, Ивана Перковић и Синиша Сушић. У оквиру поетско-сценског приказа наступиће и ученици Основне школе “Вук

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.