arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Umirovljeni_episkop_Atanasije.jpg

ТРЕБА СЕ БОРИТИ ЗА ЧИСТОТУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ПИСМА

8. јун 2015.

Умировљени епископ Атанасиjе Умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасиjе поручио jе да се треба борити за чистоту српског jезика и писма, да Срби имаjу jедно писмо-ћирилицу и да ниjе добро што неки књижевници заступаjу став да су Срби народ два писма. „Нема два писма ни у jедном народу, нити су два писма богатство. То jе исто као што су заступали братство и jединство, па смо обоjе изгубили“, рекао jе владика Атанасиjе синоћ у Требињу на предавању о теми „Слово о Ћириловом писму“. Истичући да jе ћирилица своjствена српском идентитету и jезику, Атанасиjе jе нагласио да jе то разлог због чега се не смиjу стидjети ћирилице jер jе она супериорниjа од

Delic_Zorka.jpg

Сахрањена Зорка Делић Скиба, жена мученик и херој

7. јун 2015.

Дана 6. jуна 2015. године на гробљу Пашинац у Приjедору сахрањена jе жена мученик и хероj, jедан од задњих свjедока страхота Другог свjетског рата и страдања српског народа у Независноj држави Хрватскоj. Сахрани су присуствовали чланови породице, приjатељи и представници Удружења логораша Другог свjетског рата, Удружења Јасеновац-Доња Градина, као и чланови Удружења Јастребарско 1942, чиjи jе први предсjедник и jедан од оснивача била покоjна Зорка. Била jе писац књига и живи свjедок историjе. Два пута прекрштена у римокатоличку вjеру, jеданпут у Санском Мосту гдjе су jоj убиjени родитељи и на десетине чланова породице 1941. године, а други пут у логору за српску дjецу у Јастребарском код Загреба 1942. године, под

Припадиници Првог краjишког корпуса под вођством пуковника Новице Симића улазе у Модричу 1992. године

ПРОБОЈ ЗА СПАС ВИШЕ ОД МИЛИОН И ПО СРБА

7. јун 2015.

„Коридор“ jе био спас за српски народ на огромном простору од Гламоча и Грахова на jугу, до Градишке на сjеверу, Новог Града на западу до Добоjа на истоку, за Србе у западноj Славониjи, Баниjи, Лици, Кордуну и Книнскоj Краjини… Припадиници Првог краjишког корпуса под вођством пуковника Новице Симића улазе у Модричу 1992. године Приредила: Мариjа БОГДАНОВИЋ Од операциjе „Коридор живота“, коjом jе више од милион и по Срба од Добоjа до Книна избављено из обруча муслиманских и хрватских снага, овог љета навршаваjу се 23 године. Воjска Републике Српске jе у љето 1992. године пробоjем коридора извоjевала побjеду над снагама Хрватске воjске, Хрватског виjећа одбране и такозване армиjе РБиХ и тако

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 08. јун. 1941. Годишњица страдања Срба у Херцеговини

7. јун 2015.

На Гумну код села Капавица, у близини Љубиња, у Другом свjетском рату, усташе су, након тродневног мучења, 8. jуна 1941. године  у  jаму бациле 57, па потом  на оближњоj заравни  код  ње постриjељале – jош 58 Срба из љубињских села  Капавице, Ранковаца, Убоска, Рђуса, Ћуковаца и Влаховића.     Везане виjести: СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЖРТВАМА УСТАШКОГ ТЕРОРА КОД СЕЛА КАПАВИЦА  

Cagalj_1.jpg

На данашњи дан: Геноцидна акција хрватских снага „Чагаљ“ против Срба у долини Неретве

7. јун 2015.

Пред свануће, у недjељу 7.jуна 1992, артиљерисjком канонадом из стотине оруђа, тенковима и пjешадиjом, воjска Хрватске, ХВО и ХОС, су напали Клепца, Пребиловце и Тасовчиће, села на лиjевоj страни Неретве преко пута Чапљине, а спациjалним борбеним групама и jедину одступну комуникациjу у позадини Тасовчића. Рушевине остале и до данас: Клепци Главнокомандуjући операциjе генерал збора Бобетко ниjе крио геноцидни циљ- уништење ова три села, као „чира у здравом хрватском ткиву“. Првог дана, Срби (и воjска, и народ), уз губитке, су се повукли, али су Хрвати ушли само у Клепца. Побили све коjи су остали а село запалили. Наредних дана у њихове руке пашће циjела долина Неретве, Дубраве и Столац. Српски народ

Budva.jpg

Будвански Срби чувају ослободиоце

7. јун 2015.

Либерали опет покренули питања скидања спомен-обележjа ослободиоцима града – српскоj воjсци из првог светског рата, али без резултата У Будви поново покренута прича о уклањању спомен – плоче СПОМЕН-плоча изнад Вељих врата, главног улаза у стари будвански град, наjчешће позноjесења и зимска тема, узбуркала jе, на почетку овогодишње туристичке сезоне, духове не само у Будви. Опет jе затражено њено уклањање, па се у „расправу“ коjа се око овог обележjа водила протеклих дана укључио и српски министар рада Александар Вулин, коjи jе посетио Подгорицу. Истакавши да Влада Србиjе искрено жели да односи са Црном Гором буду jош бољи, замолио jе представнике црногорске владе да искористе своj ауторитет и разговараjу с представницима

Srpska_vojska_1914.jpg

Србе хипнотишу тврдњама да не треба гледати у прошлост јер ће будућност бити сјајна

7. јун 2015.

ДА НАШИ ПРЕЦИ НИСУ „ПОГРЕШИЛИ” 1914. ДАНАС БИСМО ГОВОРИЛИ НЕМАЧКИ ИЛИ МАЂАРСКИ Српски воjници 1914. Немци себи не причаjу причу коjу покушаваjу да „продаjу” нама. Они знаjу да држава не почива на машинама већ на свести о сопственоj мисиjи у свету и да „мерцедес” као симбол немачке техничке доминациjе ниjе техничка већ духовна категориjа коjа показуjе надмоћ немачке организованости, прецизности и сврсисходне активности Пише: Александар НЕДИЋ, члан Српског либералног савета „САМО неуки и неразумни људи могу да сматраjу да jе прошлост мртва и непролазним зидом одвоjена од садашњице. Истина jе, напротив, да jе све оно што jе човек некада мислио, осећао и радио, нераскидиво уткано у оно што ми данас

Otvorena_izlozba_fotografija_u_Andricgradu.jpg

ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА ПРВОГ РАТНОГ ФОТОРЕПОРТЕРА

6. јун 2015.

Отворена изложба фотографиjа у Андрићграду У галериjи „Лубарда“ у Андрићевом институту вечерас jе отворена изложба око 60 фотографиjа из Првог свjетског рата, аутора Ристе Марjановића, под називом „Немоjте нас заборавити“. Виши кустос и историчар Народног музеjа у Шапцу, коjи jе приредио изложбу, Бранислав Станковић каже да jе риjеч о фотографиjама посвећеним добровољцима у Великом рату, првог ратног фоторепортера Ристе Марjановића, коjи jе рођени Шапчанин. „Мислим да jе ово веома значаjан проjекат, као и сваки сличан проjекат коjи се односи на таj период“, навео jе Станковић. Он jе рекао да jе изложба мисиjа да се не заборави оно што jе било, те да би млади људи требало да буду „инфицирани“ истином

Ljubinje_parastos_na_Kapavici_1.jpg

Служен парастос жртвама усташког злочина

6. јун 2015.

У присуству малоброjних грађана Љубиња и потомака пострадалих служен парастос за 36 страдалника, угледних грађана Љубиња, Стоца и Попова Поља, убиjених и бачених у jаму Пандурицу код Љубиња у ноћи између 13. и 14. jуна 1941. године.  ЉУБИЊЕ – Парох љубињски Саша Коjовић, у присуству малоброjних грађана Љубиња и потомака пострадалих, служио jе jуче, 14. jуна, парастос за 36 жртава убиjених и бачених у jаму Пандурицу у ноћи између 13. и 14. jуна 1941. године. Посмртни остаци страдалника, угледних грађана Љубиња, Стоца  и Попова Поља, извађени су из jаме 1990. године и сахрањени у заjедничку спомен–костурницу код цркве Рођења свете Богородице у Љубињу. Послиjе парастоса на jами свештеник Саша Коjовић

MUP.jpg

ХРВАТСКИ ПОЛИЦАЈАЦ УПАО У СТАН СРПСКОГ ДИПЛОМАТЕ У ЗАГРЕБУ

6. јун 2015.

Између Србиjе и Хрватске би поново могло доћи до варница због инцидента у коjем jе ове седмице у приватни стан српског дипломате у Загребу упао хрватски полицаjац – пишу „Вечерње новости“. Хрватски полицаjац jе у уторак увече упао ненаjављен и без икаквог одобрења у стан српског дипломате у амбасади у Загребу и то док оваj дипломата ниjе био у њему. Извори листа наводе да отправник послова Амбасаде Србиjе у Загребу Боса Продановић ниjе добила званично обjашњење хрватских власти о разлозима упада полицаjца у стан српског дипломате. Према информациjама листа, Амбасада Србиjе у Загребу већ jе због овога упутила протест хрватском министарству спољних послова. Хрватски полицаjац jе овим поступком повриjедио Бечку

Polaganje_vijenaca_na_groblju_Sveti_Pantelija.jpg

СЈЕЋАЊЕ НА ОСНИВАЊЕ ПРВОГ КРАЈИШКОГ КОРПУСА

6. јун 2015.

Полагање виjенаца на гробљу Свети Пантелиjа Полагањем виjенаца на Споменик погинулим борцима отаџбинског рата на гробљу „Свети Пантелиjа“ и парастосом за све погинуле и умрле припаднике Првог краjишког корпуса Воjске Републике Српске (ВРС), у храму Светог великомученика кнеза Лазара у Бањалуци су данас обиљежене 23 године од оснивања овог корпуса. Предсjедник Борачке организациjе (БОРС) Републике Српске Миломир Савчић рекао jе новинарима да jе Први краjишки корпус ВРС дао огроман допринос у стварању Републике Српске. Након полагања виjенаца на споменик палим борцима на гробљу „Свети Пантелиjа“, Савчић jе рекао да се мора чувати сjећање на погинуле борце иза коjих jе остало огромно дjело – Република Српска. Он jе рекао да jе

Spomenik_na_Ljubicu_kod_Cacka.jpg

МИНИСТАР САВАНОВИЋ: БИТКА НА ЉУБИЋУ ПРЕКРЕТНИЦА

6. јун 2015.

Споменик на Љубићу код Чачка Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изjавио jе да jе битка на брду Љубић код Чачка, гдjе се данас обиљежава 200 година од тог догађаjа, била jедна од прекретница у Другом српском устанку. Савановић, коjи присуствуjе централноj манифестациjи, рекао jе Срни да се ни данас не смиjе заборавити да jе слобода претпоставка за живот у миру и да jе то порука свим политичарима и политикама. Према његовим риjечима, ратови, окупациjе и борба често су погађали српски народ, што свjедочи о његовоj патњи кроз историjу и високоj циjени коjом jе плаћао своjу слободу. „И данас имамо ситуациjе гдjе не можемо бити опуштени и

Ratko_Dmitrovic.jpg

Има ли овде Бога

6. јун 2015.

О владикама jе реч, о пролећном заседању Светог архиjереjског сабора Српске православне цркве коjе, то заседање, неодољиво и снажно подсећа на пленуме ЦК СКЈ Ратко Дмитровић Таj осећаj jе дубински, лежи у души, кад знаш да не грешиш, да ти се руши последњи стуб на коjем градиш спокоj, да одлази последњи коjем си веровао, коjи jе живео оно што говори. Све ово лебдело jе над Београдом 19. 11. 2009. године, у време сахране патриjарха српског Павла. Милион људи било jе тога дана на улицама главног града Србиjе. Веруjућих, религиозних, традиционалиста, оних коjи у цркву нису залазили али су поштовали „живог свеца“ и сви су знали да jе таj дан вододелница,

Poetsko_scenski_prikaz.jpg

ПОЕТСКО-СЦЕНСКИ ПРИКАЗ ДЈЕЛА „ИЗ КОЛИЈЕВКЕ У ЈАСЕНОВАЦ“

6. јун 2015.

Поетско сценски приказ књиге Из колиjевке у Јасеновац У Козарскоj Дубици синоћ jе изведен поетско-сценски приказ књиге „Из колиjевке у Јасеновац“, коjу jе приредио бањалучки књижевник и публициста Милан Дашић, а у чиjоj припреми су учествовали наjпознатиjи српски академици, професори и књижевници. „Седамдесет година од завршетка Другог свjетског рата изашла jе ова књига, коjа jе уствари читуља за 19.429 дjеце, Срба, Јевреjа и Рома, коjа су страдала у Јасеновцу, jедном од наjвећих стратишта у Европи“, рекао jе академик Матиjа Бећковић. Он jе нагласио да jе злочин према дjеци, коjи jе почињен у Јасеновцу, злочин коjи се не може обjаснити и додао да су се аутори књиге „Из колиjевке у Јасеновац“

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 06. јун. 1941. Годишњица страдања Срба у Далмацији

5. јун 2015.

Маратовска jама, код Кистања. Усташе су 6. jуна 1941. мучиле, поклале и бациле 550 – 600 Срба, мушкараца, жена и дjеце       Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.  

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА