Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Budvanski Srbi čuvaju oslobodioce

Datum objave: nedelja, 7 juna, 2015
Objavljeno u Prvi svjetski rat
Veličina slova: A- A+

Liberali opet pokrenuli pitanja skidanja spomen-obeležja oslobodiocima grada – srpskoj vojsci iz prvog svetskog rata, ali bez rezultata

  U Budvi ponovo pokrenuta priča o uklanjanju spomen - ploče

U Budvi ponovo pokrenuta priča o uklanjanju spomen - ploče


SPOMEN-ploča iznad Veljih vrata, glavnog ulaza u stari budvanski grad, najčešće poznojesenja i zimska tema, uzburkala je, na početku ovogodišnje turističke sezone, duhove ne samo u Budvi. Opet je zatraženo njeno uklanjanje, pa se u “raspravu” koja se oko ovog obeležja vodila proteklih dana uključio i srpski ministar rada Aleksandar Vulin, koji je posetio Podgoricu. Istakavši da Vlada Srbije iskreno želi da odnosi sa Crnom Gorom budu još bolji, zamolio je predstavnike crnogorske vlade da iskoriste svoj autoritet i razgovaraju s predstavnicima lokalne samouprave, da ta tabla ostane i da se istorijska sećanja na srpsku vojsku i zajednički život ni na koji način ne menjaju.

– Ako je ta tabla mogla da stoji od 1931, može valjda i još. Ne bih želeo da se inicijativa o njenom uklanjanju koristi u političke svrhe, jer to ne odgovara ni Srbiji ni Crnoj Gori – rekao je Vulin.

A šta je, zapravo, sporno kada je u pitanju bela, mermerna ploča na kojoj ćirilicom piše: “Na uspomenu dolaska hrabre srpske vojske koja poslije junačkih pobjeda oslobodi Budvu na Mitrovdan 8. novembra 1918. Postavlja opština budvanska”. Iznad teksta su Njegoševi stihovi “Pokoljenja djela sude”.

Inicijativa za uklanjanje ploče potekla je ranih devedesetih godina, kada su predstavnici tadašnjeg Liberalnog saveza Crne Gore kazali da ona predstavlja “nasilni pečat” na istoriju ovih krajeva, te da nije tačno da je bilo onako kako piše iznad glavnih gradskih vrata Budve. Liberali, koji su tada bili u manjini, nisu uspeli u nameri i ploču niko nije dirao skoro četvrt veka. A onda se javio lokalni odbor Liberalne partije, koja je, kao nova stranka, okupila deo starih liberala i neke “nove klince”, ali koja je zastupljena u crnogorskom parlamentu sa svega jednim poslanikom.

Budvanski liberali su u više navrata tokom prošle godine tražili da se ploča skine jer priča netačnu istoriju. Crnogorci su, a ne neko drugi, oslobodili Budvu, kazali su novi liberali. A pošto njihov zahtev nadležni u opštini nisu ozbiljno shvatili, alarmirano je Ministarstvo kulture. Pre neki dan direktorka Direktorata za kulturnu baštinu Lidija Ljesar je u Budvi dodatno podigla ionako visoku temperaturu, kazavši da 8. novembra 1918. nije postojala Austrougarska, da ploču treba skinuti i da inicijativu za to treba da da lokalna samouprava. Ukoliko ona to neće da učini, naći će se drugi, zakonski modus.

– Tog 8. novembra nije bilo oslobađanja Budve. Tadašnja vlast je dobro znala da to spomen-obeležje ne bi pilo vodu 1918. pa je ploča postavljena 1931. – rekla je Ljesarova.

Posle ovih istupa, javio se gradonačelnik Budve Lazar Rađenović, inače član DPS, partije koja sa SDP i liberalima čini vlast u Budvi. On je kazao da opština neće podnositi inicijativu za uklanjanje ploče, jer za to ima više razloga. Ona se tu nalazi više od osam decenija, preživela je i Drugi svetski rat. I konačno, najvažnije je, rekao je on, šta o tome misle građani, i da će se on rukovoditi upravo njihovim stavovima.

Spomen-ploča

Spomen-ploča

A veliki broj građana, članova i simpatizera opozicionih, ali i vladajuće partije, nepartijskih ljudi, intelektualaca i ostalih, okupljao se pred ulazom u staru Budvu više puta, nagoveštavajući da ni po koju cenu (ne)sporna ploča neće biti uklonjena. Rekli su to i na Mitrovdan prošle godine, kada su položili venac na spomen-ploču.Saopštili su javnosti da je u Prvom svetskom ratu učestvovalo više od hiljadu Paštrovića, Brajića, Grbljana, Maina, Pobora, Budvana koji su kao dobrovoljci u pobedničkoj srpskoj vojsci (dobar deo njih je stigao iz Amerike) pomogli slamanju Crno-žute monarhije, koja je Budvom i ovim krajevima vladala sve do 1918. Učestvovali su u proboju Solunskog fronta. Oni su, zajedno sa srpskom vojskom, rečeno je, između ostalog oslobađali Budvu i ove krajeve, i ploča koja je postala predmet podela je uspomena i na njih. To je spomen-obeležje rodoljubima i patriotama iz Prvog svetskog rata, koji nisu trpeli tuđinsku vlast, poručili su meštani ovih krajeva.

Ljuti na gradonačelnika, reagovali su ponovo iz Liberalne partije saopštenjem u kojem ističu da građani ne mogu odlučivati o ovome, već da to treba da učini struka. Ako neće predsednik opštine Lazar Rađenović da pokrene inicijativu, to mogu učiniti nadležni.

ULICA PEKA DAPČEVIĆA

Ministar Vulin je u Podgorici kazao da mu je bila velika čast što je učestvovao u davanju imena Peka Dapčevića ulici u Beogradu.

– Dapčević je učestvovao u oslobađanju Beograda. Da li je bio državljanin Crne Gore, mene to nije ni malo ticalo. On je bio komandant snaga koje su donele slobodu mom Beogradu.Voleo bih da se svi tako ponašamo – rekao je Vulin.

PREŽIVELA I OKUPATORE

Ploču iznad Veljih vrata pokušali su da uklone 1941. italijanski fašisti. Njima, verovatno, nije smetala istorij, koliko ćirilica pa su naredili da se spomen-obeležje ukloni. Tadašnji predsednik opštine Petar Luketić proveo je mirno komandanta italijanskih snaga u Budvi kroz stari grad.

 

Izvor: NOVOSTI

 

Vezane vijesti:

UKLANjAJU PLOČU SRPSKIM OSLOBODIOCIMA GRADA …

u budvi polaganje vijenaca oslobodilačkoj vojsci srbije

Pejović: Povampirenju fašizma odgovorićemo onako kako …




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top