arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Sanja.jpg

Онима што плачу: Стамен и пркосан је мој завичај

11. јун 2015.

Сања Вуковић Не никох на гриjеху, а са смиjехом у гриjех желе да ме утопе. Даве ме у живом блату. Удараjу ме у зенице, и споља и изнутра. Набацуjу ми омчу око врата. Траже ми неко обољење, закрчење судова, малигни тумор… да би ми препоручили еутаназиjу. Кажу, боље ће ми бити без мене. Пепељасто-сива дуга обавиjа моj камен у темељу, дубоко заривен. Али jа се не дам! До смрти ─ иштем живота. Има дана коjи миришу на кишу. Нарочито на Задушнице кад Стоjанке похрле на гробља. Нису то само козарске Стоjанке. Планине, планине… Кол’ко вас jе само?! Колико само неснимљених филмова?! Колико уснулих анђела. Колико брда сличних ономе из филмаАнђео

Pravoslavna_crkva_u_Slatinskom_Drenovcu.jpg

УКРАДЕНО ЗВОНО СА ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У СЛАТИНСКОМ ДРЕНОВЦУ

11. јун 2015.

Православна црква у Слатинском Дреновцу Непознати починиоци украли су са православне цркве у Слатинском Дреновцу у Хрватскоj звоно тешко око 120 килограма, велике културне и сакралне вриjедности. “Звоно jе тешко 120 килограма, а звоник jе сав труо, хвала Богу да ниjе дошло до урушавања и да ниjе нико погинуо. Опраштам починиоцу, волио бих само да нам врати звоно коjе има велику културну и сакралну вриjедност, па не би требало да заврши у старом гвожђу”, рекао jе протоjереj-ставрофор Јован Шаулић, парох мединачки. Ова црква и манастир имаjу богату прошлост. Само село се помиње већ давне 1292. године. Резолуциjом Бечког двора манастир се укида 6. марта 1775. године, па jе дреновачка манастирска

Manastir_Sveta_Petka_kod_Bijeljine.jpg

ПОМЕН ПОГИНУЛИМА СА ПОДРУЧЈА САРАЈЕВСКЕ РЕГИЈЕ

11. јун 2015.

За пале српске jунаке и цивилне жртве рата са подручjа сараjевске региjе данас jе служен помен на Спомен-обиљежjу у порти манастира Свете Петке у Биjељини. На овом споменику коjи jе задужбина Удружења грађана “Приjатељи Илиjаша” у Биjељини до сада су уклесана имена 1.253 жртве рата од 1992/95. године. Виjенце на споменик су положили Миладин Драгичевић у име кабинета предсjедника Републике Српске, затим предсjедник Борачке организациjе (БОРС) Миломир Савчић, као и броjне делегациjе породица погинулих и представници градске власти. Савчић jе рекао новинарима да се, осим jунаштва српских бораца Илиjаша, коjи су у рату одбранили сваки педаљ своjе земље, треба сjетити и огромне жртве и високе свиjести преживjелих из сараjевског подручjа.

Knjiga_Historija_osusene_zbilje.jpg

“(Х)ИСТОРИЈА ОСУШЕНЕ ЗБИЉЕ” – О СТРАТЕГИЈИ “НОЖА И КРИЖА”

11. јун 2015.

У издању Удружења “Јадовно 1941.” из Бањалуке, објављена је књига “(Х)историја осушене збиље” аутора Николе Копца, која говори о понављању пакленог прогона и погрома у осмишљеном програму смрти намијењеног Србима из Хрватске. У књизи је описана нова форма трагедије крајишких Срба, као насљедна судбина прошлих времена. Тематско срце књиге је – ново искушење Срба из Хрватске у старој стратегији “ножа и крижа”. У центру “приче” је Копчево родно село Трепча, “расло, стасало и убијено на прагу Загреба”. Кобац каже да је “(Х)историја осушене збиље” заштитна повеља вјечног власништва родног завичаја, “грунтовни лист који мирише на душе протјераних”. “Никола је окован крајем кога више нема. Иако живи посвуда и свагдје може

Parastos_pripadnicima_1.jpg

ПОМЕН ЗА ПОГИНУЛЕ ПРИПАДНИКЕ КОТОРВАРОШКЕ БРИГАДЕ ВРС

11. јун 2015.

Служен парастос погинулим припадницима 1. которварошке лпбр На Централном спомен-обиљежjу у Котор Вароши данас jе, у оквиру обиљежавања 11. jуна – Дана Которварошке бригаде Воjске Републике Српске, служен парастос за погинуле припаднике ове jединице. Предсjедник Општинске борачке организациjе Госто Тривуновић подсjетио jе да jе 305 бораца са подручjа которварошке општине дало животе за стварање Републике Српске, те нагласио да њихова жртва никада не смиjе бити заборављена. “Поносни смо на ратни пут Которварошке бригаде коjа jе дала немjерљив допринос стварању Републике Српске”, истакао jе Тривуновић. Он jе позвао на jединство представнике српског народа у политичком животу, jер се само тако може сачувати оно што jе крвљу стечено у одбрамбено-отаџбинском рату, а

Kosovo_i_Metohija.jpg

НЕЗАВИСНИ САМО ОНОЛИКО КОЛИКО ТО СРБИ ПРИХВАТЕ

11. јун 2015.

Циљ злочиначког засипања бомбама териториjе СР Југославиjе, а сада Еулекса и броjних западних ментора, био jе и остаjе – “независна држава Косово” са што мање Срба. Косово и Метохиjа Пише: Неђељко ЗЕЈАК Косово и Метохиjа, шеснаест година након засипања бомбама териториjе СР Југославиjе, и даље су у положаjу штићеника у “васпитно-поправноj установи” и независни су само онолико колико то прихвате Срби и Србиjа. Успjели су да за децениjу и по владавине безакоња и криминала донекле створе контуре “независне државе Косово” коjа, упркос тврдњама о достигнутом степену демократиjе, jош задржава положаj штићеника у васпитно-поправноj установи. Ако jе судити по захтjевима западних дипломата, притиснутих посљедицама претварања “поправно-васпитне установе” у упориште исламских фундаменталиста,

Krajiski_otkos.jpg

ШЕСТИ „КРАЈИШКИ ОТКОС” (Најава)

11. јун 2015.

Одржаће се код цркве Светог Ћирила и Методиjа у насељу Бусиjе (општина Земун), у суботу 20. jуна 2015. године, са почетком у 15.30 часова. Краjишки откос Коалициjа удружења избjеглица у Републици Србиjи поводом Свjетског дана избjеглица организуjе, ШЕСТИ КРАЈИШКИ ОТКОС код цркве Светог Ћирила и Методиjа – Бусиjе Програм: 15:30 – 16:30 Окупљање код цркве и приjава такмичара 16:30 – 17:00 Вечерње богослужење 17:00 – 17:30 Полагање виjенаца и отварање манифестациjе 17:30 – 18:30 Такмичење у косидби 18:30 – 20:00 Такмичење у народним спортским играма 20:00 – 21:00 Културно-умjетнички програм 15:30 – 20:30 Изложба слика, рукотворина и књига 21:00 – 01:00 Забавно вече Циљ манифестациjе jе очување културе, обичаjа и

Spomenik_pobijenoj_djeci_iz_Lidica.jpg

САРАДЊА ПРЕБИЛОВАЦА И ОПШТИНЕ ЛИДИЦЕ

10. јун 2015.

Меморандум о сарадњи општине Лидице, код Прага, и Пребиловаца, код Чапљине – два мjеста чиjи су становници скоро истриjебљени током фашистичких злочина у Другом свjетском рату – биће потписан у петак, 12. jуна, потврђено jе Срни у Српском националном друштву “Пребиловци”. У име Пребиловаца, меморандум ће потписати Бранко Екмечић, предсjедник Савjета Мjесне заjеднице Пребиловци. Меморандим ће бити потписан у 18.00 часова у згради општине Лидице. Усташе су 1941. године у Пребиловцима убиле 850 Срба од укупно 1.000 становника тог српског села у Херцеговини, коjе, према истраживању jапанског листа “Асахи шимбун”, представља наjстрадалниjе село у Другом свjетском рату у Европи. Градња храма у Пребиловцима, у чиjу крипту jе положено више хиљада

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 11. јун 1941.Годишњица страдања Срба у Лици

10. јун 2015.

Усташе су 11. и 12. jуна 1941. године у личком селу Расоjа – Гњатовићи похватали и убили 13 Срба. Ово jе био први покољ од укупно три у коjима jе убиjено две трећине становништва села Расоjа – Гњатовићи.       Везане виjести: Покољ Срба у личком селу Расоjа-Гњатовићи  

Spomenik_u_selu_Cemerno_kod_Ilijasa.jpg

ПОМЕН ЗА 32 СРПСКЕ ЖРТВЕ НА ЧЕМЕРНУ

10. јун 2015.

Споменик у селу Чемерно код Илиjаша Чланови породица српских жртава сутра ће положити цвиjеће и прислужити свиjеће на Спомен-обиљежjу на Чемерну, код Илиjаша, гдjе су приjе 23 године звjерски ликвидирана 32 српска цивила из овог села. Злочин на овом мjесту, гдjе jе до 1999. године била масовна гробница, починили су припадници такозване Армиjе БиХ из Брезе, Високог и Какња коjи, због тромог и инертног правосуђа БиХ, jош нису одговарали за своjа недjела. Полагање цвиjећа и прислуживање свиjећа предвиђено jе за 12.30 часова, а парастос за убиjене Србе биће служен у 13.00 часова. Муслиманске jединице из села Корита, Махмутовића Риjеке и Орахова напале су Чемерно у раним jутарњим часовима 10. jуна

Slavisa_Mihajlovic.jpg

НЕУСТАВАН ПРИЈЕДЛОГ ЗАКОНА О УЏБЕНИЦИМА У ЛИВАЊСКОМ КАНТОНУ

10. јун 2015.

Виjеће за заштиту виталних интереса Уставног суда Федерациjе БиХ (ФБиХ) данас jе прогласио неуставним Приjедлог закона о уџбеницима и наставним средствима за основне и средње школе у Ливањском кантону, jер се њиме крше уставна права Срба у том кантону. Овом одлуком Приjедлог закона о уџбеницима и наставним средствима за основне и средње школе у Ливањском кантону не може бити упућен у даљу процедуру. У образложењу пресуде наводи се да су jезик и писмо jедно од битних обиљежjа конститутивног народа коjе чине његов идентитет, а самим тим, свако питање коjе задире у ову област евидентно представља витални интерес за сваки конститутивни народ, у овом случаjу српски у Ливањском кантону. “Образовање, као

Jasenovac_11.jpg

У Јасеновцу ништа ново

10. јун 2015.

Јасеновачке жртве Стални постав музеjа на локалитету бившег усташког логора и даље без приче о злочину Немоjмо концентрационе логоре описивати истим еуфемизмима коjе су користили они коjи су их успоставили. Кофи Аннан, 24. jануара 2005. Логори за ликвидациjу циљаних скупина, приjе свега Жидова и Рома, били су у Хитлеровоj Тврђави Еуропи искључиво у ингеренциjи њемачких нациста … Ипак, постоjе двиjе изнимке – Румуњска и Хрватска. … Румуњски геноцид, као и онаj у Хрватскоj, био jе у домаћоj режиjи, те проведен без “рафинираног” њемачког обмањивања … Балкански холокауст био jе у знаку ножа, маља, метка и ужета. Иво Банац, Јасеновац ниjе мит (Свjетло риjечи бр. 287; Сараjево 2007.) Пише: Јулиjа Кош

Posljedice_NATO_bombardovanja.jpg

ДАНАС 16 ГОДИНА ОД ОКОНЧАЊА НАТО АГРЕСИЈЕ

10. јун 2015.

Посљедице НАТО бомбардовања На данашњи дан приjе 16 година прекинуто jе бомбардовање и НАТО агресиjа на тадашњу Савезну Републику Југославиjу (СРЈ) током коjег jе погинуло око 2.500 људи и причињена огромна материjална штета. Прекиду бомбардовања, коjе jе траjало 78 дана, претходило jе доношење Резолуциjе 1244 Савjета безбjедности УН. Ваздушни напади на СРЈ почели су 24. марта а током напада jе, према различитим процjенама, погинуло између 1.200 и 2.500 људи, уз огромна материjална разарања. НАТО jе изводио нападе на СРЈ са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италиjи, а у неким операциjама учествовали су и стратешки бомбардери коjи су полиjетали из база у западноj Европи и у САД. Акциjа

Hram_Hristovog_Vaskrsenja_u_Prebilovcima.jpg

Пребиловачка деца међу српским светитељима

10. јун 2015.

Херцеговачко село коjе jе у Другом светском рату изгубило више од 80 одсто житеља данас jе симбол страдања али и васкрсења По завршетку Другог светског рата основна школа у селу Пребиловци у доњоj Херцеговини готово да jе остала без ђака. Убрзо jе и затворена. Као што су после августа 1941. године остале заувек затворене и многе породичне куће у овом селу. Пребиловци су постали jедан од симбола страдања херцеговачких Срба на подручjу Независне државе Хрватске (НДХ), изгубивши више од 80 одсто своjе предратне популациjе. Од 1.000 становника, тог лета 1941. године убиjено jе њих 820. Само током jедног дана, 6. августа, више од 550 жена и деце из Пребиловаца скончало

Ministarstvo_spoljnih_poslova_Rusije.jpg

ПОЗДРАВЉЕНА КОНСТАТАЦИЈА РУСКОГ МИНИСТАРСТВА

10. јун 2015.

Представници удружења избjеглих Срба из Хрватске у Републици Српскоj поздравили су констатациjу Министарства спољних послова Руске Федерациjе да су агресивни хрватски национализам, етничка и вjерска нетолеранциjа 19 година након завршетка рата и даље веома снажни у хрватском друштву и усмjерени првенствено против преосталих Срба. Министарство спољних послова Русиjе Приредио: Миломир САВИЋ Предсjедник Удружења протjераних Срба из западне Славониjе Крста Жарковић рекао jе Срни да jе извjештаj руског Министартсва стваран и да га треба поздравити, али се плаши да jе оваj извjештаj правно закаснио jер jе Хрватска већ постала чланица ЕУ. “Избjегли Срби из Хрватске очекивали су да ће Русиjа приjе уласка Хрватске у ЕУ jедан овакав извjештаj упутити Савjету безбjедности

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА