Prebilovačka deca među srpskim svetiteljima

Datum objave: sreda, 10 juna, 2015
Objavljeno u Prebilovci
Veličina slova: A- A+
Hram_Hristovog_Vaskrsenja_u_Prebilovcima.jpg
Hram Vaskrsenja Hristovog U Prebilovcima

Hercegovačko selo koje je u Drugom svetskom ratu izgubilo više od 80 odsto žitelja danas je simbol stradanja ali i vaskrsenja

Po završetku Drugog svetskog rata osnovna škola u selu Prebilovci u donjoj Hercegovini gotovo da je ostala bez đaka. Ubrzo je i zatvorena. Kao što su posle avgusta 1941. godine ostale zauvek zatvorene i mnoge porodične kuće u ovom selu.

Prebilovci su postali jedan od simbola stradanja hercegovačkih Srba na području Nezavisne države Hrvatske (NDH), izgubivši više od 80 odsto svoje predratne populacije.

Od 1.000 stanovnika, tog leta 1941. godine ubijeno je njih 820. Samo tokom jednog dana, 6. avgusta, više od 550 žena i dece iz Prebilovaca skončalo je u jami Golubinki, u obližnjem selu Šurmancima. Jame u koje su bacani Prebilovčani, ali i stanovnici drugih okolnih srpskih naselja, zabetonirane su 1961. godine. Betonski poklopci skinuti su trideset godina kasnije, u osvit novih ratnih sukoba na ovim prostorima. Kosti izvađene iz jama, posmrtni ostaci oko 4.000 ljudi, prenete su 1991. godine u hram u Prebilovcima koji je počeo da se gradi. Samo godinu dana pošto su položene u kosturnicu, hrvatske oružane snage raznele su ih, zajedno sa nedovršenom crkvom. Mesto hrama i kosturnice postalo je deponija smeća.

Međutim, uprkos pokolju od pre 74 godine, bacanju živih ljudi u jame, ubijanju dece, pa betoniranju i granatiranju koji su usledili u novije doba, oni sa kojima danas razgovaramo o Prebilovcima, a koji su na različite načine vezani za život današnjeg sela, ne pričaju samo o smrti, nego i o – vaskrsenju. Pobedi života nad smrću, vaskrsenju Hristovom, posvećen je i novi hram u Prebilovcima. Deponija smeća uklonjena je 2002. godine. Episkop na čijoj se kanonskoj teritoriji nalazi ovo selo, vladika zahumsko-hercegovački Grigorije, kaže za „Politiku“ da ga raduje što će ovog 8. avgusta osvećenje prebilovačke crkve obaviti patrijarh srpski Irinej. Kao što je bio srećan što se nedavno zasedanje najvišeg crkvenog tela, Svetog arhijerejskog sabora, završilo pevanjem pesama u slavu prebilovačkih novomučenika, koji su na ovom zasedanju definitivno pridruženi liku svetih mučenika.

– Najvažnije je da se u Prebilovcima obnavlja život i rastu deca. Kada uzmemo u obzir stradanja tamošnjeg naroda kroz dvadeseti vek, i njegovo stalno obnavljanje, tek onda razumemo kolika je, uprkos svemu, njegova volja za životom, čijem kvalitetu sada treba doprineti. Stoga smo dužni da učinimo sve kako bi dobro pobeđivalo zlo, a život smrt – kaže vladika Grigorije.

Deca danas u Prebilovcima čine četvrtinu stanovništva, od oko 60 stanovnika, 16 su osnovci i srednjoškolci, a ima i studenata koji se školuju u 35 kilometra udaljenom Mostaru, opisuje nam demografsku sliku sela ovdašnji paroh, jerej Marko Gojačić.

– Hvala Bogu, vera meštana i njihova snaga za povratak i obnovu kuća i crkve nadjačala je sve ostale prepreke koje donosi današnjica pa su nošeni tom verom uspeli da obnove život u Prebilovcima – kaže otac Marko Gojačić.

Od njega saznajemo da tih prepreka nije malo. Mnogo je u selu neobnovljenih kuća, uz tridesetak obnovljenih, loša je infrastruktura, očekuje se da će tek ove godine kroz selo biti sprovedena voda, a đaci pohađaju škole koje rade po hrvatskom i bošnjačkom programu i nemaju mogućnosti da u školi izučavaju svoj jezik i istoriju.

– Stradanje tih ljudi u Drugom svetskom ratu i zločini koji su nad njima vršeni zauvek su obeležili ovo selo, jer se broj njegovih žitelja nikada posle nije vaspostavio. Prebilovačka priča je uvek aktuelna, ali je događaj koji ide nakon stradanja – vaskrsenje. Tako ćete, svrativši u selo, čuti o stradanju, ali i osetiti da je vaskrsenje pobeda nad smrću – kaže otac Marko Gojačić.

Na putu do Prebilovaca nema table koja bi vam bila putokaz, priča Milenko Jahura, Beograđanin rodom iz ovog sela. Neki mnogo jači, unutrašnji putokazi, dovode potomke Prebilovčana svake godine na godišnjicu stradanja u ovo selo. Jahura, koji je predsednik Srpskog nacionalnog društva „Prebilovci“, kaže da će ovog avgusta, budući da će dugo očekivani Hram vaskrsenja Hristovog biti osveštan, više desetina autobusa u Prebilovce dovesti verni narod. Kao i mnogi Prebilovčani, i Jahura kao deo porodičnih uspomena nosi sećanje na stravično stradanje u leto 1941. godine. Njegova majka, Joka, rođena Ekmečić, uspela je da pobegne iz sabirnog centra u selu Tasovčićima i izbegne smrt, ali šestoro njenih ukućana, njena braća, sestre, majka koja je bila pred porođajem, nisu bili te sreće.

– U selu je obnovljeno nekoliko kuća za koje planiramo da budu neka vrsta memorijalnih centara koji će čuvati uspomenu na prebilovačke žrtve. Svet treba da čuje istinu o stradanju Srba u Prebilovcima, ona se više ne može sakriti – kaže Jahura.

Za sada, međutim, svetu je od Prebilovaca daleko poznatije obližnje 13 kilometara udaljeno Međugorje. Tu se, na četrdesetogodišnjicu stradanja Srba iz ovog kraja, ukazala Gospa, Bogorodica.

– Oni koji su je videli opisivali su je kao ženu sa detetom. A dolazila je baš iz pravca jame Golubinke, jednog od najvećih srpskih stratišta na ovom području. Ono što zbunjuje svakog verujućeg čoveka, bez obzira na to kojoj crkvi pripada, jeste to što se najveća od žena, Bogorodica, pojavila u neposrednoj blizini mesta gde su stradale stotine nevinih žena i dece, a da ništa o tom strašnom zločinu „vidjelicama“ kojima se ukazala nije poručila – kaže Jahura.

Sveta stolica je oformila posebnu komisiju za ispitivanje međugorskog fenomena, ali njihovi zaključci nisu još saopšteni. Papa Franjo, kao ni njegovi prethodnici, još nije razrešio dilemu da li je Međugorje mesto čuda ili nije, ali su u njegovim rečima da „Gospa nije šefica pošte da šalje poruke svaki dan“ mnogi prepoznali međugorski fenomen, budući da se nekim tamošnjim „vidiocima“ Gospa ukazivala svakodnevno tokom niza godina.

– Ne znam da li se Vatikan ograđuje od Međugorja, ali znam da je kult Gospe iz Međugorja i danas veoma jak. Međugorje je danas veoma bogato mesto. Nema kuće koja ne izdaje sobe za hodočasnike, sagrađeno je i puno malih pansiona, tu su vodoskoci, teniski tereni. Grade se i novi objekti za smeštaj mnogobrojnih posetilaca i u toj gradnji već se stiglo na svega 700–800 metara od jame Golubinke – priča Jahura.

Na zvaničnom sajtu posvećenom ukazanjima i čudima Gospe iz Međugorja, u odeljku koji se bavi istorijatom ovih krajeva, obrađen je i period Drugog svetskog rata. Jedini događaj koji se navodi iz ovog perioda jeste „Golgota hrvatskog naroda“ u Blajburgu, gde je „oko 300.000 civila i vojnika izgubilo život“.

Piše: Jelena Čalija

Izvor: POLITIKA

Vezane vijesti:

SRPSKE JAME I STRATIŠTA PRETVORENI U DEPONIJE

BRAVO HERCEGOVCI Hercegovačka akademija u srpskoj prestonici na ponos rodne grude

VIDEO – Izložba “Prebilovci” – Beograd 21. maj 2015.

Prebilovci – Jadovno 1941.

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top