Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu.

 

IZ ŽIVOTA PERKA MRKAJIĆA – PRVOG SOKOLSKOG ZAVETNIKA: Guslarski prvak stradao od ustaškog metka u rodnoj Bradini

Datum objave: četvrtak, 11 februara, 2021
Objavljeno u Nekategorizovano
Veličina slova: A- A+

Perko Mrkajić, kao ugledni sokolski predvodnik, vazda je bio prvi u životu pa je isprednjačio i u smrti.

Piše: Mladen Bulut

Na svesokolskom sletu u Subotici 28. juna 1936. Perko Mrkajić iz hercegovačkog sela Bradine nastupao je kao takmičar u nekoliko pojedinačnih atletskih nadmetanja, ali mu je još najviše polaskano kada je proglašen za najboljeg guslara u ondašnjoj Jugoslaviji.

Kao poznati i priznati sokolski prvak on je, ako ne prvi ono među prvima položio zavet prilikom proglašenja Prve Petrove petoletke i da bi ga u svemu održao više od četiri godine je putovao po čitavoj državi, od župe do župe, besplatno dajući poduku svim zainteresovanim u ondašnjim mnobrojnim i mnogoljudim sokolskim društvima da ovladaju „junačkim instrumentom“ i besplatno guslao na svim njihovim svečanostima.

Naime, pripadnici Sokolske župe Mostar rodonačelnici su  predloga, koji je vrhovno starešinstvo jugoslovenskih sokola u junu 1936. prihvatilo, da se naredni petogodišnji period do 6. septembra 1941, rođendana i punoletstva njihovog pokrovitelja – prestolonaslednika Petra Drugog Karađorđevića – obeleži i posebnim primerima pregnuća pojedinaca „kako bi sokolstvo poprimilo, pored ukupnog rada na kulturnom, socijalnom i ekonomskom polju, koji ionako zdušno i požrtvovano iskazuju u svekolikom zajedničkom trudu na jačanju obšestva, većma dublji smisao“.

Perka Mrkajića, koji je „neopozivo primio na sebe obavezu da epskim pevanjem poezije pobudi poprilično zamrli interes za čojstvo i junaštvo“  u martu 1939, kako je ostalo zabeleženo u listu „Oko sokolovo“, lepo su u prestonici primile i dostojno ugostile sve sokolske družine i čete, a tu mu se na daljem putu pridružio i Radoš Đorđević, iz Sokolske župe Kragujevac, inače prvak države u sviranju na harmonici, pa su sokolski skupovi njihovom zaslugom postali mnogo svečaniji, veseliji i privlačniji. NAJMLAĐI STAREŠINA

Raspustivši Narodnu skupštinu 6. januara 1929. kralj Aleksandar je posebnim dekretom 5. decembra, obustavio rad u svih 443 sokolska društva, koja su u 22 župe okupljala više od 70.000 pripadnika – 36.000  muških (među kojima je bilo 9.600 vežbača), 8.300 ženskih (2.200 vežbačica), 7.000 naraštajaca i 4.000 naraštajki, 9.000 dečaka i 8.000 devojčica, kao i slična (jednonacionalna) telovežbačka udruženja, poput Orela ili Svobode.

Nešto docnije posebnim Zakonom osnovana je Viteška organizacija Soko Kraljevine Jugoslavije, a sve gimnastičke organizacije pozvane da, pod pretnjom ukidanja, stupe u jedinstveni jugoslovenski savez.

Po odredbama novog zakona za vrhovnog starešinu Sokola naimenovan je prestolonaslednik Petar, koji u to vreme nije navršio ni punih sedam godina. 

U opisu kršnog gorštaka svečano uparađenog u tradicionalnu hercegovačku narodnu nošnju ističe se da je on, „pored obdarenosti mnogim prirodnim svojstvima iskazanim i potvrđenim kroz takmičenja“ i  „vrlo uspešan vežbač“, a posebno „odličan tumač narodnih umotvorina i istorije“.

Kao narednik jugoslovenske kraljevske vojske pao je, pogođen metkom u slepoočicu, na raskršću u centru rodne Bradine kao prva žrtva u  puškaranju sa ustašama koje su posle aprilskog sloma 1941, požurile da zauzmu rodni dom poglavnika Ante Pavelića koji se nalazio u neposrednom susedstvu porodične kuće Mrkajića koja je, opet, do temelja razrušena i spaljena 1992. u poslednjim ratnim sukobima u BiH.

NAKOT IZ VLAKA U SNIJEGU

U Bradini, povećem srpskom selu smeštenom, uz Rakitnicu, ispod Ivan(ovog) sedla  , kao i bližoj okolici, tada nije bilo Hrvata.

Ante Pavelić se ovde slučajno rodio kada se njegova majka Marija, rodom iz Krivog Puta u Lici, vraćala iz posete ocu Miletu, rođenom u okolini Gospića, koji je radio kao plužni radnik u Čapljini.

Porodilja je smeštena u porodici Kuljanin, a putnici-nevoljnici raspoređeni po ostalim kućama i tako spašeni od smrtne opasnosti, jer prema svedočenju starih Bradinjana voz je bio zapao u smetove koje nije mogao probiti ni uz pomoć  dodate lokomotive sa ugrađenim zupčanicima ni užljebljenjima u posebnoj šini koja je, baš zbog ovakvih (ne)prilika, bila postavljena sredinom koloseka do na vrh strmog prevoja.

Začudo, u zvaničnoj biografiji docnijeg poglavnika NDH piše da je rođen u kući seoskog učitenja Hrvata 14. srpnja 1889, a nimalo nije čudno što su u napadu na Bradinu 1992. ustaše neke od potomaka Kuljanina poklale, a preostale zatočile u logoru Čelebić.

Autor je predsednik Društva novinara Vojvodine

Izvor: SLOBODNA HERCEGOVINA

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top