Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

IZ ŽIVOTA PERKA MRKAJIĆA – PRVOG SOKOLSKOG ZAVETNIKA: Guslarski prvak stradao od ustaškog metka u rodnoj Bradini

Datum objave: četvrtak, 11 februara, 2021
Objavljeno u Nekategorizovano
Veličina slova: A- A+

Perko Mrkajić, kao ugledni sokolski predvodnik, vazda je bio prvi u životu pa je isprednjačio i u smrti.

Piše: Mladen Bulut

Na svesokolskom sletu u Subotici 28. juna 1936. Perko Mrkajić iz hercegovačkog sela Bradine nastupao je kao takmičar u nekoliko pojedinačnih atletskih nadmetanja, ali mu je još najviše polaskano kada je proglašen za najboljeg guslara u ondašnjoj Jugoslaviji.

Kao poznati i priznati sokolski prvak on je, ako ne prvi ono među prvima položio zavet prilikom proglašenja Prve Petrove petoletke i da bi ga u svemu održao više od četiri godine je putovao po čitavoj državi, od župe do župe, besplatno dajući poduku svim zainteresovanim u ondašnjim mnobrojnim i mnogoljudim sokolskim društvima da ovladaju „junačkim instrumentom“ i besplatno guslao na svim njihovim svečanostima.

Naime, pripadnici Sokolske župe Mostar rodonačelnici su  predloga, koji je vrhovno starešinstvo jugoslovenskih sokola u junu 1936. prihvatilo, da se naredni petogodišnji period do 6. septembra 1941, rođendana i punoletstva njihovog pokrovitelja – prestolonaslednika Petra Drugog Karađorđevića – obeleži i posebnim primerima pregnuća pojedinaca „kako bi sokolstvo poprimilo, pored ukupnog rada na kulturnom, socijalnom i ekonomskom polju, koji ionako zdušno i požrtvovano iskazuju u svekolikom zajedničkom trudu na jačanju obšestva, većma dublji smisao“.

Perka Mrkajića, koji je „neopozivo primio na sebe obavezu da epskim pevanjem poezije pobudi poprilično zamrli interes za čojstvo i junaštvo“  u martu 1939, kako je ostalo zabeleženo u listu „Oko sokolovo“, lepo su u prestonici primile i dostojno ugostile sve sokolske družine i čete, a tu mu se na daljem putu pridružio i Radoš Đorđević, iz Sokolske župe Kragujevac, inače prvak države u sviranju na harmonici, pa su sokolski skupovi njihovom zaslugom postali mnogo svečaniji, veseliji i privlačniji. NAJMLAĐI STAREŠINA

Raspustivši Narodnu skupštinu 6. januara 1929. kralj Aleksandar je posebnim dekretom 5. decembra, obustavio rad u svih 443 sokolska društva, koja su u 22 župe okupljala više od 70.000 pripadnika – 36.000  muških (među kojima je bilo 9.600 vežbača), 8.300 ženskih (2.200 vežbačica), 7.000 naraštajaca i 4.000 naraštajki, 9.000 dečaka i 8.000 devojčica, kao i slična (jednonacionalna) telovežbačka udruženja, poput Orela ili Svobode.

Nešto docnije posebnim Zakonom osnovana je Viteška organizacija Soko Kraljevine Jugoslavije, a sve gimnastičke organizacije pozvane da, pod pretnjom ukidanja, stupe u jedinstveni jugoslovenski savez.

Po odredbama novog zakona za vrhovnog starešinu Sokola naimenovan je prestolonaslednik Petar, koji u to vreme nije navršio ni punih sedam godina. 

U opisu kršnog gorštaka svečano uparađenog u tradicionalnu hercegovačku narodnu nošnju ističe se da je on, „pored obdarenosti mnogim prirodnim svojstvima iskazanim i potvrđenim kroz takmičenja“ i  „vrlo uspešan vežbač“, a posebno „odličan tumač narodnih umotvorina i istorije“.

Kao narednik jugoslovenske kraljevske vojske pao je, pogođen metkom u slepoočicu, na raskršću u centru rodne Bradine kao prva žrtva u  puškaranju sa ustašama koje su posle aprilskog sloma 1941, požurile da zauzmu rodni dom poglavnika Ante Pavelića koji se nalazio u neposrednom susedstvu porodične kuće Mrkajića koja je, opet, do temelja razrušena i spaljena 1992. u poslednjim ratnim sukobima u BiH.

NAKOT IZ VLAKA U SNIJEGU

U Bradini, povećem srpskom selu smeštenom, uz Rakitnicu, ispod Ivan(ovog) sedla  , kao i bližoj okolici, tada nije bilo Hrvata.

Ante Pavelić se ovde slučajno rodio kada se njegova majka Marija, rodom iz Krivog Puta u Lici, vraćala iz posete ocu Miletu, rođenom u okolini Gospića, koji je radio kao plužni radnik u Čapljini.

Porodilja je smeštena u porodici Kuljanin, a putnici-nevoljnici raspoređeni po ostalim kućama i tako spašeni od smrtne opasnosti, jer prema svedočenju starih Bradinjana voz je bio zapao u smetove koje nije mogao probiti ni uz pomoć  dodate lokomotive sa ugrađenim zupčanicima ni užljebljenjima u posebnoj šini koja je, baš zbog ovakvih (ne)prilika, bila postavljena sredinom koloseka do na vrh strmog prevoja.

Začudo, u zvaničnoj biografiji docnijeg poglavnika NDH piše da je rođen u kući seoskog učitenja Hrvata 14. srpnja 1889, a nimalo nije čudno što su u napadu na Bradinu 1992. ustaše neke od potomaka Kuljanina poklale, a preostale zatočile u logoru Čelebić.

Autor je predsednik Društva novinara Vojvodine

Izvor: SLOBODNA HERCEGOVINA

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top